četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 22.05.2014. u 22:00

Vodostaj je državna tajna

(Фото Томислав Јањић)

Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je novu pesničku knjigu Simona Simonovića (1946), pod naslovom „Tursko groblje”. Simonović je autor zbirki: „Priboj” (1971), „Gradski život” (1977), „Uputstva za prevrat” (1980), „Izjave” (1984), „Majčino mleko” (1989), „Snovi na okupu” (1993), „Nesanice” (1995), „Iz okruženja” (1999), „Ljubavne i junačke” (2004), „Pedeset dve odjave” (2008). Samostalna vrednost knjige „Tursko groblje”, kaže u pogovoru Bogdan A. Popović, teško može biti dovedena u pitanje, ali je, isto tako, očigledno da u celokupnom, izvanredno organizovanom, Simonovićevom pesničkom opusu – igra odlučujuću ulogu.

Posle knjige „Konačna verzija”, činilo se da ste zaokružili svoj pesnički opus i podvukli crtu. Nije bilo tako?

„Konačna verzija” je izbor pesama koje sam objavio od 1968. do 2008. Neke od njih sam neznatno „promenio” i dao im konačnu verziju. Rasporedio sam ih u tri hronološki poređana ciklusa. To su čitaoci i kritičari prepoznali. Pozvaću se na Bogdana A. Popovića: „Na tragu dugoročno zadanih poetičkih načela i ideja, i u sasvim određenom značenju reči, zbirka ’Tursko groblje’ je verzija Simonovićevog pevanja ’konačnija’ od neopozive ’Konačne verzije’. Ona zatvara veliku kružnicu njegove poezije ne nagoveštavajući mesto gde bi se mogla otvoriti...”  

Vaša poezija je urbana, ali vi grad doživljavate kao mesto u kojem se „trune brže nego drugde”. Živite, ipak, u gradu?

Rođen sam u Vranju, nastavio da živim u Beogradu, rekao bih sasvim prirodno. Kad razmislim, od mojih pesama mogla bi se sastaviti manja zbirka pesama o bolnicama. Nisu tramvaji, splavovi, noćni provodi glavna obeležja grada, već pretrpane klinike. U „Turskom groblju” objavio sam dve pesme: „Mesto rođenja” i „Mesto rođenja, malo drukčije”. „Čemu, inače, služe gradovi: jedan da se / U njemu rodiš, drugi da u njemu umreš”.

Mogu li ljubav, porodica, prijatelji, da pomognu gradskom čoveku da preživi surovu svakodnevicu?

Oni jedino mogu da pomognu. Nažalost, sve teže i manje. I njima je potrebna (moja, naša) pomoć. Surova svakodnevica počela je s najvećim zlom, s ekonomskim sankcijama Srbiji. Gore su od bombardovanja. Ne samo što su tzv. zapadni saveznici razorili privredu Srbije, već su u ime hrišćanstva ozakonili likvidacije ljudi, grabež, šverc, pljačku, kriminal...

U jednoj od pesama ljubav i smrt menjaju svoja mesta. S godinama, smrt nam postaje „najbliža rođaka”?

U pesmi „Preko, preče...” smrt je moja „najbliža rođaka”. Čim zaspim, čujem je kako diše i ne mora da mi kaže: „Naokolo bliže”.

Knjiga „Tursko groblje” zanimljivo je komponovana, ciklusi su raspoređeni u simetričnoj formuli: 1 – 9 – 7 – 9 – 1. Kakvu šifru krije ovakav raspored?

U mojim knjigama, sem prve, pesme su poređane hronološki s datumima nastanka ili bez njih. Zatvarajući kružnicu svoje poezije suočio sam se s pitanjem kako da sastavim knjigu od dvadeset sedam pesama, sačuvanih u poslednjih pet godina. Vratio sam se na prvu knjigu „Priboj”. I ona ima dvadeset i sedam pesama, podeljenih u tri ciklusa. „Tursko groblje” ima prološku i epilošku pesmu. Javila su se dva kruga, od po sedam pesama. Prvi, u kome sam suočen s istorijskim i društvenim bezizlazom, i drugi, o ljubavi i smrti, o majci i ocu, koji su već dugo s one strane dobra i zla. Tako je nastao središnji ciklus od devet pesama, u kome je i pesma „Sve u šesnaest” čiji je poslednji stih: „Putuj igumane, za obdukcioni sto ne brini”.

U naslovnoj pesmi kažete da je tursko groblje – ceo vaš svet, s malim izuzecima. Ko je sve pored vas prolazio kao pored „turskog groblja”?

Kao što „Priboj” počinje Vukovim „Rečnikom” u kome je „pribojna vodi mesto gde gotovo svagda ima vetra, te pribija uz kraj”, tako se i „Tursko groblje” otvara narodnom poslovicom: „Prolazi kao mimo tursko groblje. Neće ni da pogleda na”… Ko nije prošao pored mene i ko neće proći kao mimo...? Zar nije i poezija tursko groblje?

U uvodnoj pesmi se opet žalite da niste dosegli ni istok, ni zapad, ni sever, ni jug. I pre kraja, „potučeni ste do nogu”?

Dok sam rešavao nerešivu zagonetku, „češće zgranut, retko bezbrižan”, sve su mi strane sveta ostale nedostižne.

U pesmi „Prognoza”, stvarna hladnoća pretvara se u metafizičku – očevu zimu. Koja je studen opasnija?

Prisećam se sam pesme „Još jedan pokušaj da se doskoči hladnoći” iz 1977. O njoj je Milica Nikolić napisala esej. To je pesma o mom ocu koji se oduvek, svake godine, početkom avgusta, spremao za narednu zimu. Da ne kažem za smrt. U pesmi „Prognoza” zima me zatiče nespremnog. Opasnija je ona koja se prenosi s kolena na koleno. „Očeva je zima u meni, ne godišnje doba”.

Naši političari, kažete, izdaju saopštenja, s njima i državne granice. Šta očekujete od nove vlasti?

Čudesan je glagol izdati. Glagolima sam bio zaokupljen u „Gradskom životu”. Na kraju jedne pesme „Podmetnuo sam/ Loše vesti, pokvario/ Sliku, svukao se prazan,/ Posle dužeg razmišljanja/ Izdaozajedničko/ Saopštenje”. U „Turskom groblju” „predstavnici moga naroda... Obilaze evropske prestonice, izdaju / Saopštenja, s njima i granice moje države”. I granice nisu više što su bile. Jedino me nije izdao glas. Prekasno je da bilo šta očekujem od nove vlasti. Moja očekivanja nestala su posle juna 1968. Moja je pobuna okončana, ugušena. Dve godine kasnije proglašen sam unutrašnjim neprijateljem i praćen kao levičar, anarhista... I tako već odavno.

----------------------------------------------

Pesme o nepravdi

U Srbiji poplave, kažete u jednoj pesmi, a vodostaj reka – državna tajna?

Pesmu „Narodna” napisao sam jula 2009. Hvala vam što ste je izdvojili. U svim mojim knjigama ima pesama o nepravdi. Najbolje bi bilo da se, uz razgovor, objavi ova kratka pesma. Rizikujem nevoljno da je „skratim”: „Još nisu otišli oni što su nas u crno/ Zavili, a nagrnuli su ovi, alaviji,/ Sa spiskovima (gle!) preostalih imetaka,/ I s blagajnicima, plaćenim (zar?) na ruke. Kako god da se izaberu, sve je njihovo, ravno, ’bez Kosova polja’, i pre nego što svane ’uknjižiće srezove, pokrajinu/ I pelješenu Srbiju’. Na posletku su ’dugovi do guše,/ Nadolaze reke, vodostaj je državna tajna.”

Zoran Radisavljević

Komentari3
f9e72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста С. Војновић
Уважени С.Симоновић је као и неки други видео и био спреман да и другима саопшти оно што се одигравало пред нашим очима,заслепљеним одшкрину- тим вратима западног раја,оличеног у за то преуређеном Трсту.И док смо ку- повали"шушкавце"и били срећни да на сунчаном дану пренесемо тај мантил, на себи,а један у коферу,нисмо видели да смо пролазили кроз будућу драму која се надвијала над Југославијом,оличеном у Маспоку и "Хрватском проле- ћу".Бесрамно су,скоро пред нашим очима,узвикивали,још онда:"Србе на врбе" и бацали БГ.аутомобиле у море тврдећи да су искоришћавани иако су на вла- сти били а и данас су(загробно) Броз,Бакарић и Кардељ.И неће нам бити бо- ље,никако неће,док их не сахранимо насметлиште историје,заједно са прош- лом а и овом посттитоистичком скупштином и не почнемо нашој деци да обја- шњавмо истину:"Броз је гробар Југославије а његови корифеји-Србије!Симо- новићу свака част!
Србијо, мајко наша
Како то песници увек све и осете и виде унапред и као прави пророци нас опомињу и то на време " Реке надолазе, водостај је државна тајна" ?! Али их ове савремене аналфабете не читају јер се од задаха ракије и јефтиног вина уз изпипане груди спонзоруша сливају само њихови зацакљени погледи профитерства и бахатошћу магле вид док убијају душу. Ој Србијо међу шљивама и песницима које су замениле певаљке и простаци! Куда то идеш?
Душан Милошевић
„Čemu, inače, služe gradovi: jedan da se / U njemu rodiš, drugi da u njemu umreš” Што значи сви ћемо ми извршити једну свеобухватну демографску хомогенизацију у Београд и Нови Сад јер даље од тога нећемо моћи оваквим ,,књижевним,, речником...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja