ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:55

Slaganje džakova

Autor: Igor Simićsubota, 07.06.2014. u 15:00

Počelo je razvedravanje nakon večeri u kojoj je bila regrutacija za Šabac. Spustio sam se do obale u Beogradu, i počeo da slažem džakove sa nekim momcima i radnicima javnog komunalnog.

Omladina je pomagala ne toliko da bi se od nečega odbranila, koliko da bi u nečemu važnom konstruktivno učestvovala. Voda nikada nije došla ni blizu u Savamali, a mlade prava borba tek čeka... pravu borbu, bojim se, već gube.

Među volonterima na tom bedemu bilo je onih koji su došli iz osećaja dužnosti, solidarnosti. Takvi su otišli u Šabac opremljeni kabanicama, čizmama, rezervnom odećom. Oni su želeli da budu angažovani, aktivni, da vode. Moguće je i da je latentno bila prisutna želja da se konačno dogodi pokret, da se kolektivno ide ka zajedničkom cilju.

Tu se slika komplikuje, jer postoje oni koji učestvuju sa žalom za radnim akcijama, oni koji kanališu bes prema društvu, oni koji su naivno potrčali na Vučićev teatralan poziv, a puno je onih koji ne znaju šta će sa sobom, pa ih je poplava motivisala da se konačno probude sa konkretnim zadatkom.

Džakove su ređali momci sa tetovažama na listovima, koji su sad mogli korisno da budu uposleni umesto odlaska u teretanu. Takvi su otišli i u Šabac sa čudnom radošću što se desila katastrofa, jer je sa neba pala obaveza važnija od onih koje ne ispunjavaju već godinama, oko kojih im zvocaju roditelji. Za razliku od opremljenih, oni su otišli u trenerkama i patikama.

Bilo je i onih u maskirnoj odeći, sa kubankama i petokrakama. Tu sam i naučio kako se slažu vreće. Onda su se, posle nekoliko sati našeg fizikalisanja, parkirala kola iz kojih je izašla funkcionerka sa nekim svojim dežmekastim partnerom. Fotografisali su se pored vreća, nameštali, kezili za „Fejsbuk”.

Na jednom delu nije bilo najlona, pa su ljudi stajali i čekali dok se neki momak nije setio da prosto traži najlon od nadređenih. Jedan pandur je grickao semenke i kao da se jedva odlučio gde treba nastaviti gradnju. Neki su se gurali da učestvuju, neretko više zbog sebe nego zbog zajedničkog projekta, a opet, drugi su pili pivo.

Onda sam otišao u Obrenovac. Stigli smo u neku knjižaru u centru, pa su nam rekli da bi trebalo da izađemo jer može da se sruši. Otišli smo na drugo mesto. Tada smo čuli da postoji mogućnost razboljevanja. Imali smo neku bednu opremu, a Kinezi pored su prali u onoj zagađenoj vodurini svoje artikle koje će, ne bi me čudilo, posle prodavati.

Jedan momak se posekao, ali je nastavio da radi u mulju. U masi čovek lako može da se oseti kao da ne ispunjava svoju ulogu, da je gori, pa onda nastavlja prilično iracionalno. Tanka je linija između solidarnosti i stada. Nekoliko sati kasnije video sam nekog nadležnog da izjavljuje kako ne bi trebalo da se ulazi u grad zbog mogućnosti širenja epidemije.

U prihvatnim centrima mnogi su širili dobar osećaj predanosti zajednici, trčali od jednog objekta do drugog, a drugi su bili poslati od strane svojih partija, bili su arogantni i grubi. Dakle, priča o solidarnosti omladine je tačna, ali nije potpuna.

Prijatelji su mi rekli da ne bi trebalo da se bavim time i da imam važnija posla. Posle nastupa u Nemačkoj, moj kratki film se ovog meseca prikazuje na festivalu u Moskvi, nije li to konkretan rad za našu zemlju? Nije, jer mi nismo društvo u kojem je dovoljno da svako radi svoj posao. Dovedeni smo u ovo stanje baš zato što odgovorni nisu obavili svoje zadatke.

Neočišćeni kanali i materijalno stanje vojske su samo očigledne manifestacije. Mi smo permanentno u vanrednom stanju, a ja sam reagovao gotovo instinktom preživljavanja kolektiva, jer se raspadamo ekonomski, biološki, a i ekološki. Oživljavanje je moguće samo ako sposobna, dobro organizovana omladina sprovede radikalne promene.

Da li vam deluje da će ministarstvo prosvete osposobiti takve generacije? Da li vam se čini da je beskrajan niz političkih poltrona i ljudskih mediokriteta, koji će se u vanrednoj situaciji fotografisati dok neko istovremeno radi i svoj i njihov posao?

Nije nas poplavila voda, poplavili su nas nesposobni sa sumnjivom savešću, još sumnjivijim diplomama i biografijama. U toj poplavi utopljeno je i davi se mnogo više dobrih ljudi. Ko će im doneti pojas za spasavanje?

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork


Komentari15
73b30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš Popović
A zašto su nas poplavili loši? Da li ste razmišljali o tome?Ovde je narod žrtva koja je doprinela svojoj propasti. kako?Podstakla je i pristala na loše stvari. Žrtva nije znači sasvim nevina (poznata teza u kriminalistici). Ako i najmanja vlast u ovoj zemlji omogućava ponašanje izvan zakona i samovolju, a za to ne dobije osudu i otpor, znači da je nađeno plodno tle, seme za ovo što nam se dešava. Zašto narod toliko mnogo može da trpi, mazohistički (mada ima mnogo nepoštenih), to je stvar gena, kulture, okolnosti, i td. (sve zajedno i mnogo štošta drugo).
Samo Ja
Ova rečenica je sasvim dovoljna: "Танка је линија између солидарности и стада".
Djordje Ilic
Bravo! Sjajno je procitati da mladi ljudi poput autora ovako reaguju i komentarisu situaciju i sve sto se oko nas dogadja.
vlajko kokorajko
Na zalost, Igore, slazem se u potpunosti sa tekstom. I ne, nece biti bolje. "Stado" mentalitet je vec presao kriticnu masu u onome sto je ostalo od mladih u Srbiji. Pozdrav!
Aleksander Vasiljevic
Ovo je za lektiru!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja