utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.06.2014. u 15:00

Do kada ćemo plaćati bankarske provizije

Udruženje „Efektiva” očekuje i prve presude protiv banaka koje su naplaćivale različite naknade koje nisu u skladu sa zakonom
www.sxc.hu

 Banke u Srbiji naplaćuju trošak obrade kreditnog zahteva u proseku 1-2 odsto od odobrenog iznosa.

Da je taj trošak imaginaran pokazuje i jasna računica koja kaže da banka za isti posao, prilikom odobravanja kredita, klijentu koji podiže 10.000 evra naplati, na primer, jedan odsto ili 100 evra naknade, a onom koji podiže 100.000 evra naplati 1.000 evra te provizije, upozoravaju iz Udruženja „Efektiva“ i objašnjavaju da Zakonom o obligacionim odnosima ovakve naknade nisu ni predviđene, nego je ustanovljeno da banka klijentu odobrava određeni iznos kredita na koji on plaća ugovorenu kamatu bez ikakvih dodatnih troškova ili provizija.

Međutim, ovo nije jedina stavka koja se građanima naplaćuje mimo propisa. Tu su i provizije za prevremenu otplatu kredita, koju takođe u ovom udruženju smatraju nezakonitim,  jer u istom zakonu stoji da je korisnik, u slučaju da vraća kredit pre ugovorenog roka, dužan da banci nadoknadi nastalu štetu, ukoliko je ima. 

– Da bi naplatila ovu nadoknadu banka bi morala da dokaže postojanje štete, nakon čega bi istu mogla da traži od klijenta. Jasno je da ovde štete nema, jer banka novac koji je primila po osnovu prevremene otplate kredita, plasira dalje i za to naplaćuje kamatu. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga limitirana je ova provizija na maksimalno jedan odsto od ostatka duga, mada u kreditima zaključenim pre donošenja ovog zakona ta provizija je obračunavana i do pet odsto od preostalog duga – kaže Dejan Gavrilović, predsednik udruženja „Efektiva“.

Istraživanje ovog udruženja pokazalo je i da su provizije za praćenje kredita takođe nezakonite. Zanimljivo je, na primer, da u okviru iste banke, za isti tip kredita, nekim klijentima banka naplaćuje taj trošak, a nekima ne. 

– Ostaje nejasno po kom kriterijumu banke ovo rade. Inače „Efektiva” je, u okviru tužbi za povećavanje redovne kamate, podnosilo tužbe protiv banaka i po osnovu ovih nezakonitih naknada, a uskoro očekujemo i prve presude”, kaže Gavrilović.

Praksa da banke, kod davanja kredita naplaćuju „troškove obrade pozajmice” bila je do skoro na snazi i u Nemačkoj, a pošto je stiglo na stotine tužbi građana Savezni sud je nedavno ukinuo bankama pravo da na ovaj način naplaćuju usluge, objavio je nedavno „Dojče vele“

I na tržištu Nemačke su se klijenti suočavali sa ovakvim problemima, a troškovi obrade kredita su u nemačkih bankama iznosili između jedan i 3,5 procenta od odobrenog iznosa.

– To je zapravo na ivici zakonitosti jer ako neko želi i pre roka da vrati pozajmljeni kredit, na taj način će uštedeti ostatak kamata koje je trebao platiti, ali taj „trošak” je platio obično već kad je preuzimao iznos kredita i nikad ga više neće videti. U praksi je to izgledalo da, ako uzmete kredit od 1.000 evra a „obračunski troškovi” su jedan odsto, onda nećete dobiti 1.000, nego 990 evra – ali kamate ćete plaćati na 1.000 evra.

Prema odluci najviše sudske instance ove zemlje, Saveznog suda u Karslrueu, ovaj izvor zarade banke bi mogle skupo „platiti“, jer u međuvremenu ima već na stotine tužbi među kojima je i čitav niz kolektivnih, piše „Dojče vele”.

Sud je svoju odluku utemeljio samo na dva slučaja i obrazložio je tako da banke naplaćuju ovu nadoknadu kao da klijentu nude neku posebnu uslugu iako je obrada zahteva za kredit nešto što banke ionako rade i prema tome nemaju pravo za to uzimati novac. Zato su i te klauzule o „obračunskim troškovima” u ugovorima o kreditu nevažeće i banke moraju vratiti novac svojim korisnicima, obrazloženje je odluke suda u Nemačkoj.

E. P.

Komentari3
71b3c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Sjeveric
Mene uopste ne iznenadjuje ovakva "razbojnicka" praksa banaka. S obzirom da su vecina "zapadnih" banaka i nelikvidna i nesolventna; potkradanje klijenata je prisutna vec odavno. Banke pozajmljuju Evro od ECB po kamatnoj stopi 0,15% a zatim ih plasiraju nama sa sto puta vecom kamatom. Dakle zaradjuju odlicno ali im ni to nije dovoljno nego uz to naplacuju jos i astronomske takse! Po mom misljenju, gledamo "smrtni ropac" zapadnih banaka koje su se previse kockale sa "finansijskim proizvodima" i od ponosnog "stuba" kapitalizma spale na obicne parazite koji vise ne mogu da vrse svoju vrlo vaznu osnovnu funkciju, tj. plasiranje viska kapitala. Dakle, i same su toliko zaduzene ,tako da svaki "visak kapitala" vrlo brzo bude usisan u "crnu rupu duga"; koji uzgred budi receno nikad nece moci vratiti. Na delu je deflacija a ne inflacija, sto je osnovni razlog zasto nema posla. Prosto, kada se nikome vise ne isplati da pozajmljuje pare; nece ga ni pozajmljivati ni ulagati u posao.
Саша Л
Послове и контакт са банкама треба свести на минимум а дизање "преко потребних" кредита, кориштење картица и сл., продубљује њихову похлепу. Само мањак профита, и добро засноване тужбе, могу да их науче да почну поштовати грађане.
Ljiljana K.
Mali lopovi pljačkaju banke, a veliki ih osnivaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja