ponedeljak, 20.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:28

Objavljen i pedeseti tom „Deset vekova srpske književnosti”

Autor: Z. Radisavljevićnedelja, 08.06.2014. u 22:00

U teškim ekonomskim prilikama, u vremenu koje nije naklonjeno literaturi, Izdavački centar Matice srpske, uz podršku redovnih pretplatnika, Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, s ponekom donacijom, ističe dopisni član SANU Miro Vuksanović, glavni urednik antologijske edicije „Devet vekova srpske književnosti”, u poslednjih pet godina, objavio je pedeset tomova, u pet kola, u svakom kolu po deset naslova. Knjige su luksuzno opremljene, u tvrdom platnenom povezu sa zlatotiskom. Ukupan obim dosad objavljenih tomova premašuje dvadeset hiljada stranica.

Planirano je da antologija ima dve ravnopravne serije, da u prvoj bude 120 knjiga, počev od XII veka i Svetog Save, do naših savremenika. Reč je, dakle, o otvorenoj ediciji koja će se dopunjavati. Osnovna namera antologije, objašnjava Vuksanović, jeste da iz deset vekova srpske književnosti odabere i štampa ono što je u svom vremenu prvi književni znak, nezaobilazno, u svim žanrovima, što je nastajalo na svim dosadašnjim oblicima i narečjima srpskog jezika, na svim prostorima gde su Srbi živeli ili sada žive, pišu i književno misle na maternjem jeziku. Knjige se štampaju po savremenom pravopisu. To su, zapravo, naučna izdanja urađena tako da budu svima dostupna.

Edicija izlazi u godišnjim kolima, a svako kolo ima deset knjiga. Pisci i knjige su popisani u hronološkom nizu, ali se kola komponuju tako da zahvataju naslove iz različitih oblasti pisane i usmene književnosti, iz različitih doba. U prvoj seriji od 120 knjiga, više od polovine su pisci XX veka, a to je jedini period koji će imati drugu seriju i gde će s piscima biti književni istoričari, kritičari i esejisti. U obe serije su i posebne knjige, one što su primljene kao trajni književni rezultat, iz raznih perioda, a to su antologije i studije koje pomeraju književne žanrove, tumačenja i sudove.

U dosadašnjih četrdeset tomova objavljeno je šest knjiga srednjovekovne i usmene književnosti, antologije Bogdana Popovića, Miodraga Pavlovića i dubrovačko-bokokotorske poezije, književni delovi Vukovog „Srpskog rječnika” u obliku „azbučnog romana”, knjige o Zmaju i Njegošu Laze Kostića i Isidore Sekulić, koji imaju objavljene i svoje zasebne tomove. Potom antologijski izbori iz ukupnog dela Orfelina, Piščevića, Dositeja, Vidakovića, Sterije, Njegoša, Branka, Zmaja, Matavulja, Sremca, Vojislava Ilića, Svetolika Rankovića, Skerlića, Nušića, Dučića, Kočića, Bore Stankovića, Dragiše Vasića, Rastka Petrovića, Desnice, Đilasa i po tri knjige Ive Andrića i Miloša Crnjanskog.

Pisci, veli Vuksanović, mogu da imaju dvojnu pripadnost, a osnovno merilo je jezička osnova na kojoj su knjige nastale, zajednička istorijska baština, tradicija, vekovno prožimanje južnoslovenskih kultura, istovetnost ili srodnost književnog izraza. Tako smo, poštujući stanovišta srpske istorije književnosti u antologiju uvrstili predstavnike dubrovačke i bokokotorske književnosti. Ne spore, kaže, da dubrovačka književnost istovremeno pripada i hrvatskoj literaturi. Smatraju da ono što je nekad nastajalo na štokavskoj jezičkoj osnovi, a ne na kajkavskoj, ili čakavskoj, pripada i srpskom književnom korpusu. Otuda je u petom kolu, objavljenom ove godine, knjiga Dživa Gundulića, dubrovačkog pisca koji je odavno deo srpske kulture. Knjigu je priredila profesorka Zlata Bojović, naš vodeći stručnjak za dubrovačku književnost. Glavninu knjige čine Gundulićevi spevovi „Osman” i „Suze sina razmetnoga”.

Iz književnosti koja je nastajala u XIX veku, u ovogodišnjem kolu, zastupljen je Đorđe Marković Koder, zanimljiva, manje poznata, zalaganjem najpre Boža Vukadinovića i Dušana Ivanića, a potom i drugih, sa odmaklog vremenskog raspona, otkrivena pojava. Koder je u tumačenju i priređivanju profesora Dragana Boškovića prvi put dobio svoj glavni spev „Romoranku” na savremenom pismu. Dosad smo imali samo fototipska izdanja. Najviše je, ipak, pisaca iz XX veka. Veljko Petrović, pisac koji posle Andrića ima najviše antologijskih pripovedaka u našoj književnosti, pesnik i esejist, uspešno je predstavljen svojim najboljim delima u izboru Đorđa Despića. „Knjigu o Njegošu” Isidore Sekulić priredila je Slobodanka Peković. Uz „Knjigu Njegošu duboke odanosti”, ponajbolju među dve stotine monografskih studija o pesniku „Luče” i „Vijenca”, štampano je i desetak kraćih ogleda, tematizovanih, koji su iz Isidorine zaostavštine i koji dovode u sumnju tvrdnje da je Isidora spalila svoju drugu knjigu o Njegošu.

Obimnom knjigom je obeležena stogodišnjica rođenja Mihaila Lalića, velikog pisca koji je u sadašnjim srpskim prebrojavanjima nepravedno zapostavljen. U jednom tomu su njegova dva epski zahvaćena perioda data u romanima „Lelejska gora” i „Ratna sreća”, s predgovorom profesorke Lidije Tomić. Meša Selimović, uz studiju Jovana Delića, u svom tomu ima čak četiri knjige: „Derviš i smrt”, „Magla i mjesečina”, „Za i protiv Vuka” i „Sjećanja”. Branka Ćopića, kao pesnika i pripovedača širokog raspona, od lirskog do reskog satiričnog izraza, priredio je Stojan Đorđić. Dušana Radovića, proznog, pesničkog, aforističkog, uvek duhovitog na uzvišen način, u izboru iz njegovog rastresitog opusa, uspešno je dao Petar Pijanović. Pesništvo Desanke Maksimović, posle „Sabranih dela”, u logičnim tematskim krugovima, u primerenom obimu, priredio je Staniša Tutnjević. Roman „Zadat život”, pripovetke i eseji, u izboru Nenada Šaponje, objedinjeni su u knjizi Pavla Ugrinova.


Komentari7
7e68b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

drustvo spektakla
I pored silnih brojeva Vi ne odgovarate na pitanje(a). Naravno, da se razumemo, niste obavezni da odgovarate na bilo kakva pitanja jedino mi vase tvrdnje nisu jasne. Kao prvo odakle vam te cifre (ako nisu vase) - bibliografske reference lako mozemo navesti ( ili ne kad pisemo doktorate na primer). Drugo, neko je napravio interesantnu konstataciju - sta cemo sa Petrarkom, Bokacom, Vijonom, Rableom, ....cijoj knjizevnostina osnovu vasih geneteskih analiza oni pripadaju ? Secam se da je Trofim Lisenko cetrdesetih godina proslog veka iznosio vrlo "uverljive" genetske analize, da je frenologija sa Galovim i Lambrosovim brojevima kao dokazima imala "puno" uspeha,.... Ne treba mesati politicku ideju nacije ( koja se rodila sa revolucijom 1789), genetske analize ( DNK i RNK su otkriveni polovinom 20 veka ako se ne varam) i istoriju knjizevnosti koja se svugde u svetu vezuje za jezik i geografskim prostor na kom je nastala. Malomanje ostrascenosti, a malo vise nauke ne bi skodilo
Miloš Miloš
@Andjelina Vi, očigledno, NE ZNATE pravopis srpskog jezika, a istoriju još manje. DNK saznanja nemaju neke veze sa samim državama, više su dokaz mešanja raličitih naroda, što opet samo po sebi nije nikakav dokaz. Da ste imalo književno obrazovani ne biste, pre svega, mešali biologiju i književnost. Pustite te populističke teorije koje kvazi naučnici plasiraju kao večite istine, koje se nakon nekog vremena (nekako uvek) ispostave kao lažne. Svako dobro uz savet da se malo obrazujete, a i opismenite. Ko zna, možda i naučite nešto.
Andjelina Istoricar Keltskih Srba
Ocigledno je da mnogi jos uvek neznaju o nedavnom genetskom ispitivanju DNK naroda po celom svetu. Zato cemo vam dati spisakk pojedinih naroda na Balkanu: Kelti su starosedeoci Balkana i najstariji narod Evrope - pra-Evropljani. Oni na Balkanu zive vec 12 000 godina. U Hrvatskoj zive oko 50% Kelta - u Dlmaciji i na severu su osvajaci Kurdi iz jugozapadne Persije ili Irana u 8 veku a 20% su manjine, U BiH su oko 40% Turski osvajaci iz 15 veka, 40% su Kelti u RS i 20% su manjine, U sloveniji zive Poljaci koji su tu dosli u 8 veky, U Crnoj Gori, Albaniji i na KIM zive arapsko-tatarski osvajaci koji su tu dosli 0d 12 do 14 veka, u Srbiji zive 80 % Kelta od kojih 40% govore satrovacki ruski jezik - koji su u 6 veku preneli Tatari a 40% Kelti, koji jos uvek govore romanski jezik. U Makedoniji zive 40 poso Kelti a 60 su arapsko-tatarsdki osvajaci i manjine. U Bugarskoj zive 40% Tatarski osvajaci I 40% su Keltski starosedeoci a 20% su manjine. U Grckoj zive 80% Kelti i 20% manjine .
Влада Лалић
Замолио бих гђу Анђелину да као стручњак, мени лаику, каже где могу да прочитам сва њена сазнања о непостојању Срба. Унапред захвалан посрамљени незналица.
Врабац Подунавац
@ Andjelina за вас још једно питање. Шта да радимо са Великим европским нацијама као што су немачка и италијанска које добише државу тек 1871. године? Куда да сврстамо Декамерон када у време његовог настанка није било ни И од италијанске државе. Чији ли је тек Гете ако није немачки писац. Језици и њихове књижевности постоје независно од држава, а и данас постоје многи језици и народи који немају државу и сумњам да ће је икада имати......

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja