četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 06.05.2014. u 15:00 Jovo Bakić

Skerlić, sto godina posle

Petnaestog maja navršava se vek od smrti najvećeg književnog kritičara kojeg je Srbija ikada imala. No, osim što je bio izuzetan književni kritičar, uprkos ogrešenju o Vladislava Petkovića Disa, Skerlić je bio i neprevaziđeni ideolog radikalne demokratije. Uvidevši da razvitku demokratije i civilizovanog života u Srbiji s kraja 19. i početkom 20. veka smetaju kako autoritarne tendencije poslednja dva Obrenovića, tako i kapitalizam u nastajanju, te imperijalizam Austrougarske, mladi Skerlić (umro je prerano, u naponu snage, kada je imao tek 37 godina) iskreno se i beskompromisno borio kako protiv autoritarnih težnji vladara i lukavih političara (poput Nikole Pašića), tako i protiv „bankokratije” (termin je on skovao) njegovog vremena i imperijalizma Austrougarske i Rusije.

Prvobitno je, upijajući misli Svetozara Markovića, pripadao Socijaldemokratskoj stranci, ali njegova racionalna priroda, protivna svakoj težnji da mu slobodnu misao neko zarobi, nije mogla prihvatiti marksistički dogmatizam tadašnjih socijalista. Otuda se morao povući iz ove stranke, iako je zadržao mnoge ne samo prosvetiteljske, već i levičarske ideje: antikapitalističko zalaganje za jednakost, protivljenje svakoj iracionalnosti, a naročito crkvenom autoritetu (zbog toga je 1905. godine otvoreno bio protiv uvođenja Teološkog fakulteta na Univerzitet u Beogradu), težnja da se tada uveliko nepismeni, pothranjeni i u alkoholizmu ogrezli narod prosveti i civilizuje, kritički nacionalizam čiji je cilj ispravljanje uočenih mana sopstvenog naroda, internacionalizam, iskazan u borbi za jednakost malih i velikih nacija, i borba protiv imperijalizma.

No, osim toga, Skerlića njegov izraženi, iako kritički, nacionalizam nije omeo da uvidi da je narod kojem pripada nedovoljno jak da se izbori sa svim problemima koji su Srbiju i ostale zemlje u kojima su Srbi živeli tištili, pa je stoga smatrao da tek složan rad Srba i Hrvata, pa i Bugara i Slovenaca, može doneti dobra u borbi protiv imperijalizma antisrpski i antijugoslovenski usmerene Habzburške monarhije. Zato je neumorno osuđivao iscrpljivanje srpske i hrvatske štampe u „idiotskim raspravama o krađi jezika”. Shvatao je, naime, da bez saradnje Južnih Slovena Balkan ne može pripadati balkanskim narodima, već će nesumnjivo biti moneta za potkusurivanje velikih imperija. Stoga je, gnušajući se „profesionalnih patriota”, ubedljivo naveo sopstvene razloge za zagovaranje jugoslovenstva: „Za naše male narode ima svega dva puta: ’biti ili ne biti’, složiti se, sjediniti se, pa živeti i razvijati se, ili ostati rastrzan surovim, ubilačkim međusobnim borbama, provoditi dane u nominalnoj nezavisnosti, i očekivati dan kada će se postati ili ruska gubernija ili austrijska provincija”. Nažalost, dok je Skerlićeva generacija ostvarila u Kraljevini SHS (Jugoslaviji) istinsku, a ne samo nominalnu nezavisnost, i dok je generacija posle njegove ponovo uspostavila tu nezavisnost nakon potpunog gubljenja nacionalne slobode u Drugom svetskom ratu, generacija kojoj pripada pisac ovih redaka proćerdala je solidan kapital koji su joj preci ostavili i došla je u situaciju da bira između sličnih alternativa onima koje su vladale pred Prvi svetski rat.

Ne treba se čuditi; ko ne izvuče pouke iz sopstvene prošlosti, najčešće je osuđen na ponavljanje grešaka. Skerlić bi izvesno neizrecivo tužan bio da može da vidi kako su imperije, uz svesrdnu pomoć samih u nacionalizmu sasvim propalih Južnih Slovena, razorili državu čije stvaranje nije dočekao, a o kojoj je razborito govorio i pisao pre stotinu i više godina. Verovatno bi u očajanju gledao šta su potomci, nesrećni piromani, uradili, kako ništa nisu naučili, kako ih ponovo treba prosvećivati, jer jednako piju i usko nacionalistički misle kao i krajem 19. veka. Uistinu, jugoslovenska ideja je zavladala akademskom omladinom pred balkanske i Prvi svetski rat. Tada su Skerlićevi radovi bili najčitaniji u Narodnoj biblioteci, a danas su to knjige voditeljki TV emisija laganog sadržaja.

Skerlić ne može da nas vidi, što je dobro i za njega i za nas. Pitanje je, međutim, da li ovaj i budući naraštaji imaju snage da se suoče sa svom nevoljom u koju ih je uskogrudi nacionalizam bacio i da li iz teškog istorijskog poraza mogu izvući odgovarajuće pouke? Dobro je što su trenutno vodeći ljudi Srbije napustili nacionalističke iluzije njihove mladosti, pa i san o „ruskoj guberniji”, ali nije utešno što se nameće volja demagoga koji slede diktat kapitala, svejedno da li arapskog, srpskog, ruskog, američkog ili nemačkog.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari18
b0844
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš Čačak
Jugoslovenstvo- najveća humanistička ideja balkanskih prostora -trn je u oku "profesionalnih patriota" iz svih naroda bivše Jugoslavije. Danas su oni u ubedljivoj većini za EU gde nas niko neće ništa pitati. Borba protiv jugoslovenstva i socijalizma, u bilo kom obliku, bila je neophodna u organizaciji promena koje su donele najveću pljačku u istoriji ovih prostora. Na njihovu žalost statistika neumoljivo pokazuje Jugoslaviju u svetlosti koja sada sija samo pojedincima učesnicima u pljački . U Srbiji pljačku su organizovali i izveli Srbi . Zato je Jovo Bakić za poštovanje.
Мр Петар Симић
Радо читам текстове др Бакића у Политици.најчешће се слажем са његовим оценама и ставовима и радујем се истинитим и прецизно израженим ставовима. Овог пута не могу се сложити са оценом да је наш народ у Скерлићево време ,поред остало, био огрезао у алкохолизму,па ни потхрањен,као да и данас "једнако пију и уско националистички мисле" Драги Јово,ово о алкохолизму баш сте претерали,без обзира што је и таквих било. Што се тиче југословенства и национализама,коме разумном није јасно да су разбијањем Југославије (уместо да смо заједно већ поодавно ушли у ЕУ) нису изгубили грађани свих новонасталих држава,сем оних који су уловили у том крвавом мутљагу,обогатили се.
Ljubiša Vuković
Civilizavijski procesi ( praćeni iracionalnom destrukcijom, koja na ovim prostorima uvek bude sastvni deo društvenog toka, pa i uobičajenog toka rada i razvoja - Andrić piše : "i tako dođu vremena kada pametni zaćute... a fukara se obogati" ) ireverzibilni su( nepovratni). Da bismo mogli pravilno da razumemo dijalektiku toka društvenih odnosa i eksploziju namerno izazvanih protivurečnosti, sa destruktivnim dejstvom, potrebno je razumeti istorijski kontekst vremena; Skerlića, socijalizma i sada -nedovršenog, a daleko od pristojnog, modela kapitalizma i metod istorijski materijalizam u dijalektici promena, kažem kao nefilozof, ali dobar poznavalac političke ekonomije I i II ( 9-te, profesor nije davao 10). Inače Skerlić jeste bio vrhunski intelektualac svoga doba ( po toriji književnosti sa teorijom pismenosti; što je nekad bila gimnazija!), ali je njegov profil za istraživanje s obzirom na odnos prema Isidori Sekulić.
KOMUNISTA Uvek
Koliko negativnih misljenja iznetih na racun kolumne. Zar je moguce da toliko silom nametnuti dogadjaji iz dalje i blize proslosti mogu da zatamne sve pozitivne strane jedne zemlje za sve tadasnje narode i sire te zemlje Ali i danas i sutra u ovom i buducem vremenu isto.Mozda cak i mnogo vece koristi za sve narode neke buduce Jugoslavije. Naravno,stvaranju nanovo zemlje treba dobro prouciti njene bivse slabosti,pre svih,nacionalizme,klerikalizme ali i dati mogucnost Srbiji kao najvecoj od svih da bude garant opstanka iste.Svakako da intelektualne,ali i druge elite svih jugorepublika treba da budu saglasne ,a pre svega svesne,ranijih mana i prednosti kao i ogromnih prednosti u buducnosti.Takva ideja ce biti ostvariva kada se svet jos jace polarizuje,a na dobrom je putu ka tome.Verujem da su danas svi svesni, ne samo elite nacionalno i verski neopterecene,nego i obican narod da smo svi narodi EX YU kolonije,a vladajuce elite pioni/izvrsitelji naloga kolonizatora.Demokratija je mska za to
објективан обичан
Сам текст је доказ да су историјске реминисценције данас веома проблематичне и настране, тј. навијачке. Требало би и Скерлића уравнотежено анализирати без дивљења или мржње према неком добу које нисмо сазнали и упознали. Када смо се школски спремали да ишта разумемо сем идеологије? Скерлић је подржавао и писао позитивно о колонијализму, подржавајући овај систем, јер је "користан по развој цивилизације", а помало и оправдан према урођеницима. Са те стране, он би данас био политички врло позитиван; особито у спољној политици, итд. Но, треба бити најпре искрен и поштен интелектуалац и добар стручњак да бисмо могли да разумемо овакве величине у свом времену и народу. Бојим се да смо далеко од тога.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja