Spomenik Desanki Maksimović, čuvenoj pesnikinji, svečano će biti otkriven sutra u 12 časova na prostoru između Crkve svetog Marka i restorana "Madera", u središtu Velikog tašmajdanskog parka. U programu, koji je pripremljen za ovu priliku, učestvovaće solista na fruli Bora Dugić, jer je pesnikinja veoma volela zvuke ovog instrumenta, a stihove njenih pesama govoriće glumci i učenici Valjevske gimnazije.
Bronzana skulptura, autorsko delo Svetlane Karović-Deranić, diplomiranog akademskog vajara, još 2002. godine osvojila je prvu nagradu na konkursu za ovo skulptorsko rešenje i prikazuje pesnikinju u zrelom dobu u sedećem položaju.
Prema rečima Ivane Avžner, zamenice sekretara za kulturu, ideja o postavljanju spomenika stara je nekoliko godina.
– Posle izbora skulptorskog rešenja, Sekretarijat za kulturu je u julu 2004. godine raspisao konkurs za livenje i postavljanje ovog spomen-obeležja, pa je posle tri godine ova zamisao grada konačno i realizovana. Tako se glavni grad konačno odužio autorki najlepših ljubavnih, rodoljubivih i pesama za decu – istakla je Avžnerova.
Grad je februara 2004. godine već doneo odluku da vračarska ulica Đure Salaja, jednog od osnivača Komunističke partije Jugoslavije i prvog predsednika Jedinstvenih sindikata Jugoslavije, ponese ime Desanke Maksimović.
Autorki mnogih zbirki pesama i nekoliko romana prvi spomenik je podignut još za njenog života 27. oktobra 1990. godine u njenom rodnom Valjevu. Ovo spomen-obeležje je izradio vajar Aleksandar Zarin, a svečano ga je otkrio Matija Bećković. Tim povodom pesnikinja je sa nelagodom izjavila: "Milo mi je što moj zavičajni grad, u kome sam provela najlepše godine života, želi da mi podigne spomenik. Ali, ja sam pomalo starinska žena i nije mi osobito prijatno što se to radi za mog života. Ja sada zamišljam da moram umreti. Zahvalna sam, naravno, ali imam jednu nelagodnost. To izgleda kao da izazivaš prirodne sile da te smaknu. Ipak, ne mogu da uvredim svoje zemljake i da njihovu nameru sprečim – istakla je tada Desanka.
Velika srpska pesnikinja, koja se u antologiji najlepših ljubavnih pesama od antike do danas našla u društvu Elijara, Šelija, Bajrona, Jesenjina, Cvetajeve, Tagore, Bloka… umrla je 11. februara 1993. godine u 95. godini, u stanu u Ulici srpskih vladara 23, a sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.
Dan posle njene smrti Vlada Republike Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeleže osnivanjem zadužbine. Narodna biblioteka Srbije kao osnivač zadužbine, svake godine, 16. maja, na dan pesnikinjinog rođenja dodeljuje nagradu za pesničko stvaralaštvo.
