petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:34

Dan kada je stao život u Smederevu

Autor: O. Miloševićpetak, 06.06.2014. u 22:00
Рушевине након експлозије (Фото Музеј у Смедереву)

Smederevo – Pisak lokomotive na železničkoj stanici i crkvena zvona tačno u 14 sati i 14 minuta, 5. jula je po 73. put zaustavili su Smederevo na tren, u znak sećanja na dan u kome je skoro čitav grad u nekoliko sekundi sravnjen sa zemljom. Tog 5. juna 1941. godine od eksplozije municije u Despotovoj tvrđavi stradalo je više od polovine građana, a ovaj kobni datum crnim slovima je upisan u istoriju nekadašnje prestonice kao najveća tragedija u viševekovnoj prošlosti.

Smederevo se više od sedam decenija klanja žrtvama, ali je tačan broj postradalih kao i uzrok razorne eksplozije još uvek misterija. Procene i dan danas variraju. Sve se svodi na licitiranje da je poginulo između dve i po i pet hiljada ljudi. Komisija za obnovu Smedereva tada je obelodanila da je od 2.400 kuća u gradu neoštećeno ostalo samo 25. Da je razorna moć petojunske eksplozije bila nezapamćena, govori podatak da je u prečniku od desetak kilometara od tvrđave sve sravnjeno do temelja. Na mestu eksplozije ostao je sablasni krater dubok oko devet, a prečnika čak pedeset metara. Hroničari beleže da se na grad u trenu sručilo oko četiri hiljade tona kamena iz zidina drevne tvrđave.


Izvlačenje žrtava (Foto Muzej u Smederevu)

Smederevo se godinama dizalo iz pepela, ali se podiglo. Žrtve su nepovratne, a okolnosti tog kobnog 5. juna pre 73 godine samo su povećale njihov broj. Na nesreću, u gradu na Dunavu bio je pijačni dan. Sve se sjatilo u Smederevo – i staro i mlado. Gimnazijalci su dobijali diplome, učitelji iz sreza su došli po platu, trgovci izneli robu, a iz okolnih sela pohrlili u pazar... Mnogi koji su završili obaveze pohitali su da stignu na voz za Veliku Planu koji je po redu vožnje kretao u 14 sati i 12 minuta. Na nesreću, trebalo je prikačiti dodatnu lokomotivu da bi se svi ukrcali. Kasnilo se samo dva minuta, ali dovoljno da u trenutku pogine više od 1.500 putnika – svi koji su želeli, a nisu uspeli da napuste Smederevo. U eksploziji je stradalo i 17 glumaca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koji su gostovali u Smederevu, kao i hiljade drugih meštana i gostiju.

Prema nekim procenama, Nemci su nakon okupacije lagerovali u tvrđavi više od 400 vagona municije i tridesetak vagona eksploziva i baruta. Kako je došlo do eksplozije, ni dan danas nije utvrđeno. Ni istoričari ne dele isto mišljenje. Jedni smatraju da se municija samozapalila, drugi pak zagovaraju tezu da je reč o komunističkoj diverziji. Ovi drugi tvrde da je eksplozija čist teroristički čin koji je svojevremeno zataškan, da ne bi isplivala neslaganja na relaciji Staljin–Tito. Konkretnih dokaza nema ni za jednu tvrdnju. Porodice žrtava još čekaju istinu.

Smederevo je po ustaljenoj šemi odalo počast stradalima – parastosom kod Spomen-kosturnice na Starom gradskom groblju, komemorativnim okupljanjem kod spomenika nedaleko od tvrđave i polaganjem venaca.

Spomen-kosturnica podignuta je 1942. godine i na njoj je uklesano samo 485 imena, bez imena stradalih putnika iz voza 4714. Većina sugrađana koje je eksplozija pokosila sahranjena je u zajedničkoj grobnici na ulazu u groblje. Bez imena i obeležja Dan tragedije nekada se zvao „Zavetni dan” po ideji tadašnjeg komesara za obnovu grada Dimitrija Ljotića. Posle Drugog svetskog rata pa sve do 1981. godine događaj je nosio ime „Peti jun“, nakon čega je prekršten u „Dan nezaborava”.

Pad tvrđave za tri sekunde

Upaljeni eksploziv stvorio je u vazduhu orkan brzine oko 5.000 metara u sekundi, a jačinu 10 miliona konjskih snaga, piše u brojnoj literaturi. Srušio je za dve, tri sekunde polovinu zgrada u Smederevu, a polovinu oštetio. Najteže je nastradao deo tvrđave ka centru grada. Svi se slažu da nije bilo despotovog zdanja, njegovih stamenih kula i gradskog platna, razmere katastrofe bile bi mnogo veće.


Komentari3
1847f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

A
Nije 5. jul, nego 5. jun.
Palilulac Srbinovic
Dobro se secam tog dana.Bio je lep i suncan.Bio sam u kuci suseda pod Avalom kad se zemlja zatresla, poceo lagano da dize ogroman sivo-braonkaste boje oblak od pravca prema Smederevu.Nismo znali sta se dogodilo,ali je bilo jasno da je eksplozija bila ogromnih razmera.Imali smo bar neko iskustvo od bombardovanja Beograda.Kasnije smo primetili da je i betonski stepenik na ulazu u kucu pukao, toliko se zemlja zatresla.Ocaj i jad je dosao kad se shvatilo sta se dogodilo.I odmah su "inzinjerci" rekli da su zidine stare tvrdjave spasle mnoge.Despotu hvala a nama za razmisljanje o bezboznosti ratova i nasem cutanju kad treba govoriti i onda i danas. Mrtvima nek je laka zemlja !!
Легалиста Стари
Зашто се упорно прећуткује информација коме је поверена обнова града после страшне експлозије и како је она, за дате услове окупиране Србије, изведена на најпрофесионалнији начин са сваког аспекта? Дотични адвокат из Смедерева (иначе и носилац више одликовања и споменица из Првог Светског Рата) је у то време народу био спаситељ, а тек после рата, од комуниста проглашен за издајника, а тако Срби и данас памте.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja