nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

BIOGRAFIJE PREMIJERA I MINISTARA

ponedeljak, 28.04.2014. u 10:18
Полагање заклетве премијера и министара нове Владе Србије (Фото Фонет)

 

Alek­san­dar Vu­čić, pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je

Ro­đen je 5. mar­ta 1970. go­di­ne u Be­o­gra­du. Ma­tu­ri­rao je u Ze­mun­skoj gim­na­zi­ji 1988, a 1994. go­di­ne za­vr­šio je Prav­ni fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Po­li­tič­ku ka­ri­je­ru po­čeo je 1993. go­di­ne kao funk­ci­o­ner Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke (SRS) i ta­da po­stao na­rod­ni po­sla­nik. U toj stran­ci bio je sve do 2008. go­di­ne, ka­da pre­la­zi u tek osno­va­nu Srp­sku na­pred­nu stran­ku (SNS). Li­der SNS-a po­stao je u sep­tem­bru 2012. go­di­ne, na­kon što je ta­da­šnji pred­sed­nik stran­ke To­mi­slav Ni­ko­lić dao ostav­ku i po­stao pred­sed­nik Sr­bi­je po­sle pred­sed­nič­kih i par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2012. go­di­ne. Isto­vre­me­no, Vu­čić je pre­u­zeo funk­ci­ju mi­ni­stra od­bra­ne i pr­vog pot­pred­sed­ni­ka Vla­de za­du­že­nog za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la. To je nje­go­va dru­ga mi­ni­star­ska funk­ci­ja, po­što je 1998. go­di­ne bio mi­ni­star in­for­mi­sa­nja. Mi­ni­star od­bra­ne bio je do sep­tem­bra 2013. go­di­ne, ka­da se po­vla­či sa tog me­sta na­kon re­kon­struk­ci­je Vla­de i za­dr­ža­va me­sto pr­vog pot­pred­sed­ni­ka.  Ak­tiv­no je uče­stvo­vao u pre­go­vo­ri­ma Vla­de Sr­bi­je i pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja u Pri­šti­ni pod po­kro­vi­telj­stvom Evrop­ske uni­je. Do­bit­nik je broj­nih na­gra­da i pri­zna­nja, me­đu ko­ji­ma su: „Ka­pe­tan Mi­ša Ana­sta­si­je­vić” za lič­nost go­di­ne 2012, „Lič­nost go­di­ne 2013” po iz­bo­ru „Ne­za­vi­snih no­vi­na”, „Čo­vek go­di­ne 2013” po iz­bo­ru „Evrop­skog ma­ga­zi­na”, „Naj­e­vro­plja­nin” u iz­bo­ru me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je Pr­va evrop­ska ku­ća. Ože­njen je i ima dvo­je de­ce.

 Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova

Pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je od ju­la 2012. do van­red­nih iz­bo­ra u mar­tu, pret­hod­no je oba­vljao du­žnost pr­vog pot­pred­sed­ni­ka Vla­de, za­me­ni­ka pred­sed­ni­ka Vla­de i mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va. Na tim funk­ci­ja­ma bio je od ju­la 2008. do ju­la 2012. go­di­ne. Za 2009. go­di­nu do­bio je pri­zna­nje „Naj­e­vro­plja­nin”. Ro­đen je ja­nu­a­ra 1966. u Pri­zre­nu, di­plo­mi­rao je na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du s naj­vi­šim oce­na­ma.Bio je član De­le­ga­ci­je Skup­šti­ne Sr­bi­je u Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni Sa­ve­ta Evro­pe. Oba­vljao je funk­ci­ju pred­sed­ni­ka po­sla­nič­ke gru­pe u skup­šti­na­ma Sr­bi­je i SRJ. Bio je sa­ve­zni po­sla­nik u Ve­ću gra­đa­na od 1992. go­di­ne, i po­sla­nik u Skup­šti­ni Sr­bi­je od 2004.

Na me­stu mi­i­ni­stra za in­for­mi­sa­nje na­la­zio se u pre­la­znoj vla­di od ok­to­bra 2000. do ja­nu­a­ra 2001. go­di­ne.  Bio je pr­vi pred­sed­nik mla­dih so­ci­ja­li­sta 1990. go­di­ne i port­pa­rol So­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je Sr­bi­je od 1992. do 2000, kao i pred­sed­nik Grad­skog od­bo­ra SPS-a Be­o­gra­da. Od 2000. do 2003. pot­pred­sed­nik je SPS-a, a li­der stran­ke po­stao je de­cem­bra 2006. 

 

Rasim Ljajić, potpredsednik, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

Ro­đen je 1964. go­di­ne u No­vom Pa­za­ru, stu­di­je me­di­ci­ne za­vr­šio je u Sa­ra­je­vu. Po­li­ti­kom se ak­tiv­no ba­vi od 1990. U Vla­di Sr­bi­je, obra­zo­va­noj ju­la 2012, bio je pot­pred­sed­nik i mi­ni­star spolj­ne i unu­tra­šnje tr­go­vi­ne i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja.

Po­sle pe­to­ok­to­bar­skih pro­me­na 2000. iza­bran je za mi­ni­stra za na­ci­o­nal­ne i et­nič­ke za­jed­ni­ce u Vla­di ta­da­šnje SRJ. Mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke u Vla­di Sr­bi­je bio je od 15. ma­ja 2007. do ju­la 2008, kao i od 2008. do 2012. godine. 

 

Ko­ri Udo­vič­ki, pot­pred­sed­ni­ca, mi­ni­star dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve

Di­plo­mi­ra­la je na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du 1984, a to­kom stu­di­ja se ba­vi­la no­vi­nar­stvom. Ro­đe­na je de­cem­bra 1961. go­di­ne u La Pa­zu u Bo­li­vi­ji. Ma­gi­stri­ra­la je i dok­to­ri­ra­la 1999. go­di­ne na Uni­ver­zi­te­tu Jejl u SAD. Od 1993. do 2001. ra­di­la je u MMF-u.  Ju­la 2003. iza­bra­na za gu­ver­ne­ra Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je, kao pr­va že­na gu­ver­ner u isto­ri­ji srp­ske na­ci­o­nal­ne ban­ke. Po­sled­njih go­di­na ra­di­la je kao asi­stent ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja.

Zorana Mihajlović, potpredsednica, ministarka saobraćaja i građevine

Ro­đe­na je 1970. go­di­ne u Tu­zli. Di­plo­mi­ra­la je i dok­to­ri­ra­la 2001. na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. De­set go­di­na, od 1996. do 2006, bi­la je za­po­sle­na u EPS-u. Od 2004. do 2006. u ka­bi­ne­tu pot­pred­sed­ni­ka Vla­de Mi­ro­lju­ba La­bu­sa. U Vla­di Re­pu­bli­ke Srp­ske oba­vlja­la je du­žnost sa­vet­ni­ka za ener­ge­ti­ku pred­sed­ni­ka 

 

Lazar Krstić, ministar finansija

Mi­ni­star fi­nan­si­ja u Vla­di Sr­bi­je od sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je 1984. go­di­ne Ni­šu, gde je za­vr­šio osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju „Bo­ra Stan­ko­vić” kao đak ge­ne­ra­ci­je, a po­tom je pri­mljen na pre­sti­žni ame­rič­ki uni­ver­zi­tet Jejl u SAD, gde je do­bio sti­pen­di­ju za ško­lo­va­nje. Di­plo­mi­rao je sa oce­nom „mag­na cum la­u­de” ma­te­ma­ti­ku i eti­ku, po­li­ti­ku i eko­no­mi­ju 2007. go­di­ne. Od 2007. ra­dio je u fir­mi „Me­ken­zi” u Nju­jor­ku, gde je za ma­nje od pet go­di­na na­pre­do­vao od me­sta po­slov­nog ana­li­ti­ča­ra do po­zi­ci­je mla­đeg part­ne­ra. Iz­ve­sno vre­me usa­vr­ša­vao se na prak­si u vo­de­ćem in­ve­sti­ci­o­nom fon­du „Bridž­vo­ter aso­ši­ejts” u SAD. Uče­stvo­vao je i pre­da­vao na se­mi­na­ri­ma ma­te­ma­ti­ke i li­der­stva u Pet­ni­ci, Izra­e­lu i u SAD. 

 

Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić, mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va

Na če­lu Skup­šti­ne Sr­bi­je od ju­la 2012, je­dan je od osni­va­ča SNS-a i od­bor­nik u Be­o­gra­du od 2004. do 2008. Ro­đen je u Be­o­gra­du, za­vr­šio De­ve­tu gim­na­zi­ju i di­plo­mi­rao na Fa­kul­te­tu za po­slov­ne stu­di­je. Zva­nje ma­gi­stra eko­nom­skih na­u­ka ste­kao je 2011, a dok­to­ra ju­na 2013. na Uni­ver­zi­te­tu Me­ga­trend. Od 2004. do 2008. go­di­ne bio je za­po­slen u pred­u­ze­ću za spolj­nu i unu­tra­šnju tr­go­vi­nu „In­ter­spid”, a po­tom u pred­u­ze­ću „Ja­bu­ka”, na po­zi­ci­ji fi­nan­sij­skog di­rek­to­ra. Na skup­štin­skim iz­bo­ri­ma 2007. iza­bran je za na­rod­nog po­sla­ni­ka, a oba­vljao je i du­žnost pred­sed­ni­ka skup­štin­skog Od­bo­ra za tr­go­vi­nu i tu­ri­zam. Na maj­skim iz­bo­ri­ma 2012. iza­bran je za na­rod­nog po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Sr­bi­je.

 

Alek­san­dar Vu­lin, mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja

Mi­ni­star bez port­fe­lja za­du­žen za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju od sep­tem­bra 2013, a pret­hod­no, od av­gu­sta 2012, di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za KiM. Ro­đen je 1972. u No­vom Sa­du, gde je za­vr­šio i osnov­nu ško­lu, gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, a Prav­ni fa­kul­tet u Kra­gu­jev­cu. Bio je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Sa­ve­za ko­mu­ni­sta – Po­kre­ta za Ju­go­sla­vi­ju, je­dan je od osni­va­ča Ju­go­slo­ven­ske le­vi­ce (JUL). Da­nas je li­der Po­kre­ta so­ci­ja­li­sta. Bio je po­moć­nik di­rek­to­ra mar­ke­tin­ga u fir­mi „Su­per pres” od 2000. do 2002, di­rek­tor mar­ke­tin­ga u fir­mi „Ko­lor pres”, od go­di­ne 2003. do 2007. i za­me­nik ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra „Ko­lor me­di­ja in­ter­na­ci­o­nal” od 2007. do 2012. Ak­tiv­no se ba­vio pu­bli­ci­sti­kom. Bio je ko­lum­ni­sta li­sto­va „Svet”, „Na­ci­o­nal”, „Cen­tar”, ko­men­ta­tor Ra­dio In­dek­sa i od­go­vor­ni je ured­nik ne­delj­ni­ka „Pe­čat”. 

 

Sr­đan Ver­bić, mi­ni­star pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog razvo­ja

Ro­đen je 27. ma­ja 1970. go­di­ne u Gor­njem Mi­la­nov­cu i do ime­no­va­nja na mi­ni­star­sku funk­ci­ju bio je na če­lu Cen­tra za is­pi­te u Za­vo­du za vred­no­va­nje kva­li­te­ta obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja. No­vi­na­ri­ma je pro­te­klih go­di­na od­go­va­rao na pi­ta­nja ve­za­na za PI­SA te­sti­ra­nje. Di­plo­mi­rao je te­o­rij­sku fi­zi­ku na Fi­zič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, i za­tim ra­dio kao ru­ko­vo­di­lac pro­gra­ma fi­zi­ke u Is­tra­ži­vač­koj sta­ni­ci Pet­ni­ca. Dok­to­ri­rao je na te­mu vred­no­va­nja te­sto­va zna­nja. Autor je tri udž­be­ni­ka fi­zi­ke za osnov­nu ško­lu. Ak­ti­van je na dru­štve­nim mre­ža­ma, ima svoj blog. Bio je sti­pen­di­sta SA­NU i Re­pu­blič­kog fon­da za ta­len­te, a 1986. go­di­ne je do­bio Ok­to­bar­sku na­gra­du Gra­da Be­o­gra­da.

 

Ni­ko­la Se­la­ko­vić,  mi­ni­star prav­de

Ro­đen je apri­la 1983. u Uži­cu, osnov­ne i ma­ster stu­di­je za­vr­šio je na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. To­kom stu­di­ja tri pu­ta je bio po­bed­nik na fa­kul­tet­skom tak­mi­če­nju u be­sed­ni­štvu – 2004, 2005. i 2007. go­di­ne. Bio je član ti­ma na me­đu­na­rod­nom tak­mi­če­nju iz obla­sti In­ter­na­ci­o­nal­nog jav­nog pra­va „Phi­lip C. Jes­hup In­ter­na­ti­o­nal Law Mo­ot Co­urt Com­pe­ti­tion”, kao i da je 2007. do­bio pr­vu na­gra­du „Alan Vot­son fon­da­ci­je” na osno­vu ra­da „Du­ša­nov za­ko­nik i prav­ni tran­skrip­ti”. Na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du od 2009. ra­di kao struč­ni sa­rad­nik u na­sta­vi na pred­me­ti­ma Upo­red­na prav­na tra­di­ci­ja i Na­ci­o­nal­na isto­ri­ja dr­ža­ve i pra­va, gde je 2010. po­stao asi­stent.

 

Zla­ti­bor Lon­čar, mi­ni­star zdra­vlja

No­vem­bra 2012. ime­no­van je za di­rek­to­ra Ur­gent­nog cen­tra u Be­o­gra­du. Pret­hod­no je bio na­čel­nik In­te­ziv­ne ne­ge na ode­lje­nju Hi­rur­gi­je Kli­ni­ke za Ur­gent­nu hi­rur­gi­ju u tom cen­tru. Ro­đen je 1971. u Be­o­gra­du, gde je 1997. di­plo­mi­rao na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu. Spe­ci­ja­li­stič­ki kurs iz he­pa­to­bi­li­jar­ne hi­rur­gi­je za­vr­šio je 2001. u Lon­do­nu u bol­ni­ci Ha­mers­mit, gde se usa­vr­ša­vao i 2006. go­di­ne. Spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz op­šte hi­rur­gi­je za­vr­šio je 2003. go­di­ne. Za­vr­šio je i spe­ci­ja­li­stič­ki kurs iz tran­splan­ta­ci­o­ne hi­rur­gi­je je­tre u Kra­ljev­skom ko­le­džu u Lon­do­nu.

 

Ja­dran­ka Jok­si­mo­vić, mi­ni­star­ka bez port­fe­lja za­du­že­na za evro­in­te­gra­ci­je

Od osni­va­nja SNS-a bi­la je za­du­že­na za od­no­se s jav­no­šću. Ro­đe­na je 1978. go­di­ne, di­plo­mi­ra­la je na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka, na sme­ru Me­đu­na­rod­ni od­no­si. Član je Glav­nog od­bo­ra SNS-a, a od pre ne­ko­li­ko me­se­ci i član Pred­sed­ni­štva stran­ke. U stran­ci oba­vlja i funk­ci­ju se­kre­ta­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se. Bi­la je pred­sed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za kon­tro­lu slu­žbi bez­bed­no­sti, čla­ni­ca Od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je, kao i Od­bo­ra za sta­bi­li­za­ci­ju i pri­dru­ži­va­nje.

 

Bra­ti­slav Ga­šić, mi­ni­star od­bra­ne

Bio je po­sla­nik do 29. av­gu­sta 2012, ka­da se opre­de­lio za funk­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka Kru­šev­ca. Pot­pred­sed­nik je SNS-a i pred­sed­nik stran­ke u Ra­sin­skom okru­gu. Di­plo­mi­rao je na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Ni­šu, gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Kru­šev­cu. Vla­snik je pri­vat­nog pred­u­ze­ća u ko­jem su Te­le­vi­zi­ja Plus i „San­tos”, pro­iz­vod­nja ča­ja, nat pro­iz­vo­da i ka­fe. Vo­dio je žen­ski od­boj­ka­ški klub Kru­še­vac San­tos, bio je di­rek­tor i član UO fud­bal­skog klu­ba Na­pre­dak. U skla­du sa od­lu­kom stran­ke da vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri ne tre­ba da bu­du u ru­ko­vod­stvi­ma sport­skih klu­bo­va, po­čet­kom go­di­ne pod­neo je ostav­ku.

 

Ivan Ta­so­vac, mi­ni­star kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja

Na me­sto mi­ni­stra kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja do­šao je re­kon­struk­ci­jom Vla­de, sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je 1966. u Be­o­gra­du, di­plo­mi­rao i ma­gi­stri­rao kla­vir u Mo­skvi, a kao so­li­sta i s ra­znim or­ke­stri­ma na­stu­pao je u Ru­si­ji, Ita­li­ji, Špa­ni­ji, Ir­skoj, Švaj­car­skoj, SAD, Bel­gi­ji i ši­rom ne­gda­šnje Ju­go­sla­vi­je. Di­rek­tor Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je je od mar­ta 2001, a to­kom nje­go­vog ru­ko­vo­đe­nja ta in­sti­tu­ci­ja za­be­le­ži­la je zna­čaj­ne uspe­he, pri­zna­te ši­rom sve­ta.

 

Du­šan Vu­jo­vić, mi­ni­star pri­vre­de

Bio je du­go­go­di­šnji sa­rad­nik Svet­ske ban­ke, iz­me­đu osta­log i njen pred­stav­nik u Ukra­ji­ni, a kad mu je is­ta­kao man­dat, me­di­ji su ga u Sr­bi­ji 2000. go­di­ne po­mi­nja­li kao ozbilj­nog kan­di­da­ta za gu­ver­ne­ra Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je. Iz­ve­sno vre­me bio je i pred­stav­nik SRJ u Svet­skoj ban­ci. Pre­da­je na ne­ko­li­ko fa­kul­te­ta u sve­tu, a u Be­o­gra­du je pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i ad­mi­ni­stra­ci­ju (FE­FA). Di­rek­tor je In­sti­tu­ta za stra­te­gi­ju i kon­ku­rent­nost FE­FA. Di­plo­mi­rao je, ma­gi­stri­rao i dok­to­ri­rao na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, a po­tom se usa­vr­ša­vao na ame­rič­kom Uni­ver­zi­te­tu Ber­kli, gde je jed­no vre­me bio i go­stu­ju­ći pre­da­vač.  

 

Sne­ža­na Bo­ško­vić-Bo­go­sa­vlje­vić, mi­ni­star­ka poljoprivrede

Ro­đe­na je u Iva­nji­ci 24. ja­nu­a­ra 1964. go­di­ne. Di­plo­mi­ra­la je na Agro­nom­skom fa­kul­te­tu u Čač­ku 1986. Ma­gi­stri­ra­la je na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u Ze­mu­nu 1990. go­di­ne, a 1994. je i dok­to­ri­ra­la na istom fa­kul­te­tu. Šef je Ka­te­dre za sto­čar­stvo i teh­no­lo­gi­ju ani­mal­nih si­ro­vi­na na Agro­nom­skom fa­kul­te­tu u Čač­ku. An­ga­žo­va­na je kao pro­fe­sor na osnov­nim, ma­ster i dok­tor­skim stu­di­ja­ma. U pret­hod­nom sa­zi­vu bi­la je za­me­ni­ca čla­na Od­bo­ra za obra­zo­va­nje, na­u­ku, teh­no­lo­ški raz­voj i in­for­ma­tič­ko dru­štvo.

Alek­san­dar An­tić, mi­ni­star ener­ge­ti­ke i ru­dar­stva

Du­žnost mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja u Vla­di Sr­bi­je oba­vljao je od sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je u Be­o­gra­du ma­ja 1969, po obra­zo­va­nju di­plo­mi­ra­ni eko­no­mi­sta. Bio je od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Zve­zda­ra u dva man­da­ta, od 1992. do 1996, a u tri na­vra­ta bi­ran za od­bor­ni­ka u Skup­šti­ni gra­da Be­o­gra­da, na li­sti SPS-a. Struč­njak je za rad lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. Pred­sed­nik je Grad­skog od­bo­ra SPS-a Be­o­gra­da i član Iz­vr­šnog od­bo­ra Glav­nog od­bo­ra SPS-a. Bio je član Uprav­nog od­bo­ra „Ja­ta” i pred­sed­nik Skup­šti­ne „Jat teh­ni­ke”, član je i Uprav­nog od­bo­ra Fud­bal­skog klu­ba Cr­ve­na zve­zda.

 

Va­nja Udo­vi­čić, mi­ni­star omla­di­ne i spor­ta

Mi­ni­star omla­di­ne i spor­ta u Vla­di Sr­bi­je od sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je 1982. u Be­o­gra­du, gde je za­vr­šio Fa­kul­tet or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka. Po zva­nju je in­že­njer or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka. Va­ter­po­lo ka­ri­je­ru za­po­čeo je u be­o­grad­skom klu­bu Par­ti­zan, da bi je na­sta­vio u Ja­dra­nu, u Her­ceg No­vom, a po­tom je bio član ita­li­jan­skog Pro re­ka. Pro­gla­šen je za naj­bo­ljeg igra­ča sve­ta 2010. go­di­ne po iz­bo­ru FI­NE. 

 

Ve­li­mir Ilić, mi­ni­star bez port­fe­lja za­du­žen za van­red­ne si­tu­a­ci­je

Ro­đen je 1951. go­di­ne u Čač­ku. Di­plo­mi­rao je na Teh­no­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, a ma­gi­stri­rao na Teh­no­lo­škom fa­kul­te­tu u Čač­ku. Po­li­tič­ku ka­ri­je­ru za­po­čeo je 1990. u SPO-u, ka­da po­sta­je i na­rod­ni po­sla­nik u Na­rod­noj skup­šti­ni Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. No­vu Sr­bi­ju, či­ji je pred­sed­nik, osni­va 1998. go­di­ne.Na funk­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka Čač­ka pr­vi put je iza­bran 1996, a po­tom i 2000. Bio je mi­ni­star za ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je u Vla­di Re­pu­bli­ke Sr­bi­je od 2004. do 2007, a za­tim i mi­ni­star za in­fra­struk­tu­ru od 2007. do ju­la 2008. go­di­ne.Bio je mi­ni­star gra­đe­vi­nar­stva i ur­ba­ni­zma u Vla­di Sr­bi­je od 2012. do 2014. go­di­ne.


Komentari18
145e2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Svetolik Stankovic
Својевремено је један, сада већ бивши политичар, обећавао пензионерима мртвачке сандуке и бесплатне сахране. Ова, најновија, експертска влада, састављена од ликова, углавном анонимних, или по лошем раду запамћених из ранијег периода, не обећава ни толико. Сва је прилика да су у Србији највећи проблем пензионери. Пензионер сам, имам већ 69 година, што је у овом времену и у овој земљи подвиг, дакле наживео сам се и науживао сваког добра, нарочито од 2000. године, предлажем да ми укинете пензију и бар мало растеретите буџет Србије, а мене ратосиљате овако лепог живота, предивног света у којем примитивци и беспризорни кроје судбину поштеном свету. Половину пензије дајем за лекове и лечење, па кад ми је будете смањили, да бисте усрећили будуће генерације, остаће ми да купим конопац, а јаких грана на дрвећу има доста. Но, све за напредак Србије. Све за срећу будућих нараштаја. Од срца вам желим врли властодршци, да доживите судбину нас старих, а ваша мржња према нама нека вам служи на част.
ПРАВНА ДРЖАВА и стручни Менаџери
Одлична идеја да се у Министарству привреде КОНТРОЛИШЕ пословање јавних предузећа. Било би добро да Влада поред главног Менаџера предузећа, именује и његовог ЗАМЕНИКА задуженог за: заступање фирме пред судовима, јавне набавке, обуку кадрова,... а који би био дипл.ПРАВНИК са положеним правосудним испитом. Највећи проблем државе Србије ће бити да се нађу квалитетни МЕНАЏЕРИ (и његови помоћници) који ће да раде за плате од 2.000 евра (плус бонуси из добити).
Драгана .
Алек­сан­дар Ан­тић, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке и ру­дар­ства Ду­жност ми­ни­стра са­о­бра­ћа­ја у Вла­ди Ср­би­је оба­вљао је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду ма­ја 1969, по обра­зо­ва­њу ди­пло­ми­ра­ни еко­но­ми­ста. Био је ОДБОРНИК у Скуп­шти­ни оп­шти­не Зве­зда­ра у два ман­да­та, од 1992. до 1996, а у три на­вра­та би­ран за ОДБОРНИКА у Скуп­шти­ни гра­да Бе­о­гра­да, на ли­сти СПС-а. Струч­њак је за рад ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Пред­сед­ник је Град­ског ОДБОРА СПС-а Бе­о­гра­да и члан Из­вр­шног ОДБОРА Глав­ног ОДБОРА СПС-а. Био је члан Управ­ног ОДБОРА „Ја­та” и пред­сед­ник Скуп­шти­не „Јат тех­ни­ке”, члан је и Управ­ног ОДБОРА Фуд­бал­ског клу­ба Цр­ве­на зве­зда. Оволико ОДБОРА на овако малом простору... А ни за један од ових ОДБОРА му није било потребно неко конкретно знање, па да кажемо да је стручњак јер ето, "где све није био ангажован".
ko niko
hehehe, a da to im estonka izabrala ministre po psiholoskim profilima
Dragana Savićević
Sada je krajnje vreme da ova garnitura donese jednoglasno odluku kojom su sva ranija rešenja i pljačkaška komunistička pravila stavljena van snage. Vratite vlasnicima ono što im pripada i prerstanite da štitite sve one koji još uvek žive na tuđ račun. Oslobodite već jednom naš svet komunističkog karcinoma.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja