petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 26.05.2014. u 22:00

„Pravo na zaborav” koristiće moćnici da prepravljaju istoriju

Претраживачи ће морати да уклоне садржаје који се сматрају за „неодговарајуће и ирелевантне” (Фото Бета)

Od 13. maja, kada je Evropski sud pravde doneo odluku bez presedana, „Guglu” su se obratili jedan bivši političar koji namerava ponovo da se kandiduje, muškarac optužen za zloupotrebu dečjih fotografija i lekar koji bi da ukloni negativna mišljenja pacijenata, saznaje Bi-Bi-Si. Svi oni, i mnogi drugi, pokušaće da iskoriste pravo koje su ovom presudom stekli – da iz rezultata pretrage svog imena na internetu izbrišu ono što im se ne sviđa.

Odluka suda da građani mogu da zahtevaju od pretraživača brisanje linkova koji vode ka „zastarelim ili nerelevantnim informacijama” obradovala je najviše zvaničnike EU koji se zalažu za pravo pojedinca da kontroliše podatke o sebi, ali je izazvala i brojne kritike.

Advokat Mark Stivens piše u „Gardijanu” da je to opasan korak u pogrešnom pravcu koji slabi temelje demokratije, jer će svako moći da traži uklanjanje podataka, čak i ako su tačni i javno dostupni na drugim mestima.

„Privatnost je univerzalno pravo koje mora da se zaštiti, ali ova presuda će verovatno samo pomoći moćnicima da ponovo pišu istoriju”, piše Stivens, član inicijative „Global netvork” koja se bori za zaštitu slobode govora i privatnosti u informacionoj eri.

Odluka je doneta po molbi španskog suda u slučaju jednog Španca koji je godinama pokušavao da izdejstvuje brisanje rezultata iz kojih se vidi da mu je pre 16 godina zaplenjena kuća zbog dugova. Sud sa sedištem u Luksemburgu presudio je da građani mogu da zahtevaju od pretraživača da uklone sadržaj koji smatraju za „neodgovarajući i irelevantan”, a kompanije poput „Gugla” moraće da odluče koja informacija se uklapa u ove kriterijume.

Stivens kritikuje sud zbog toga što je svalio teret na pretraživače koji su samo posrednici i ne bi smeli da se ohrabruju da cenzurišu informacije.

„Motivisani pojedinci koji imaju sredstava da podnesu žalbe verovatno će pripadati političkoj i poslovnoj eliti o kojoj javnost treba da ima neometene rezultate pretrage. Kompanije će biti pod pritiskom da sklone šta god se od njih traži da bi izbegle pravne troškove osporavanja nelegitimnih zahteva”, piše on.

Jedan od aspekata koji izazivaju najviše brige odnosi se na politički govor. Potencijalni kandidati za javne funkcije sada će imati sredstvo da lično uređuju pretragu o sebi kako bi samo pozitivni tekstovi bili dostupni javnosti. Drugi problem na koji Stivens skreće pažnju jeste šteta za novinarstvo.

„Presudom su izuzete informacije obrađene isključivo u novinarske svrhe, ali ovaj pojam nije definisan, što je veoma problematično u vreme kada sve više ljudi ima pristup vestima i alatima za objavljivanje. Pretraživači su postali neprocenjiva alatka za novinare i novinarstvo i takođe igraju ključnu ulogu u širenju dometa nezavisnih medijskih organizacija”, zaključuje ovaj aktivista.

Odluka suda dodatno je naglasila suštinski jaz između evropskog i američkog shvatanja privatnosti. Dok na Starom kontinentu preovladava osećaj da su privatnost i kontrola ličnih podataka osnovna ljudska prava, u SAD je akcenat na slobodi govora. Amerikancima je čudno da se pojedincu da moć da utiče na rezultate pretraživanja. Neki podrugljivo kažu da će najveći dobitnici biti francuski ministri koji žele da im poslednja ljubavnica bude zaboravljena.

----------------------------------------------

Osnivač „Vikipedije” kritikovao presudu kao „cenzuru interneta”

Osnivač „Vikipedije” Džimi Vejls kritikovao je „zapanjujuću” presudu kao „cenzuru interneta”.

U slučaju da pretraživač odbije zahtev o brisanju, podnosilac zahteva se obraća nadležnom nacionalnom telu. U Velikoj Britaniji je to kancelarija komesara za informacije. Direktor ovog tela za sektor zaštite podataka Dejvid Smit napisao je u svom zvaničnom blogu da će kancelarija ostaviti vremena pretraživačima da počnu da razmatraju zahteve. Posle toga će se usmeriti na zahteve u kojima postoje jasni dokazi o šteti i nanetom bolu. Smit priznaje da će „pravo na digitalni zaborav” teško biti sprovodljivo u praksi i da će biti teških odluka. Zaključuje da će morati da se pronađe ravnoteža između prava na privatnost i prava javnosti na informisanost.

J. J. K.

Komentari1
5584c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pera kojt super genius
Strasno, zbog toga ce gugl puci kao i wikipedia i svi slicni servisi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja