četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Sudije, policajci i zakonopisci

Autor: Milan Škulićutorak, 10.06.2014. u 15:00

Kada je pre nekoliko godina formirana radna grupa za izradu novog Zakonika o krivičnom postupku Srbije, čiji je predsednik bila tadašnja ministarska pravde Snežana Malović, autor ovog teksta je izjavio da je to izuzetno redak primer da ministar pravde uzme tako aktivnu ulogu u pisanju važnog zakonskog teksta. Samo je jedan donekle sličan slučaj u evropskoj pravnoj istoriji. Čuveni profesor krivičnog prava i veliki pravni filozof Gustav Radbruh je svojevremeno praktično sam napisao nemački Krivični zakonik. Tada sam u šali rekao da eto, i „mi Radbruha za trku imamo”. E sad kakav je naš „Radbruh”, takav nam je i novi Zakonik. Skoro celokupna krivičnoprocesna teorija u Srbiji i veliki deo prakse, oštro kritikuju njegov tekst, tvrdeći da je pun protivustavnih normi i pravno-tehničkih grešaka, ali i da je zasnovan na izuzetno lošem i nepravičnom konceptu. Ranije važeći Zakonik su relevantne međunarodne institucije ocenjivale kao napredan i demokratski, ali se smatralo da nije dovoljno efikasan. Šta smo dobili s novim Zakonikom? Iskustva pokazuju da prosečan krivični postupak duže traje nego ranije i da je znatno skuplji.

Neke sudije koje hvale novi ZKP tvrde da se eliminisanjem načela istine prevazilazi nekakav nekadašnji problem, koji se svodio na dužnost suda da „podržava” optužnicu, jer se sada to konačno, „prebacuje” na tužioca. Zaista,neverovatna konstatacija: te sudije su izgleda oslobađajuću presudu smatrali „sopstvenim neuspehom”! Van pameti je da bilo koji sudija u krivičnom postupku „podržava” optužnicu, jer bi se takvim postupanjem grubo oglušio o svoju dužnost nepristrasnog postupanja. Time što je sudija prema nekadašnjem Zakoniku imao dužnost utvrđivanja istine, on ne samo da nije bio dužan da „staje na stranu tužioca”, već sudija to nikako nije ni smeo činiti, a onaj sudija koji priznaje da je do sada, tj. dok ga „takve dužnosti nije oslobodio novi ZKP”, podržavao optužnicu, time praktično, sam sebe optužuje za ozbiljno kršenje zakona, odnosno to čak „pokajnički” priznaje.

I kao u onoj anegdoti o „mužu koji pita ženu, da li više veruje njemu ili svojim očima” i kod nas neki reformatori „ne veruju sopstvenim očima”, već poverenje verovatno poklanjaju onome što im serviraju neki strani konsultanti… Jedan sudija koji je učestvovao u radu na novom Zakoniku pre nekoliko godina je izjavio da je tokom važenja ranijeg Zakonika, iz skoro svake podnesene policijske krivične prijave, na kraju proizlazila osuđujuća presuda. Da je tako stvarno bilo, onda bi se naše pravosuđe zaista moglo smatrati delom policijsko-tužilačkog aparata. Ali tako kod nas nikada, osim možda u vreme prvog uvođenja javno-tužilačke istrage 1948, nije bilo. To se lako može utvrditi rutinskim uvidom u statistiku: koliko novca država svake godine potroši za naknadu štete licima neosnovano lišenim slobode. Toga ne bi bilo kada bi zaista „svaka krivična prijava postajala osuđujuća presuda”. Radi se o poznatom kriminološkom fenomenu „levka”. U odnosu na broj prijava, znatno je manji broj optuženja, još je manje prvostepenih osuđujućih presuda, a daleko je najmanji broj takvih presuda koje postanu pravnosnažne. Notorna je neistina da su sudije kod nas bile samo rutinski „izvođači radova” za policiju…

Novi Zakonik navodno uvodi jednakost „oružja” stranaka. Obe stranke su „jednake”, ali biće da će često jedna stranka biti malo „jednakija”. Jer, ko su stranke u krivičnom postupku? Jedna stranka je javni tužilac, koji predstavlja državu, a na drugoj je strani okrivljeni, koji može, ali i ne mora imati branioca. Ali šta zaista može neki polupismeni, a često i ubogi okrivljeni, bez branioca? Kako će osnovno i unakrsno ispitivati svedoke, znati kada može, a kada ne sme da postavi sugestivno pitanje i sl. Sud se u to neće mešati, on će biti samo „publika”, koja će „uživati u predstavi” i bodovati (ne)uspešnost stranaka u „dokaznom duelu”. Pošteno i pravično, zar ne ?

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Udruženja pravnika Srbije


Komentari7
90643
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zkp zkp
Verujem da ovde nema mnogo strucnjaka i poznavalaca zkp-a. Dakle, profesor Skulic, svojevremeno je bio vrhunski strucnjak, zvali su ga da ucestvuje u donosenju svakog zkp-a, ali ne I ovog poslednjeg koje na sva USTA osporava, ne samo u ovim clancima, nego I u njegovim udzbenicima koji predstravljaju zvanicnu knjigu za predmet krivicno procesno pravo, 3god studija. Imajuci u vidu da je hteo da ucestvuje u radu na sastravljanju ovog zakona, predlagao je more besmislenih resenja koja su zdravorazumski besmislena, a svaki argument mu je bio '' to je neustavno resenje''. Laik ce ovakvu kritiku zkp-a prihvatiti bez trunke razmisljanja, samo zato sto je to rekao profesor pf-a. Sa druge strane, u donosenju zakona, ucestvovao je prof. Dr Goran Ilic, koji na pravnom predaje isti predmet kao i Skulic. Uveravam vas, zkp je odlican, veliki deo ovlascenja prenosi sa sudije na tuzioca, sto omogucava ravnopravni odnos pravosudnih organa, oni mogu medjusobno da se kontrolisu.
adv. Slaven Kovačević
Novi ZKP je zaista bio hrabar pokušaj, sa svim svojim manama, no svejedno pucanj u prazno. Potrebno je mnogo više da se ova zemlja promeni od novog ZKP, tu nam dobar prof. Škulić stoji.
branilac branilac
nama je odavno svejedno koji zkp je na snazi jer se slabo postuju svejedno. ako je, medjutim, stvar u koncepcijama meni je kao braniocu bliza ona koji se pokusava uvesti novim zkp-om. naime, tuzilac je taj koji dokazuje optuzbu, a ne sud. da li je to dobro i do kraja sprovedeno ovim zkp-om o tome se da rasravljati. mi u sudnici imamo godinama fingiranu suprotnu stranu - tuzilastvo, i pravu suprotnu stranu - sudsko vece. svi koji su ikada krocili u sudnicu na ovoj strani znaju o cemu pricam. to treba promeniti,a da bi se to promenilo sudije moraju da nauce da budu sudije. ima li nade za to? malo.
Micika mic
istina materijalna | 10/06/2014 16:23 pravna teorija i veliki deo prakse su protiv novog zkp je, naravno, interesantna tvrdnja, koja nema bas mnogo veze sa realnoscu. --- Tvrdnja je apsotluno tacna. Prica se da je to najgori nas zakon u poslednjih 100 godina. I osrednji prakticari mu se smeju. Ozbiljni vrte glavu. Inace ima sjajnih radova o novom ZKP-u i u svima je utvrdjeno da je zakon ocajan. Jedino pisci zakona MAjic i Ilic u svojim radovaima i dalje velicaju svoje detence.
Ivan Stekic
Dobar je svaki zakon ako postoji politička volja da se on primeni i kadar u pravosudju da ga primeni. U našoj zemlji ne postoji ni jedno ni drugo. Na političku volju da se neselektivno borimo protiv kriminala ćemo morati da čekamo još ko zna koliko vremena. O stručnjacima "najvišeg ranga" koji stižu sa raznih Mega fakulteta i zapošljavaju se u pravosuđu i policiju imamo prilike da slušamo ovih dana. Prema tome, ovi tekstovi su zanimljivi sa teorijskog aspekta, ali u "drugom grmu leži zec".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja