sreda, 05.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.05.2014. u 22:00

Ne može se pobeći od duha svoje epohe

(Фото Француски институт)

Rečenica Svetog Avgustina: „Svet je poput čoveka – rađa se, raste i umire”, epigraf je romana „Beseda o padu Rima” francuskog pisca Žeroma Ferarija, koji je za ovo delo dobio Gonkurovu nagradu za 2012. i koji će sutra, na „Molijerovim danima” u Francuskom institutu u Beogradu, primiti i Gonkurovu nagradu studenata Srbije koju su mu ovi dodelili prošle godine. „Prema nagradama čitalaca autori osećaju posebnu nežnost zato što je kod takvih priznanja ljubav prema literaturi jedini kriterijum za izbor”, kaže za „Politiku” ovaj pisac i prevodilac koji predaje filozofiju u francuskoj gimnaziji u Abu Dabiju.

Roman „Beseda o padu Rima”, koji je objavljen i kod nas u izdanju „Čarobne knjige” u prevodu Melite Logo Milutinović, prati život Marsela, rođenog na kraju Prvog svetskog rata, i njegovog unuka Matjea koji se vraća u zemlju svojih predaka, na Korziku, gde pokušava da od jedne obične kafane napravi „najbolji od svih mogućih svetova”. I Marselov i Matjeov svet, međutim, propadaju.

Ideju Svetog Avgustina ste koristili da pokažete da veliko carstvo nije ništa drukčije od malog čoveka koji raste i umire?

Za mene je potresno to što Sveti Avgustin poredi nešto tako veliko kao što je svet sa čovekom koji je samo čestica u tom svetu. Po njemu, svet je kao čovek. Ciklus njihove egzistencije je identičan. Roman, dakle, prati kretanje mnogih svetova – epskih, podrugljivih, ogromnih i majušnih, a svi se oni pokoravaju istom nemilosrdnom zakonu. Rađa se jedan svet, uzdiže do zenita i pada, a tako je i sa svim mojim junacima.

Kao i vaš junak Matje, i vi ste živeli u Parizu i leta provodili kod babe i dede na Korzici, a zatim se tamo nastanili jedno vreme. Zašto je Korzika tako privlačna za vas, iako je tamo kao što i sami kažete sve „okamenjeno”?

Zapravo, mnogo toga se promenilo na Korzici, naročito u poslednjih pedeset godina! Moj deda ujak, kome sam roman posvetio i koji je i danas u punoj formi iako je rođen 1919, pričao mi je mnogo o tamošnjem životu tridesetih godina i za vreme rata. Mene Korzika ne privlači i ono što me vezuje za nju nije njen šarm. Ona je moj dom. Ali ona me najviše zanima sa aspekta literature. Spoj turizma u njegovoj najsavremenijoj formi i jednog očiglednog arhaizma je ekstremno plodan sa gledišta fikcije. U mom romanu, u jednoj seoskoj kafani, susreću se ljudi koji se inače nikada ne bi sreli i njihovo neverovatno prisustvo pretvara taj bife u svet u malom. Tačno je da sam i ja kao Matje želeo tamo da se vratim, ali ja nisam propao kao on. Moji junaci imaju teškoće da nađu svoje mesto, svugde se osećaju kao stranci.

Da li ste se i vi osećali kao stranac u Alžiru, gde ste predavali filozofiju, ili sada u Abu Dabiju?

Ja volim da se osećam kao stranac. Ne putujem da bih se osećao kao kod kuće. U Alžiru sam predavao od 2003. do 2007. U momentu ponovnog odlaska u inostranstvo, 2012. godine, izbor arapskog sveta mi se ponovo nametnuo i izabrao sam zemlju koja ne liči na Magreb.

Koliko je Gonkurova nagrada uticala na vaš renome među srednjoškolcima kojima ste profesor, a i na vaše obaveze?

Oni su naravno zadovoljni mojim uspehom, ali ja sa njima nikada nisam voleo da pričam o mojim literarnim aktivnostima. U liceju sam isključivo profesor filozofije, a ne romansijer. Deluje mi pomalo nepristojno da mešam te dve stvari. Hteo sam da nastavim da predajem, ali Gonkurova nagrada je otežala stvari. Veoma sam tražen, mnogo putujem i zaista imam potrebu da se malo odmorim. Uzeću, dakle, godinu dana odmora. Ali računam da ću se vratiti poslu profesora čim to bude moguće.

Kada ste dobili Gonkurovu nagradu, rekli ste da ste bili ubeđeni da će ovaj roman prouzrokovati vaš književni krah. Zašto?

Kad sam rekao krah, mislio sam da neće postići komercijalni uspeh. To je moj sedmi roman i samo je šesti „Tamo gde sam ostavio dušu” imao dobru prodaju. Taj šesti govori o primeni mučenja tokom rata u Alžiru, što je jedna od takozvanih velikih tema, pa je, smatram, to bio uzrok njegovog uspeha. Međutim, „Beseda o padu Rima” se dešava u jednom malom baru na Korzici i bio sam dakle ubeđen da me čitaoci, koji su me otkrili u prethodnom romanu, neće slediti, utoliko pre što mi se prisustvo Svetog Avgustina nije činilo naročito atraktivnim sa komercijalnog aspekta. Desilo se suprotno, mada mi uopšte nije jasno zašto, ali ne žalim se zbog toga.

Čitalac vašeg romana stiče utisak da ste ga pisali u velikom nadahnuću?

Da budem iskren, pre svega sam ga pisao u velikoj muci. Potrošio sam mnogo vremena da bih doterao pripovedački mehanizam. Imao sam sve elemente: odlazak iz Pariza, bife, život jednog čoveka koji je prošao kroz jedno stoleće kao fantom, besedu Svetog Avgustina, ali elementi nisu dovoljni. Trebalo ih je poređati tako da se dobije harmonična celina.

Prebacuje vam se naklonost ka apokalipsi, a vi kažete da je sva savremena literatura takva?

Čini se da od početka 2000. godine kraj sveta postaje veoma prisutna tema u literaturi. U SAD to je bez sumnje posledica onoga što se dogodilo 11. septembra, a u Evropi dubokog osećanja da ona više nije centar sveta. Moral je posustao, čini mi se. Ne može se pobeći od duha svoje epohe.

Vidite li i nešto pozitivno danas?

Bez sumnje vidim, ali ne verujem da se svet može deliti na pozitivno i negativno. Svet je celina i treba ga sagledavati globalno, uključujući i ono u njemu što je gnusno. Ne verujem mnogo u povremeni boljitak.

Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u Francuskoj: političku, kulturnu, društvenu?

Nisam tako dobar politički analitičar. Ali Francuska ima izvanredno razgranatu kulturnu mrežu. To je njeno poslednje bogatstvo, ali i najvrednije i ja se nadam se da će umeti bar njega da sačuva.

----------------------------------------------

Program „Molijerovih dana”

Bernar Pivo, Žerom Ferari i Benoa Ditertr, gosti šestih „Molijerovih dana“, u organizaciji Francuskog instituta u Beogradu, stižu u Beograd danas. Manifestacija počinje večeras u 18 sati u Domu omladine gde će Pivo, predsednik Akademije Gonkur i čovek koji je mnogo učinio za popualrizaciju književnosti, razgovarati sa Pavlom Sekerušom o književnom životu u Francuskoj, mestu knjige na radiju i televiziji i ulozi književnih nagrada. Sutra, 14. maja, u 18 sati u Francuskom institutu je dodela „Gonkurove nagrade studenata Srbije“ Žeromu Ferariju za knjigu „Beseda o padu Rima“ nakon čega sledi susret sa ovim piscem u kome još učestvuju Milica Vinaver i Melita Logo Milutinović. U červrtak, 15. maja, takođe u Francuskom institutu, u 17 sati je dodela nagrade „Branko Jelić“ za najbolji prevod frankofonog dela na srpski jezik, a od 18 sati je susret sa piscem Benoa Ditertrom u kome još učestvuju Ivana Hadži-Popović i Petar Peca Popović. U petak, 16. maja, Žerom Ferari će razgovarati sa čitaocima u Novom Sadu, u tamošnjem Francuskom institutu od 17.30 sati.

Gordana Popović

Komentari0
1971c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja