ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:55

Interes, pa kapital, pa politika, a onda raja

Autor: Igor Simićponedeljak, 28.04.2014. u 15:00

U vreme političkih promena, čije ćemo razmere tek videti, nedovoljno pažnje se obraća na ulogu ili nedostatak uloge običnih ljudi. Da li se radi o Ukrajini i njenoj etničkoj podeljenosti, Kataloniji čije stanovništvo većinom želi nezavisnost, o Francuskoj u kojoj Le Penova postaje sve jača, o rastućem nacionalizmu u Austriji i Mađarskoj, o nezadovoljstvu radnika širom Evrope, o Srbiji u kojoj je Vučić ostvario pobedu bez presedana – stanovništvo svojim izmanipulisanim ili svesnim delanjem ili apatijom na kraju donosi odluku. Reflektori su upereni u političare, ali građani uvek učestvuju, makar kao nemi posmatrači koji bi samo da gledaju svoja posla.

Nedavno sam bio u Vizbadenu na „Gouist”filmskom festivalu. Neki Ukrajinci su prikazali film i govorili kako je Ukrajina konačno nezavisna, da više nije u senci Rusije. Sutradan je već postalo očigledno da istok Ukrajine neće biti isti. Naivnost njihovog stava leži u ideji nezavisnosti, pogotovu ako se zna da se iz američke ambasade donosi odluka ko će biti novi predsednik. Narod je instruiran na Majdanu, a sad i na istoku. To je bio poltronsko-revolucionarni model koji smo i mi imali u Srbiji. Sa druge strane, u „Njujork tajmsu”je jedan običan proruski građanin Krima rekao da želi da bude deo velike zemlje koja nema česta previranja, gde će biti sigurniji. Da li će mu život biti bolji, pitanje je, ali on uviđa da u manjim zemljama nema mogućnosti za stabilnost i samoodređenje i da je ukrajinsko stanovništvo sredstvo u geopolitičkim nadmetanjima. Dakle, sukobi na najvišem političkom nivou postavljaju i nas na dnu lestvice moći u (ne)prilike, a mi smo slobodni da odredimo svoj stav prema novonastaloj situaciji. Zato je centrima moći toliko stalo da utiču na formiranje našeg stava i na definisanje protivnika.

Da bi se uticalo na građane i na političku situaciju, u Ukrajinu je upumpavan novac iz SAD kako bi skočila podrškaza EU i NATO. Kapital je pomogao ljudima na zapadu zemlje da budu odlučniji. Kapital tako pokreće „revolucionarno preduzeće” u kojem, gle čuda, strada običan narod koji volonterski učestvuje u revoluciji, na frontu. O značaju ljudi na terenu u Kijevu govori i učešće fašista u revoluciji.

Prema tome, građani su iskorišćeni kao sredstvo, dok kapital i politika donose odluke. „Fajnenšel tajms”je, prema Čomskom, najkorisniji list za informisanje jer se obraća biznisu. Tu se moglo pročitati da se oligarsi cenkaju i sa ukrajinskom i sa proruskom stranom da osiguraju svoju poziciju u budućoj verziji Ukrajine, i tu se pre svega misli na najbogatijeg –Rinata Ahmetova. „Volstrit džornal” piše koliko je dramatično pala vrednost ukrajinske valute i da Ukrajina nema jake ekonomske veze sa Evropom. Zato ne treba da čudi što Zapad reaguje relativno mlako – nemaju dovoljno jak interes da intervenišu, pogotovu ne kada je sused Rusija.

U medijima je ponovo čelnik NATO Anders Fog Rasmusen. Sreo sam ga pre nekoliko godina na univerzitetu u Njujorku dok je bio premijer Danske. Pitao sam ga o tada aktuelnoj temi: o nedemokratskom načinu na koji su čelnici evropskih država, poput Gordona Brauna u Britaniji, ratifikovali Lisabonski ugovor iako je ogromna većina građana bila protiv. Osmehnuo se, slegao ramenima i pomenuo razloge zašto je legalno takvo odlučivanje. Moje pitanje je bilo o demokratičnosti, a odgovor samo pokazuje da je demokratija poželjna kad je potrebna centru moći jer je broj građana na referendumu, izborima ili na ulicama politički kapital.

Znatno blaži domaći primer želje da kapital i politika utiču na mnjenje jeste dolazak američke televizije u Srbiju, u čemu učestvuju bivši ambasador SAD Kameron Manter i bivši čelnik CIA Dejvid Petreus, o čemu je pisala „Politika”. Za razliku od građana, politički i finansijski moćnici imajudaleko veći prostor za samostalno političko delovanje i u njihovim planovimaljudi su broj na piplmetru ili broj glasova.

Obični ljudi imaju moć kroz brojnost, a u globalnom svetu više nije dovoljan ni veliki broj građana jedne zemlje jer mogu biti manipulisani iz stranih centara. Što se Evrope tiče,glasači u pojedinim zemljama će u sve većem broju slediti nacionaliste i verovati u taj odgovor na ekonomsku krizu. Međutim, drugi vide nezaposlenost kao posledicu opšteg ekonomskog uređenja,ali taj front moraju sami građani da definišu jer klasna borba nije profitabilna da bi je neko finansirao iz senke. Dakle, levičarski pokret bi morao da bude međunarodni jer kapital protiv kojeg se bori je već internacionalan. Da ne bi bili izmanipulisani, nije dovoljno da građani čuju šta se priča kroz megafone, već da saznaju ko je liderima na sceni platio megafone.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork


Komentari4
012b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Глас Разума
U balkanskim državicama nikada se nije više gradilo, a nikada narod nije bio siromašniji! Demagoška mantra – nema para – ne daje nam odgovor na pitanje: odakle niču hiljade velelepnih građevina širom zemlje u vreme najvećeg siromašenja naroda? Para nema dovoljno i nikada ih neće biti, ali ono koliko ima treba ravnomernije rasporediti. Neefikasni socijalizam (“komunizam”) je propao, a “efikasni” liberalni kapitalizam sam sebi kopa raku. Nema Franklina D. Ruzvelta da ga spase “nju dilom”. Dolaskom Regana i Tačerke, kao i padom socijalizma, kapitalizam se povampirio i osilio jer nema više konkurencije. Prema američkim podacima, 1980. godine odnos najviše i najniže plate u SAD bio je 1:90, a danas je 1:350. Uništena je srednja klasa i intelektualni sloj, a radnik je doveden na rub egzistencije.
KOMUNISTA Uvek
Slazem se sa osnovnom tezom o svetskim razmerama stvaranja levicarskog pokreta, jer je kapital postao svetski. No mora postojati i svetski prihvacena IDEJA sa odgovarajucom ideologijom koja bi objedinila sve levicarske snage u svetu i bila pokretac promena, posto tu nema dobiti za pojedinca vec mase. Takodje, potrebno je da se pojave dovoljno svesni pojedinci-inteletualci koji ce jasno definisati cilj, sredstva i domete kao i organizaciju pokreta. Za sada jos nema takvih osim nekolicine koji samo kritikuju s pravom sistem i pune svoje dzepove, al bez daljih koraka okupljanja oko ideje, organizovanja masa i sl. Mozda ce autorova generacija iznedriti neke prave levicare koje bi danas oznacili kao ekstreme, jer bi ˝ugrozili¨˝ kapital. Dakle, ˝ugrozili˝ bi kapital, ali NE i ljude/narod/mase kojima bi bilo bolje.
dejtonski nesporazum
Lepo napisan teskt, interesantno razmisljanje, ali , po meni, isuvise utopijski. Kao prvo smatrm da danas levica u onom klasicnom ideoloskom smislu sa svim varijacijama ne postoji, osim na margini koju nazivamo ekstremnom. Razlika izmedju danasnje levice i desnice je u "menadzmentu" - na koji nacin vode kapitalisticku ekonomiju ( "levica" ce to ciniti sa malo vise socijalnih primesa, "desnica" opet sa malo vise neoliberalnih, a one u sredini nazivacemo social-demokratama). Da rezimiram, ideoloske podele su proslost, ekonomski pristup resavanja problema u drustvu (svetu) je danasnjost i bliska buducnost ( dobar primer je , bar na fasadi, "levicarska" Kina). Svaki levicarski pokret koji bi hteo da ima globalne pretenzije morao bi da ima koliko toliko homogenu ideologiju, za pocetak, a posle jasnu ( ne utopisticku) viziju ekonomije. Danas , vodeci teoreticari pocev od Comskog, preko Zizeka, Badijua, Toni Negri,.........se slazu da se ne slazu skoro u niucemu. Mozda jednog dana.....
Zoran Zoran
"Левичарски покрет би морао да буде међународни јер капитал против којег се бори је већ интернационалан "________Probali su sa tim, takozvana "Internacionala". Pa propalo. Gledajuci odavde iz Amerike, morate prvo da prodjete kroz liberalizam, kao najvisi stadijum kapitalizma. A to vam i Marks rekao. Probali su da se to preskoci sa raznim kominizmima, samoupravljanjima, socijalizmima,...., ali nije proslo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja