nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Biće i našeg koridora na mapi EU

Autor: M. Avakumovićčetvrtak, 24.04.2014. u 10:18

Evropska komisija nedavno je objavila da će Evropa imati devet koridora. Ta vest je pokrenula lavinu spekulacija zašto našeg Koridora 10 nema na novoj evropskoj mapi Osnovne transevropske mreže saobraćajnica. Nadležni, međutim, objašnjavaju da je Srbija izostavljena, jer nije član EU i da to nema veze s tim što naš Koridor 10 još nije završen.

I da smo kompletno sagradili drumski i železnički Koridor 10 nas opet ne bi bilo na toj mapi, kaže Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja. Time nam, tvrdi Poledica, ne bi

bile dostupne ni pare iz CEF fonda od 26 milijardi evra, koliko EU planira da uloži za finansiranje Osnovne mreže saobraćajnica u narednih šest godina.

– Od te sume 11 milijardi evra odlazi za „kohezione zemlje EU”, to jest za zemlje čiji stanovnici imaju manja primanja od 90 odsto od proseka EU. Dakle sa ovim i nacionalnim budžetima pojedinih članica gradiće se transportna infrastruktura samo zemalja Evropske unije – naglašava Poledica.

Cilj njihove nove infrastrukturne politike je smanjivanje jaza između transportnih mreža država članica, uklanjanja uskih grla, koja još sputavaju nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, prevazilaženje tehničkih prepreka najviše u domenu železničkih standarda.

Nova Osnovna transevropska saobraćajna mreža puteva, železnica, aerodroma i kanala (TEN-T) zasniva se na devet glavnih osa: dva koridora sever – jug, tri istok – zapad i četiri dijagonalna koridora. Planirano je da tih devet pravaca budu okosnica saobraćaja unutar evropskog jedinstvenog tržišta, da bitno izmene veze između istoka i zapada Starog kontinenta i sadašnju rascepkanu mrežu pretvore u saobraćajno funkcionalnu kako bi privreda EU postala konkurentnija, a Evropa mogla da raste i napreduje.

Preko Balkana vode tri koridora, ali kroz Srbiju prolazi samo rečni dunavski Koridor 7. Na TEN-T mapi kroz našu zemlju obeležen je isprekidanom linijom, što znači da na tom delu neće biti finansiranja iz CEF fonda.

 Drugi balkanski koridor je mediteranski, to je putni i železnički koridor koji povezuje jug Iberijskog poluostrva, ide preko španske i francuske mediteranske obale, prolazi kroz Alpe na severu Italije, ulazi u Sloveniju i dalje prema mađarsko-ukrajinskoj granici, a njegov sastavni deo je i pravac Rijeka–Zagreb–Budimpešta. Susedna Hrvatska biće spojena i na treći baltičko – jadranski putno – železnički koridor koji se proteže od Baltičkog mora i prolazi kroz Poljsku i ide preko Bratislave i Beča do severne Italije.

Cilj EU je da do 2030. godine realizuje sve projekte na osnovnoj TEN-T mreži, u koje će prema nekim procenama uložiti 250 milijardi evra, a planiranih 26 milijardi evra poslužiće samo kao „početni kapital” za stimulisanje daljih ulaganja do 2050. do kada bi trebalo da se realizuju svi projekti na toj sveobuhvatnoj transportnoj mreži, kojoj pripadaju zemlje EU, ali i one koje sada nisu članice.

– Transportna mreža Srbije pripada Sveobuhvatnoj transportnoj mreži i dostupni su joj pretpristupni fondova EU (IPA). Što se tiče Srbije i ostalih zemalja regiona, koje ne pripadaju EU, urađene su Indikativne mape u regulativama EU, odnosno mape koje nagoveštavaju proširenje Osnovne TEN-T mreže na susedne zemlje od kojih Srbija ima najznačajnije mesto sa najvećom mrežom u regionu. Daljim približavanjem EU, koridori u Srbiji će definitivno biti sastavni deo Osnovne TEN-T mreže – tvrdi Poledica.

Ipak ne treba smetnuti sa uma da jedan od dva koridora iz TEN-T mreže koji povezuju južnu sa centralnom i severnom Evropom prolazi kroz Bugarsku i Rumuniju. Koridor 4, sa parama koje će mu biti na raspolaganju, jednim delom će preuzeti deo tranzitnog saobraćaja s našeg Koridora 10. Direktna šteta od izgubljene putarine na Koridoru 10 meriće se stotinama miliona evra godišnje, a indirektne su neprocenjive, jer naša privreda gubi konkurentnost koja se ničim ne može nadoknaditi.


Komentari6
f7758
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan mandic
Ništa od do sada izlaganog u javnosti, nije tačno a pogotovo to da će biti ucrtan u evropske auto karte kada budemo primljeni u E.Z.. Koridor 10 je preprojektovan preko Rumunije još u prošlom veku jer je Novi Sad u ime "VIŠIH INTERESA " "VOJVODINE",SKRENUO KORIDOR 10.Umrsto evropske varijante najkraće relacije Segedin Smederevo,koridor je skrenut od Segedina za Suboticu pa za Novi Sad pa za Beograd i odatle vraćen u Smederevo.Produžen je preko 100 km.Obavešteni znaju za evropski projekat "Zrenjananska varijanta",novosadski predlog "Novosadska varijanta" i kompromisnu varijantu " Potiska varijanta".Posle 1974.Jugoslavija je izgubila mogućnost da o tome odlučuje dajući Vojvodini poznati status... Odgovor Evrope je bio ukidanje svih kredita stranih banaka za taj projekat,nepriznavanje tog projekta i izrada novog projekta kroz Rumuniju. Ko zna kada će biti završen,koliko će mo još i odakle crpiti novac za završetak i ko će voziti tim "koridorom" sem lokalnih "srećnika". Pozdrav ZG 1979.
milan mandic
Ništa od do sada izlaganog u javnosti, nije tačno a pogotovo to da će biti ucrtan u evropske auto karte kada budemo primljeni u E.Z.. Koridor 10 je preprojektovan preko Rumunije još u prošlom veku jer je Novi Sad u ime "VIŠIH INTERESA " "VOJVODINE",SKRENUO KORIDOR 10.Umrsto evropske varijante najkraće relacije Segedin Smederevo,koridor je skrenut od Segedina za Suboticu pa za Novi Sad pa za Beograd i odatle vraćen u Smederevo.Produžen je preko 100 km.Obavešteni znaju za evropski projekat "Zrenjananska varijanta",novosadski predlog "Novosadska varijanta" i kompromisnu varijantu " Potiska varijanta".Posle 1974.Jugoslavija je izgubila mogućnost da o tome odlučuje dajući Vojvodini poznati status... Odgovor Evrope je bio ukidanje svih kredita stranih banaka za taj projekat,nepriznavanje tog projekta i izrada novog projekta kroz Rumuniju. Ko zna kada će biti završen,koliko će mo još i odakle crpiti novac za završetak i ko će voziti tim "koridorom" sem lokalnih "srećnika". Pozdrav ZG 1979.
daleko je sunce
Umesto sto laprdaju i kradu, srpski politicari bi trebalo da budu pragmaticni i samo rade na unapredjenju ekonomije, sve ostalo je gubljenje vremena.
Иван Стијовић
Без обзира што га нема он је од 2001 године могао да буде потпуно завршен да се уместо што се давало на потрошњу давало на пројектовање тог аутопута, откупа земље и извођења радова прво на друмском а на железничком да су изместили пругу из центра Ниша и електрификовали је до Димитровграда па да ниједан километар пруге нису ремонтовали убрзали би транзит барем за сат и по времена ако не и два и тиме би девизни приход био много већи него сада! Иначе то што Србија није у ЕУ је не спречава да ради на својим Коридорима у њеној земљи нимало!
simo stevic
koridor 10 ima sve prepostavke da udje u mapu EU i da se osiguraju sredstva EU za sufinanciranje jer on povezuje dvije clanice Bugarsku i Grcku sa ostalim zemljama EU,samo trebaju biti spsobni politicari koji ce taj koridor ugurati u mapu puteva EU.Hrvatska je jos pred 10 godina uspjela iako nije bila clanica EU.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja