sreda, 05.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 14.05.2014. u 22:00

Naša je nacija obolela

(Фото Вукица Микача)

Radmila Živković, prvakinja ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, tumačiće lik Pavke Prokić u komediji naravi „Narodni poslanik” Branislava Nušića, u režiji Saše Gabrića koja se bavi ismevanjem shvatanja politike u srpskoj palanci, odnosno ljudi koji se zanesu idejom da dođu na vlast. Premijera je u ponedeljak uveče, 19. maja na velikoj sceni nacionalnog teatra.

Dramaturg je Zoran Raičević, scenograf Boris Maksimović, a kostimograf Marina Medenica. Lik Jevrema Prokića tumači iskusni Boris Komnenić, a u ekipi su i: Kalina Kovačević, Milenko Pavlov, Sonja Knežević, Ivan Bosiljčić, Anastasia Mandić, Dimitrije Ilić i drugi.

Nušić je u svojim delima opisivao takozvane male, obične ljude koji su mu poslužili da ukaže na društvene mane. Zašto nam je „Narodni poslanik” danas potreban?

Više nam ništa nije potrebno, ali imamo izborna proleća, jeseni zime, a leto služi da nam se zakuva sve što sigurno ne bismo jeli. A naš veliki Nušić nam je predočio celi jelovnik pre više od jednog veka, a mi smo jeli, i jeli, i jeli i ostali gladni. Tek kada se suočimo sa hrabrim Nušićem vidimo gde smo bili i gde smo ostali. Ove godine se obeležava 150 godina od njegovog rođenja u Narodnom pozorištu, njemu u čast pripremamo njegov prvi komad „Narodni poslanik” u režiji Saše Gabrića, koji nas iznova podseća na to: ko smo, šta smo, šta zamišljamo. Da li bi trebalo da ostanemo ili pobegnemo od sebe samih jer smo takvi. Nušićev „Narodni poslanik” nam omogućava da i mi i publika ponovimo ono što već znamo i potvrdimo sve svoje predrasude o nama samima.

Iz koje vremenske distance ćemo pratiti „Poslanika”?

Predstavu radimo u istom vremenu u kojem je Nušić i napisao svoje delo. Ako modernizuješ delo onda je to politizovanje i politikanska varijanta Nušića. Uopšte, osavremenjivanje je opasno zato što imate jednu bukvalnu vezu sa današnjim vremenom. A danas vam se dešavaju strašne stvari.

Posle Mare u „Dr”, Živke ministarke, uskoro ćemo vas gledati u liku Nušićeve Pavke Prokić. Koliko je delikatna ova uloga?

Nušić je jedini značajni ženski lik opisao u „Gospođi ministarki”, u ostalim njegovim komadima žene su kao i vreme i društvo bile prateći elementi. Tu su tek da postave potpitanja, da unesu, iznesu, jer nisu ni pitane. Danas su falš pitane. Danas su žene navodno pitane, a pitane su zato što neko uteruje u tor muškarce da moraju da pitaju žene. Sve to zbog „procenata” koje im nameće civilizovani svet. Mada ni taj svet mnogo ne pita nežniji pol. I njima su žene u funkciji istoj kao i ovde, samo što se nama čini da je to na višem nivou. Ne omalovažavam nijednu ženu koja je u takvoj vrsti upotrebe od strane muškaraca. Strah je pokretač. Ali kada nam je ukinut od Boga i kada su uvedeni strahovi druge vrste, onda smo postali nazovi demokrate i može da radi ko šta hoće. Sve može da bude istina, ne – sve je rašomon. I to je najstrašnije što živimo u rašomonu.

Kakav ćete život „ utkati” Pavki na sceni nacionalnog teatra, gde je nije bilo od sedamdesetih godina prošlog veka?

Nije mi stalo da na sceni budem ta osoba koja će da vodi, da govori gomilu teksta, da bude glavna žena. Žena je stub kuće, Nušić je vešt jer nam on tu slobodu dozvoljava i posle 100 godina, da pronađete i da tražite mesto žene u toj kući. Vrlo me privlači da vidim da li se ženino mesto menjalo u kući, u društvu, koja je suština žene. Muškarci se zanose svim i svačim, mogu, misle da mogu, a ne mogu, a žene moraju sve to preko svojih leđa da izguraju.

Zanimljiv je odnos Pavke Prokić i njene ćerke Danice. O čemu je zapravo Nušić hteo da progovori kroz odnos majke i ćerke?

Politika kada počne da ulazi u porodicu kod običnog čoveka počinje da donosi razgradnju te iste porodice. Zadatak politike i jeste da razgrađuje u svakom slučaju. Da li ona postoji direktno u porodici, kakav je slučaj u „Narodnom poslaniku” ili posredno uz sve posledice koje ukućani snose zbog politike. Treba biti inteligentan, u ogromnoj ljubavi da bi se porodica sačuvala u bilo kom vremenu. Nušić nam je pokazao da porodica strada zato što nema dobrog, pozitivnog u politici ni na jednoj ni na drugo strani: ni u poziciji, ni u opoziciji. To jadna Pavka shvata, to majka shvata. I kada uvidi taj ogromni jaz između nekoga ko joj je rod, a to je muž, i nekoga ko će joj biti rod, a to je zet, da tu nema budućnosti, nego će neko da izgubi, Pavka staje na stranu svoje porodice. Kako? Ona nema moći da se izbori za to, već se razboli, jer jednostavno ne može sve da odbrani. Ona može ili da rasturi sve ili da izabere bolest na koju je već osuđena. Nama je nacija obolela. Obolele su porodice fizički od raznih bolesti: stresa, nemaštine... I pitanje je šta je važnije: porodica, sreća, budućnost roda, nastavak nas samih koji smo stvoreni. Niko od nas nije rođen i došao na ovaj svet da bi bio bilo šta, ni glumac, ni političar, ni lekar, već da produži vrstu. Naš zadatak je da produžimo vrstu, danas kada se vrsta ne produžava ne znam kojom silom, kojim naredbama, zakonima mi to možemo na silu da uvedemo, kada nade nema.

Intelektualci su se povukli pred najezdom estrade. Televizija nam i dalje prikazuje programe lake zabave. Koliko je teško biti javna ličnost?

Uopšte nije teško. Vidite ko je sve javna ličnost, potpuno su poremećeni odnosi. Svi posustaju u navali nebuloze. Kažu za kulturu nema novca. Ima, kako nema. Dajte, razvalite nekulturu! Nemojte da je ukinete, uvedite ogromne poreze na bilo kakvu nekulturu. Šta su nacionalne frekvencije: to je nacionalno blago svih onih koji trpe od cunamija, elementarnih nepogoda koje ubijaju. Šteta od poplave će se popraviti, osušiće se zemljište, kuće, ali ovde se ljudi suše polako od nekulture. Izvolite, gospodo, plaćajte mesečno da gledate nekulturu, pa ću da vidim ko će da plati. Čak i onaj ko se navukao najviše, i koga namerno drže u tom blatu, jer je lako manipulisati sa ljudima koji ne znaju. Neću da učestvujem u njihovim emisijama zato što sam uložila 40 godina profesionalnog rada u izgradnji sebe.

Borka G. Trebješanin

Komentari3
8aebb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Др Ивана НиколићМишковић
Новинарка Борка Г. Требјешанин као и увек бира са ким ће да разговара и налази личност која има шта паметно и да каже. Хвала Вам права новинарко и за овај диван интервју и Вашу писану реч!
Хришћанин православни
Поштована, сасвим сте у праву,наша нација је оболела. То показује и доказује својим нехришћанским односом према толико десетина хиљада невиних жртава комунистичког режима после 1944. године, нељудски и антихришћански покопаним у више од 2оо тајних масовних гробница широм Србије ,према налазу државне комисије за идентификацију тих жртава. О томе сведочи и изложба "У име народа" у Музеју Србије на Тргу Николе Пашића.
zoran s
Svaka cast,posle ovog jos Vas vise cenim.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja