subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 15.05.2014. u 15:00 Miljеnko Dеrеta

Kuc! Kuc! Ko je? – Jednoumlje!

Poslednjih dana svedoci smo novog talasa etničke agresije koju prepoznajem kao zloslutnu najavu moguće tragedije kakva nas je zadesila devedesetih. Tada se to zvalo jednoumlje, a jedinstvo je postignuto oko etničke pripadnosti kao kriterijuma svake vrste pogodnosti za život u srpskom društvu. Danas nam se to događa posle izbora na kojima je iskazano potpuno i apsolutno jedinstvo naroda oko toga ko treba da vodi našu državu. Optimisti su to protumačili kao pobedu evropske orijentacije Srbije, dodatno to argumentujući i eliminacijom bilo kakve evroskeptične opcije u parlamentu. Bilo bi lepo da je istinito, ali bojim se da „jedinstvo mišljenja”, to „jednoumlje”, nije postignuto oko jasnog programa i ideološke platforme, nego je prebacivanje apsolutne odgovornosti ne na jednu partiju, nego na jednog čoveka. Ta situacija nam je poznata iz bliže i malo dalje prošlosti i pitanje je samo kada će današnji neprikosnoveni lider postati jedini krivac za sve. Ova apsolutna podrška je zapravo preventivna samoamnestija od sopstvene odgovornosti za ono što slutimo da će nam se dogoditi.

U odsustvu jasne ideologije i političkih programa narod, po navici, traži kohezionu vrednost koju, po drugi put, pronalazi u etničkoj pripadnosti kao garantu patriotizma, dakle kao preduslovu ostvarenja nacionalnog, ali i ličnog interesa.

Ne tako davno objavljen je spisak sa imenima, prezimenima i adresama „srbomrzaca” kojim su označeni kao legitimni ciljevi za svaku vrstu agresije, kao oni koji rade protiv interesa države u kojoj žive, nepatriote, jednom rečju – izdajice. U poslednjih nekoliko dana najavljeno je uvođenje „jezičkih patrola koje treba da u ime Demokratske stranke Srbije utvrde u koliko naselja na severu Bačke građani mađarske nacionalnosti ne govore srpskim jezikom!” Ovo „prebrojavanje i evidentiranje” je nacionalistička agresija koja je više od pretnje – ona je opasna najava fizičkog obračuna sa onima kojima Ustav Republike Srbije garantuje slobodnu upotrebu maternjeg jezika u svim institucijama sistema, uključujući škole i sudove. Ovo je uskraćivanje i ograničavanje građanskih i ljudskih prava ne samo mađarske nacionalne manjine, nego je i pretnja svim nacionalnim manjinama. Istovremeno, u Sandžaku Esad Džudžević, član Nacionalnog saveta Bošnjaka, predlaže izbacivanje -ić i -vić iz prezimena Bošnjaka kao načina iskazivanja njihovog nacionalnog identiteta. Iz istorije znamo da je prepoznavanje etničke pripadnosti ljudi po imenima i prezimenima bilo uvod u holokaust, a na našim terenima razlog za iseljavanje i preseljenje stanovništva, za etnička čišćenja država nastalih na ruševinama Jugoslavije. Ta promena prezimena treba da ispravi nepravdu navodno nanetu Bošnjacima pre sto godina, a zapravo je samo neodgovorno izazivanje nove duboke krize i nepoverenja u Sandžaku. Za mene je nacionalizam manjinskih grupa jednako opasan kao i nacionalizam većine.

Glave u kojima se takve ideje rađaju mnogi su nazvali ludim, ali mnogo je važniji društveni kontekst u kojem se takve ideje rađaju, i legitimno „iskazuju” kao politički i nacionalni program. Umberto Eko u svojoj brilijantnoj analizi „Kako prepoznati fašizam” između ostalog kaže: „’Sloboda’, ’diktatura’, ’prava’... tad sam prvi put čuo za te reči. Nanovo sam se, uz te reči, rodio kao slobodan čovek Zapada. Moramo paziti da smisao ovih reči nikada ponovo ne bude zaboravljen. Ur-fašizam (večiti fašizam) je još uvek oko nas, često neuniformisan i svakodnevno odeven. Lakše bi nam bilo kada bi se danas pojavio neko ko bi javno govorio: ’Hoću ponovo da otvorim Aušvic’, ’Hoću da Italijom ponovo paradiraju crne košulje’, ali život nije tako jednostavan. Ur-fašizam se može vratiti pod najnevinijim maskama.”

Za mnoge će ovaj moj tekst biti samo potvrda da su imena sa spiska „srbomrzaca” sa razlogom tamo, a te stavove će zastupati i oni koji nisu spremni da preuzmu odgovornost i obavezu da spreče novu tragediju u koju ovakvi stavovi neminovno vode. Jer ako smo devedesetih godina mogli da se pravimo da ne učestvujemo u ratovima koji se odvijaju oko nas, bombardovanje Srbije nas je valjda prizvalo pameti. I citiraću ponovo, ovog puta neočekivanu, izjavu Pavarotija, koji je govoreći o strahotama rata koje je preživeo, rekao: „Rat je kada oni bombarduju tebe, a ne kada ti bombarduješ njih”. Zajedničko za ta dva aspekta rata jesu nevine žrtve. Odgovornost za te žrtve pašće i na one koji ne žele da danas, na vreme, prepoznaju opasnost novog, agresivnog, nacionalističkog govora koji se širi Srbijom.

Osnivač Građanskih inicijativa

Komеntari41
9c4e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja