utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 09.05.2014. u 15:00 Jelica Antelj, Ivana Albunović

Raskinuta veza bolnica sa farmakomafijom

Od uvođenja centralizovane javne nabavke lekova, u januaru ove godine, država je do sada uštedela 32 miliona evra, i to samo na nabavci bolničkih lekova, saznaje „Politika”. Prema ekskluzivnim informacijama koje su nam ustupili stručnjaci Svetske banke koji rade na ovom projektu, ukoliko se ova praksa primeni i u nabavci lekova u apotekarskim ustanovama, sa takozvane A liste (medikamenti na recept) A-1 (zamene skuplje od lekova sa A liste), ova suma mogla bi da dostigne i 100 miliona evra uštede samo u ovoj godini.

To je zaista mnogo novca, a to znači i da su neki ljudi ostali bez tih para. Zbog toga su otpori farmaceutskog sektora ogromni i očekuje se da će ih još biti. Postoji i protivljenje ovom uređenom sistemu nabavke lekova, ali i očigledna rešenost države da prekine dugogodišnju lošu praksu.

Pre usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama u aprilu prošle godine i uspostavljanja novog sistema nabavke lekova od početka ove godine, svaka bolnica je raspisivala tendere i sama nabavljala lekove i medicinsku opremu. Ovaj sistem bio je neefikasan i podložan korupciji, a odražavao se i na cene lekova, jer su odgovorna lica u lancu nabavke imala odrešene ruke i razrađene mehanizme, pa su verovatno favorizovala one koji su davali najveće provizije.

To pokazuje i podatak da je Republički fond za zdravstveno osiguranje u postupku centralizovane javne nabavke, po novim pravilima, u ovoj godini već uspeo da obori cene lekova sa Be liste (daju se u bolnicama) za 27 i Ce liste (izdaju se po posebnom režimu, recimo, citostatici) 12 odsto, što je, pokazalo se ogromna ušteda, s obzirom na to da je reč o lekovima za koje se izdvaja veliki deo budžeta, među kojima su i skupi citostatici.

Ideja o promeni ovog sistema nabavke očigledno nije potekla samo od toga što je toliki novac do sada odlazio u nečije privatne džepove, a ne u korist pacijenata, nego i zbog nužde i teške finansijske situacije u kojoj se država generalno nalazi. U Srbiji se za zdravstvo izdvaja oko 10,8 odsto novca iz budžeta, i to je na nivou država OECD-a. Međutim, na lekove od tog iznosa odlazi 19 odsto sredstava, a u drugim zemljama svega 13 odsto. Statistika ipak ne ide nama u prilog, jer kad se procenti prevedu u novac jasno je koliko građani Srbije skupo plaćaju lekove. Naime, kod nas se u ove svrhe po stanovniku izdvaja minimalnih 50 evra, u Bugarskoj i Rumuniji 90, Hrvatskoj 130, Mađarskoj 180, a u Austriji 330 evra.

– Sledeći korak je ulazak apoteka u ovaj sistem, gde će se takođe primetiti značajan efekat i ušteda. Za sada se centralizovana nabavka sprovodi samo za lekove sa Be i Ce liste (bolnički lekovi sa kojima apoteke nemaju ništa). To bi trebalo da reši nova uredba o lekovima čije se usvajanje tek očekuje – kaže dr Ana Holt, stručnjak za zdravlje u Svetskoj banci.

Uloga ove finansijske institucije bila je da podrži Republički fond koji „daje pare za lekove”, da konačno preuzme i kontrolu nad tim procesom.  

Dr Holt objašnjava da je Svetska banka nedavno uradila analizu cena 50 lekova na različitim tržištima i došla do zanimljivih podataka. Kao primer naša sagovornica uzima lek „amlodipin” (za snižavanje krvnog pritiska), koji je drugi najpropisivaniji lek u Srbiji. Kod nas u maloprodaji koštao 2,61 evro, u Velikoj Britaniji 1,25, a na Novom Zelandu 0,47 evra.

– To pokazuje da sa cenom nešto nije bilo u redu, jer i ovaj dobavljač na Novom Zelandu sigurno ima zaradu, ali ne toliku. S najnovijim sniženjem cena leka će biti 1,56 evra. Samo na ovom jednom leku ušteda RFZO biće godišnje četiri miliona evra – kaže naša sagovornica.

Na pitanje šta će ova ušteda doneti Srbiji i kako bi je najbolje trebalo iskoristiti, dr Holt kaže da to nije pitanje za Svetsku banku, ali da bi možda najefikasnije bilo da se, recimo, smanji participacija kako bi krajnji korisnik video direktnu korist od reformi. Naravno, dodaje, participacija ne bi trebalo da se ukida, jer u tom slučaju postoji mogućnost zloupotrebe i nekontrolisane kupovine lekova i pravljenja zaliha.

Komеntari0
50346
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja