utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 28.05.2014. u 22:00

Globalizam je više pretnja nego korist

Јухани Паласма (А. Васиљевић)

Juhani Palasma, finski arhitekta, filozof, nastavnik i kritičar, jedna od vodećih ličnosti u savremenoj arhitekturi, već nakon prvih nekoliko izgovorenih rečenica ostavlja utisak misaono autonomne ličnosti i čoveka nepokolebljivog stava. Bez zadrške kritikuje principe na kojima počiva svet u kojem živimo ističući posebno jedan – konzumerizam. Nije potrebno posebno isticati da je i antiglobalista. U Beogradu je boravio ovih dana kao gost Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Počasni je član Udruženja finskih arhitekata, Američkog instituta za arhitekturu i Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, akademik Međunarodne akademije arhitekture. Dobitnik je pet počasnih doktorata. Pored sopstvene arhitektonske prakse bio je dekan i profesor arhitekture u Školi arhitekture na Tehnološkom univerzitetu u Helsinkiju, rektor helsinškog Univerziteta primenjenih umetnosti i direktor Muzeja finske arhitekture. Godine 1999. primio je Zlatnu medalju „Žan Čumi” – nagradu Međunarodnog udruženja arhitekata za arhitektonsku kritiku. Autor je i urednik 45 knjiga i 350 eseja, uključujući i „Razumevanje arhitekture”, „Otelotvorena slika”, „Ruka koja misli”... Njegova knjiga „Oči kože”, izdata 1996, postala je nezaobilazno štivo. Reč je o kapitalnom delu po kojem ga mnogi najviše prepoznaju.

Vaša rasprava o ulozi čula u doživljaju sveta oko nas obeležena je jednim, za čoveka koji se bavi arhitekturom, možda neočekivanim stavom. Kako ističete, hegemonija čula vida u zapadnoj kulturi potpuno je neopravdana…

To zaista mislim. Jer sva čula sarađuju jedno sa drugim, čulo dodira, na primer, u snažnoj je vezi sa vizuelnim doživljajem sveta. Pisao sam o tome koliko mi čula uopšte posedujemo, polazeći od Aristotelove ideje da ih ima pet. Međutim, po određenim filozofima ima ih 12, a po najnovijim istraživanja postoji čak 34 senzorna sistema putem kojih smo u komunikaciji sa drugima. Otud je i moj doživljaj arhitekture malo drugačiji i odudara od onog što je opšteprihvaćeno. Arhitektura ne zavisi samo od onog što može da se vidi, ona mora da se oseti i da bude na neki način edukator, da deluje na sva čovekova čula, da nas oplemeni, time učini skromnijim i svesnijim onih drugih sa kojima živimo. Praktičnost je samo jedan aspekt arhitekture. Po meni je onaj mentalni najvažniji.

U svetu kojeg guta globalizam, koji nazivate konzumerističkim, teško smisao izlazi u prvi plan… Gde je mesto arhitekture?

Za mene je globalizam više pretnja nego što je korist, jer mnoštvo kultura pretvara u jednu monokulturu, iako se na papiru zalaže za različitost i multikulturalizam. Svi živimo brže, tempo se pojačava, i manje više stvari su sve sličnije. Ni arhitektura tome ne može da se odupre. Iako smo preživeli ekonomsku krizu ništa se u tom smislu nije promenilo. Nismo se probudili, a morali bismo da ponovo promislimo fundamentalne stvari, među njima i to kako, gde i na koji način gradimo. Kontekst, kulturna matrica podneblja, donekle i tradicija, ali ne u onom svedenom, bukvalnom smislu – to su principi koji rađaju humanu arhitekturu. Svaka uistinu dobra zgrada poziva nas da budemo njoj slični, da budemo bolji ljudi. Bez toga arhitektura će ostati ono što je u međuvremenu postala – medij za reklamu i samoreklamu pojedinaca i velikih studija i kompanija. Arhitekturu ne čine samo zgrade koje se ističu, nju čini sve ono što na prvi pogled ne primećujemo.

Bili ste u Srbiji u vremenu velike prirodne katastrofe, velikih gubitaka, ali i velike humanosti.

Šokiran sam  razaranjem kojem sam prisustvovao. Vašoj zemlji najmanje je nešto ovako bilo potrebno. Ali istovremeno ovo bi trebalo da bude veliki podsetnik svima, celom svetu. Zaista smo narušili prirodne tokove, ovako nešto ranije nije moglo da se desi, a vidim da ni uz svu tehnologiju nije moglo da se predvidi. Neverovano je da još uvek postoje političari širom sveta, čak i cele nacije, koje ignorišu klimatske promene. Još uvek smatramo da za sve možemo da nađemo rešenje. Da li je zaista tako?

Od 2008. godine bili ste član žirija za dodelu prestižne Prickerove nagrade za arhitekturu. Da li je to priznanje moguće usmeriti u pravcu društvene odgovornosti?

Iako je čak i to priznanje pod uticajem politike naravno da mislim da je moguće. Previše Prickera u prošlosti bilo je dodeljeno velikim korporacijama. Nisam smatrao da je to dobro. Kao što ne smatram da je dobro to što svake godine nanovo pregovaramo oko standarda. Ali činjenica da ga je ove godine dobio veliki humanitarac, japanski arhitekta Šigeru Ban, rečito govori o tome da je to što ste pitali izvodljivo.

Pomenuli ste u jednom od vaših intervjua da ste odrasli na farmi, da ste od toga okruženja mnogo naučili, da i dan danas iz prirode crpete snagu, a da verujete da granice ne postoje...

Nikada nisam verovao u granice. Tokom Drugog svetskog rata, kada sam bio dečak, svako je na našoj farmi morao sve da zna, tako je jedino moglo da se preživi. To me je uslovilo kao čoveka. Ne bojim se ni filozofije, ni neuronauke ili bilo koje oblasti znanja. Konstantno se krećem u novim pravcima, moja nova knjiga koja uskoro izlazi iz štampe bavi se odnosom nauronauke i arhitekture, dok trenutno radim na knjizi o atmosferi i osećanjima u arhitekturi.

Milica Dimitrijević

Komentari3
b1018
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sa strane
Dovedite ovog da posavetuje nase politicare i njihove investitore sumnjivog porekla po pitanju onog katastrofalnog projekta zvanog Bgd na vodi. Sta mislite kako bi ga on ocenio?
Sunce Sunce
Konacno reci Mudraca. Kao da slusam svoje dedu i babu. Rekli su mi da je svaki rat dobila kuka i motika bez obzira na tehnicku opremljenost neprijatelja. To je ta ljubav za ono sto odrzava ovaj zivot. To je iskonska veza koje se postaje svestan samo u obradi zemlje. Hvala za ovaj intervju. Nedajte ravnice, zemlju, ne prodajte. Izgradite infrastrukturu do najzabacenijeg sela, postavite internet tako da deca iz grada idu na imanja svojih predaka i da uzivaju u slobodi koju samo prostor docarava.
Jelena Boricic
Ovakvi ljudi su i te kako potrebni u politici !Covecanstvo srlja u propast.Poslednji casovi su da se to ozbiljno shvati !To sto nema komentara pootvrdjuje da pravi ljudi u drustvu nedostaju i zato nnnnnas ocekuje veoma losa buducnot !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja