nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 03.05.2014. u 21:57

Slava i Đurđevdan u društvu tanga i flamenka do kraja godine

Kolo, igra sa brojnim varijantama (igračkim i muzičkim), kao zaštitni znak Srba ma gde živeli, krajem marta je nominovano za reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (NKN) Uneska, na sastanku Nacionalnog komiteta NKN u Ministarstvu kulture, pod zvaničnim nazivom „Kolo – tradicionalna igra u Srbiji”.

Srbija je posle potpisivanja Konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa 2010. i formiranja čitave mreže NKN do sad nominovala tri dobra. Na osnovu odluke Nacionalnog komiteta i Ministarstva kulture Srbija je prošle godine podnela kandidature za upis slave, kao pojedinačne nominacije i prolećnog praznika: Hidrileze/Svetog Đorđa kao multinacionalne nominacije (sa Hrvatskom, Makedonijom, Rumunijom, Moldavijom i Turskom) za upis na reprezentativnu listu Uneska. I na njoj će se zvanično naći do jeseni 2014. Kolo je nominovano nedavno i na reprezentativnoj listi Uneska bi trebalo da bude u jesen 2015.

Zajedničke nominacije inače nisu novina, jer je na primer tango ušao na listu Uneska kao zajednička nominacija Argentine i Urugvaja, a sokolarstvo je nematerijlna baština čak 12 zemalja.

 

Unesko je Konvenciju o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa usvojio 2003. Ratifikovala juje do sada većina članica Uneska, a od juna 2010. i Srbija. Međutim, zemlje iz okruženja su brže reagovale i znatno ranije usvojile Konvenciju. Bugarska je prednjačila i osnovala nacionalni registar NKN 2002. Skoro godinu dana pre Uneskove konvencije i bila spremna. Hrvatsko ministarstvo kulture je 2004. osnovalo poseban odsek za NKN koji je odmah počeo sa upisom u nacionalni registar, a godinu dana kasnije ratifikovana je Uneskova konvencija, dakle pet godina pre Srbije. Tako je 2009. na Uneskovu reprezentativnu listu upisano sedam hrvatskih dobara NKN: dubrovačka fešta Svetog Vlaha, dvoglasje tesnih intervala Istre i Hrvatskog primorja, umeće izrade drvenih tradicijskih dečijih igračaka iz Hrvatskog zagorja, godišnji proletnji ophod (ljelje) iz Gorjana, procesija Za Križen na ostrvu Hvaru, godišnji pokladni ophod zvončara s područja Kastva i čipkarstvo u Hrvatskoj (Pag, Hvar, Lepoglava). Potom su 2010. upisana na ovu listu dva hrvatska dobra- sinjska alka i medičarski obrt s područja severne Hrvatske, a na Listu ugrožene nematerijalne kulturne baštine kojoj je potrebna hitna zaštita je upisan muzički izričaj ojkanje. Godinu dana kasnije kandidovan je bećarac, tradicionalni vokalni napev iz istočne Hrvatske nemo kolo Dalmatinske zagore.

Bilo je reči da će se Srbija, Crna Gora i BiH organizovati oko nominacije za sviranje gusala, ali se od toga za sada odustalo. Kod nas je pomenuta konvencija pokrenula i niz pitanja oko zakona o kulturnim dobrima koji uopšte ne prepoznaje termin nematerijalnog kulturnog dobra, ali međunarodna konvencija je po snazi jača od nacionalnih zakona i zahvaljujući tome mogli smo da kandidujemo svoje elemente NKN.

Nematerijalno kulturno nasleđe je živo i sačinjeno od praksi, prikaza, izraza, znanja, veština, a podrazumeva i instrumente, predmete, artefakte i kulturne prostore koji su s njima povezani. Takvo nasleđe zajednice prepoznaju kao deo sopstvenog identiteta i prenose ga na buduće generacije.

Nacionalni registar NKN formiran 2012. vodi se u Centru za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu i u ovom trenutku sadrži 27 elemenata, a to su: krsna slava, molitva, đurđevdanski obred, belmuž, običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat, klesarski zanat, pazarske mantije, zlakuska lončarija, kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo, rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, vranjska gradska pesma, čuvanje Hristovog groba. Spisak nije okončan i očekuje se pristizanje novih predloga.

–U prošlom periodu pripremili smo nove predloge za nacionalnu listu NKN. Komitet insistira da se što pre pristupi izradi novog zakona o kulturnom nasleđu, koji će regulisati i oblast NKN. Do tada praktična pitanja treba rešavati tumačenjem teksta Konvencije i izradom pravilnika o radu. O tome smo izvestili ministre kulture Bratislava Petkovića, a potom i Ivana Tasovca. Komitet se saglasio da je potrebno reagovati na nominaciju Hrvatske za upis ručnog vitla s ostrva Iž na Uneskovu listu ugroženih elemenata NKN s obzirom da i u Srbiji postoji vrlo slična tradicija, koja je već upisana u nacionalni registar (zlakuska lončarija) itd – kaže Saša Srećković predsednik Nacionalnog komiteta NKN i rukovodilac Centra za NKN u Etnografskom muzeju.

Pored ove reprezentativne liste Unesko ima i druge poput Liste urgentne zaštite i Registra dobrih praksi, za koji je dat predlog za nominaciju „Iskustva migranata– negovanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba Krajišnika”.

–Međutim ova kandidatura je za sada odložena i iskreno ne znam zbog čega se to dogodilo – ističe Saša Srećković.

Uzapisniku sa sednice Komiteta naglašeno je da se u potpunosti podržava inicijativa da se kultura Srba Krajišnika nominuje za dobre prakse, jer ovaj predlog ujedinjuje sve elemente krajiške kulture sa nacionalne liste u jedan predlog, ali je u ovom trenutku potrebno da se ova nominacija doradi i temeljno pripremi za naredni ciklus, tačnije za sledeću godinu.Jedan od zaključaka je da je u pripremljenom materijalu neophodno prikazati elemente koji ukazuju na kontinuitet i vezu sa kulturom i negovanjem tradicije Srba u zemljama iz kojih su migrirali i izbegli, i tradicijom i praksama koje se održavaju danas u Srbiji, a koji bi mogao da bude prepoznat kao ključan element za nominaciju u Unesku.

Biljana Lijeskić

-----------------------------------------------------------

Svetski primeri

Tango je, kao zajednička nominacija Argentine i Urugvaja ušao 2009. na listu nematerijalne baštine Uneska, portugalski Fado primljen je u ovo „društvo“ 2011,  dok je izrada violina u Kremoni u Italiji „priznata“  2012. Čuveni španski flamenko upisan je na reprezentativnu  listu Uneska 2010. godine, dok se mediterabnska prehrana nalazi na nacionalnim listama Grčke, Kipra, Hrvatske...

Komentari5
8f958
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саво Херцег
*** Србија мора да сачува српске обичаје и обележја из Херцеговине и Далмације , да се зна да су у тим крајевима од памтивека живели и Срби, поготове пре поделе Римског царства у 6. веку , а после и хришћанства 1052.г., када је Дрина постала граница и поделила Србе.
Розалија Сонта
У мом месту у Сонти изводи се обичај Чувари Христовог гроба. Изводимо га у римокатоличкој цркви. Било би добро да и ми учествујемо у заједничкој номинацији ѕа Унеско. Римокатаолици и православци.То би било добро. Није добро да учествују само Чувари Христовог гроба из Батајнице. Они су из Хрватске где је тај обичај много присутан код католика. Сви да се удружимо. У Србији у Војводини у многим римокатличким црквама овај обичај вековима траје за Ускрс. О томе требају да размишљају наше институције.
etnosrbija Krajina Zemun
Srbija nema sluh za kulturu sabraće Srba preko Drine, za izbeglice ovdasnje. Kako je moguce da Srbija odbaci nominaciju Srba Krajisnika za Unesko_ Hrvati su ih unesrecili i sve oteli. Ali i Krajisnici u Srbiji su naivni. Veruju svakome, a niko im ne pomaze. Osim toga, nasi Krajisnici treba da vide svoju tradiciju u Srbiji od Prvog svetskog rata. Nije sve od juce. I da cuju strucne ljude. Ne da slusaju one koji nemaju delo na tom polju.
Goca Slikarka
jedna zaboravljena igra iz mog detinjstva a koju su igrali cobani na livadam u vremenu dok se stoka smiri na pasi i ocbanima ostavi slobodno vreme za zabavu. Igra se zvala klis-Moze se reci slobodno da je preteca dnasnjeg hokeja.Igrala se sa stapovima koji su bili bele boje a boja je dobivena guljenjem kore sa drveta.Broj igraca je zavisio od broja raspolozivih igraca.U centru kruga se nalaila iskopana jedna rupa dijametra 30-40 cm. U krugu oko centralne rupe su se nalaile rupe dijametra cca 20 cm.Broj rupa oko centralne rupe je bio broj rupa manje jedan igrac.Igraci se nisu udaljavali od svoje rupe i kod pocetnog udraca koji jedan igrac nastoji da ubaci klis u centralnu rupu ostali igraci drze svoje stapove u svojim rupama.Zatim svi biju stapoviam klis da bi ga odbili sto dalje od centralne rupe Kada je klis udaren s anamerom da se ubaci ucentralnu rupu pocinje odbrana centralne rupe.Ukoliko klis upadne u rupu igraca isti biva diskvalifikovan.Igra se do tri ubacena klis au centaralnu rurpu Ova igra se igrala na Ozrenu u RS
Милан Миљушевић
А божићна чесница?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja