ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:07

Materni za decu i matere

Autor: Radmila Tamindžićponedeljak, 20.08.2007. u 19:04
Унук Миленко деди Миленку (Фото Р. Таминџић)

Na uglu Jelene Ćetković i Hilandarske ulice u Beogradu, u delu grada koji se danas zove Kopitareva gradina a nekada se zvao Mitropolitova bašta, nedavno je osvanula spomen-ploča na kojoj piše:

"U ovoj kući je živeo i radio dr Milenko Materni (1875–1929), jedan od prvih srpskih pedijatara, osnivač sekcije za dečiju medicinu, učesnik u balkanskom i Prvom svetskom ratu.

jul 2007.

Srpsko lekarsko društvo i unuk Milenko Materni".

Stekle su se okolnosti. Prvo je, povodom sto godina pedijatrije u Srbiji, u izdanju Srpskog lekarskog društva, prošle godine izdata knjiga "Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji" dr Vladimira D. Pešića i dr Budimira B. Pavlovića, a onda je unuk dr Maternog, istog imena, sponzorisao postavljanje spomen-ploče na kući u kojoj se rodio 1946. godine, a koju je, zadužujući se kod neke hipotekarne banke, početkom prošlog veka podigao njegov deda. Dedu, nažalost, nije upoznao, deli ih čitavih 17 godina, ali je, na osnovu kazivanja babe Anđelije, kojih se maglovito seća, porodičnih fotografija i ove publikacije, shvatio da vredi preduzeti akciju pod njegovim radnim naslovom "Deda se vraća kući".

Šta bi sve Milenko Materni mlađi dao da može da vrati vreme i pita babu sve ono što je nije pitao kad je bio mlad i kad su ga interesovale druge stvari – hokej, rok muzika, gluvarenje, pa i elektrotehnika, recimo? Ali beše mu, nema vraćke, ima samo spomen-ploče i ove publikacije sa napabirčenim, doduše vrlo respektabilnim biografskim podacima i nagoveštajem da je dr Materni, porekla slovačkog, rođenja niškog, osim stručnog kredibiliteta najjačeg u lečenju difterije, posedovao i vrlo jak moralni integritet.

Starovremski čovek u starovremsko doba, kada je patriotizam bio "normalna ljudska stvar" na zaista pravim temeljima, dr Materni je službovao u ratovima od 1912. do 1918. godine. U Balkanskom je opsedao Jedrene, a u Prvom svetskom je bio komandir poljske bolnice u okolini Valjeva gde je besneo pegavi tifus. Sa vojskom je prešao Albaniju, a zatim je upućen u Marselj i Tulon, gde je bio član Komisije za pregled oficira koji su upućivani na Solunski front. Za ratne zasluge odlikovan je Krstom milosrđa i Albanskom spomenicom.

A kakva je to vrsta patriotizma bila u knjizi piše:

"U javnom životu dr Materni se uvek deklarisao kao veliki srpski patriota. Veoma je insistirao na čuvanju dostojanstva srpskog naroda, ali mu to nije smetalo da se stalno i uporno bori protiv javašluka i primitivizma u svojoj sredini. Neprestano je ukazivao na potrebu da se naši ljudi ugledaju na druge narode koji su bili na višem kulturnom i civilizacijskom nivou..."

Stručnost dr Maternog možda najbolje ilustruju tri podatka: od 1919. godine bio je šef Infektivnog i Dečjeg odeljenja Opšte državne bolnice, od 1923. imenovan je za lekara "novorođenog naslednika prestola u dvoru", a dve godine kasnije osnovao je Sekciju za dečiju medicinu i bio njen predsednik do preranog kraja života u 55. godini. Pored toga, imao je i privatnu pedijatrijsku ordinaciju i važio je za najiskusnijeg dečijeg lekara u Beogradu. Mali kuriozitet: slikarka i akademik Ljubica Cuca Sokić danas je jedini njegov živi poznati pacijent.

Unuk o dedi zna da je bio relativno imućan čovek, vlasnik lepe jednospratnice sa gipsanim štukaturama (kojoj su šezdesetih godina prošlog veka dozidana dva ružna sprata), da je vozio tada vrlo popularan auto "ford T", da je imao jedan od retkih telefona u Beogradu sa brojem 286, ali je takođe čuo da je kao veliki humanista besplatno lečio sirotinju. A prema svedočenju doktorovih savremenika i kolega, inače veoma disciplinovan i strog, sa decom je bio izuzetno nežan vodeći računa da ih pri pregledu ne uplaši.

Duh tog slavnog i dirljivog vremena vrlo je lepo oslikan u publikaciji dr Maternog "Majka i odojče – Za mlade matere", koja počinje ovako:

"Ženi je određeno da bude verna supruga i brižna mati, a da bi mogla ispuniti te uslove kako treba priroda joj je opredelila da može: 1) biti oplođena, 2) plod u svojoj utrobi nositi i hraniti sve do rođenja, 3) roditi dete sposobno za život, 4) detetu prvu hranu pružiti dojenjem, 5) odojče negovati i paziti…"

Komentari1
7d797
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan Balan
Bravo Miki!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja