petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.04.2014. u 15:00 Sandra Gucijan

Veronauka nedovoljno razumljiva đacima

Veronauka u osnovnim i srednjim školama moraće da se menja, jer su neke teme đacima nerazumljive, nisu primerene uzrastu i nisu zanimljive ni učenicima ni nastavnicima. Udžbenike bi takođe trebalo promeniti, povećati fond časova, promeniti način ocenjivanja u brojčani i više ulagati u dodatnu obuku nastavnika – pokazalo je istraživanje o verskoj nastavi u osnovnim i srednjim školama koje su uradili stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Rezultate je nedavno objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kako nam je rečeno, na osnovu odgovora veroučitelja i učenika, u toku je izmena nastavnih planova i programa i udžbenika.

Pravoslavni katihizis – Čak 60 odsto veroučitelja pravoslavnog katihizisa smatra da zahtevi tog predmeta nisu primereni mogućnostima učenika. Svaki treći nastavnik misli da bi programe trebalo poboljšati kako bi postali zanimljiviji, kao i da su programi u prva četiri razreda osnovne škole neujednačenog kvaliteta. Tako, recimo, od šest tema koje se obrađuju u prvom razredu, samo je poglavlje „Čovek kao biće zajednice” procenjeno kao zanimljivo đacima i primereno njihovom uzrastu. Iako su programi za treći i četvrti razred nešto bolje ocenjeni, veroučitelji smatraju da bi mnoge teme trebalo prebaciti u više razrede, jer su đacima apstraktne i nejasne.

Nastavnici od petog do osmog razreda osnovne škole takođe upozoravaju da je terminologija neprimerena uzrastu učenika, kao i da postoje pogrešne pretpostavke autora programa o predznanju đaka. Postoje i ograničenja koja su povezana sa uzrasnim kapacitetima učenika, od nedovoljnog poznavanja Svetog pisma, istorije religije i filozofije do razumevanja ključnih pojmova u gradivu.

Iako su programi veronauke u srednjoj školi u celini bolje ocenjeni nego u osnovnoj, nastavnici smatraju da su i ovde potrebne izmene. Najviše zamerki veroučitelji imaju na nedostatak nastavnih sredstava i kvalitetnih udžbenika.

Iako je više od polovine nastavnika svoju stručnost ocenilo četvorkom, a 22 odsto peticom, većina smatra da je potrebno obezbediti kontinuirano stručno usavršavanje. Na listi njihovih prioriteta visoko mesto zauzima i da se konačno reguliše radno-pravni status veroučitelja.

Svi anketirani se slažu da verska nastava treba da se izučava u školama kao poseban predmet za svaku konfesiju (78 odsto ispitanika), a oko 60 odsto nastavnika je za to da ovaj predmet bude obavezan u svim razredima. Samo 15 odsto nastavnika je u potpunosti zadovoljno uslovima rada u školama.

Katolička vjeronauka – Nastavnici nisu zadovoljni programima za treći, četvrti i sedmi razred. Primera radi, sve teme koje se obrađuju na časovima prvog i drugog razreda dobile su maksimalnu ocenu – četvorku, dok je u četvrtom razredu samo uvodna tema dobila četvorku, ostale su ocenjene jedinicama i dvojkama.

Više od 70 odsto smatra da uslovi u školama nisu odgovarajući, a oko 80 odsto procenjuje da jedan čas nedeljno nije dovoljan za ostvarivanje ciljeva i ishoda nastave. Nastavnici se zalažu za veći fond časova i promenu načina ocenjivanja, kao i da je potrebno dodatno ulaganje u obuke za veroučitelje.

Većina, 63 odsto, smatra i da je potrebno promeniti status predmeta i da on postane obavezan. Većina nastavnika je svoj rad ocenila četvorkom (63,2 odsto).

Islamska vjeronauka – Nastavnici smatraju da je program kvalitetan, ali nisu zadovoljni uslovima koji postoje u školama – 50 odsto smatra da uslovi nisu odgovarajući. Gotovo svi nastavnici procenjuju da jedan čas nedeljno nije dovoljan i zalažu se za povećanje fonda časova, a 40 odsto njih smatra da bi trebalo promeniti i način ocenjivanja. U analizi prosvetnih vlasti, na osnovu odgovora nastavnika, zaključuje se da ne postoji apsolutna podrška okoline, jer postoji i mišljenje da verskim sadržajima nije mesto u školi, a da postojeće rešenje dodatno opterećuje učenike.

Isti stav se ponavlja i kod ostalih veroučitelja.

Slovačka evangelička crkva ostvaruje versku nastavu za 1.388 učenika u 24 osnovne škole i za 105 učenika u osam srednjih škola. Nastavnici su mišljenja da u programima za peti, a posebno za sedmi razred postoje teme koje su neprimerene uzrastu i ukazuju na nepovoljnu poziciju predmeta, jer smatraju da ga način ocenjivanja marginalizuje.

Reformatska hrišćanska crkva ostvaruje versku nastavu za oko 350 učenika u šest osnovnih i šest srednjih škola, a njeni nastavnici nemaju nikakve zamerke na nastavni plan i program.

Isto je mišljenje i nastavnika Evangeličke hrišćanske crkve, jedini je problem što imaju malo đaka, pa nastavnici kažu da ne mogu da ostvare puni fond časova, zbog čega škole izbegavaju da im plaćaju doprinose.

Jevrejska zajednica ne održava versku nastavu u školama i nema veroučitelje. Učenici pohađaju Građansko vaspitanje, a u lokalnim jevrejskim zajednicama pohađaju kurseve iz tradicije.

Komentari80
bce1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Шумадинка Јагодинка
Пустите дечицу да веронауку уче,што више знају,мање ће кроз живот да се муче! Слога кућу гради,Срби,а неслога разграђује,јача ће нам кућа бити,ако у њој Господ-Љубав станује!
Александар Обрадовић
@наставница биологије | 25/04/2014 12:50 Поштована, слажем се са Вама, али мислим да би ипак било боље да постоје бројчане оцене. Веронаука би на тај начин постала равноправан предмет, и са друге стране, ученици би имали реалну награду за свој рад као што воле, што није исто као када добијају описне оцене. Са друге стране, то би било искушење за вероучитеље да евентуалним строгим оцењивањем покушају да користе оцене за наметање свог ауторитета и успостављање дисциплине. Тако би довели у питање етос и дух предмета који предају. Потребно је велико умеће да се буде праведан у оцењивању када је у питању таква једна материја, али ако вероучитељи имају увек добру намеру и ако су благонаклони, верујем да ће лако наћи заједнички језик са ученицима и онда ће оцењивање имати другу димензију.
Veritas Liberta
@Nebojša Tasić | 25/04/2014 10:49 Vase informacije nisu tacne, stavise nisu potpune, jer ste naveli samo prvi deo teksta sa Wikipedie. U drugom delu se govori da veronauka postoji u drzavnoj skoli kao neutralni, akademski predmet uz uslov da ne favorizuje iskljucivo jednu od konfesija, ali de facto postoji. Favorizovanje jedne religije je u izuzetnim slucajevima prisutno, ali ako su to univerzalne vrednosti, tipa, 10 Bozijih zapovesti, ili molitva koja se vrsi u ucionicama, za zahvalnost i za prosperitet nacije, sto je zasticeno prvim amandmanom americkog ustava. U Evropi nje prisutna na bilo koji nacin u samo tri zemlje. Sto se etickog sadrzaja tice, vidim poznajete materiju!
наставница биологије
Вероучитељи можда оцене прижељкују као средство контроле ученика, несхватајући колико им слободе даје описно оцењивање инколико могућности да приђу свакој младој души - само ако желе и ако се труде да науче како. Поштовне колге учите децу животу у вери, сведочите - за то вам не треба оцена. Оцена ће вас претворити у џелата, не у пастира.
Nebojša Tasić
@Veritas Liberta: Na sajtu "Vikipedije" se mogu naći relevantne činjenice. Radi potpunije informacije želim da napomenem da na severnoamerićkom kontinentu ne postoji veronauka kao obavezan predmet. U SAD se veronauka predaje kao dopunski predmet, po izboru, ali ne u državnim školama, već u okviru "Nedeljne škole" pri lokalnim crkvama. U Evropi je to obavezan predmet u manjem broju zemalja, dok u većini drugih nije. U nastavi su po pravilu jedinstveno obuhvačene sve religije, a najveća pažnja pridaje se etičkoj sadržini. S druge strane, u SAD i evropskim zemljama postoje posebne verske škole, od kojih neke finansira država. U Velikoj Britaniji je veronauka tek od nedavno obavezan predmet u školama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja