četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

Gavrilo Princip nije poslušao brata Jova

ponedeljak, 23.06.2014. u 09:00

Goran i Zoran Latifić, Slobodan Pejanović, Saša i Branislav Princip, unuci Jova i Nikole, rođene braće Garila Principa, u razgovoru koji smo vodili u Klubu „Politike”, kao što smo već pisali, naglašavaju da je u porodici sačuvano malo ličnih dokumenata koji bi svedočili o Gavrilu.

Iznose dilemu da li je njihov deda Jovo, kao najstariji brat, pre nego što je deportovan u logor u Aradu, odmah posle Sarajevskog atentata, imao dovoljno vremena da skloni, možda i uništi takve dokumente. Ovo pitanje, na koje porodica nema odgovor, važno je zbog toga što se na njega nadovezuje i nedoumica da li je Jovo Princip znao da njegov mlađi brat Gavrilo planira atentat na austrijskog prestolonaslednika.

– Postoji sumnja da je bar donekle bio s upoznat s tim planom – kaže Goran Latifić, objašnjavajući da je Jovo tada već imao drvaru u Hadžićima i da su u dane pre atentata kod njega su bila oba brata, Nikola i Gavrilo koji će otići u Sarajevo.

– Naša baba Anka, Jovina supruga, pripremajući Gavrila za taj put, prala mu je veš, te je u porodičnom sećanju ostao zabeležen važan detalj – na njegovoj košulji našla je tragove kolomasti. Njome je bio konzerviran pištolj koji je Gavrilo nosio – navodi Zoran Latifić.

Da li je oružje doneo u Hadžiće ili ga je negde sakrio, otvoreno je pitanje. U svakom slučaju, nije otišao u Sarajevo direktno, nego preko Tuzle, gde se dan-dva zadržao kod Danila Ilića, najstarijeg među atentatorima, mada je i on imao tek 24 godine, nadovezuje se Goran Latifić.

Prema njegovim rečima, postoji sumnja da je Jovo bar donekle bio upoznat s planom o atentatu na austrijskog prestolonaslednika.

– U jednoj od porodičnih priča navodi se da je deda Jovo, dan pre tog događaja, poslao najmlađeg brata Nikolu u Sarajevo da spreči Gavrila u njegovom naumu. Poručio mu je da zajedno odu u rodno selo Obljaj, kod oca Petra i majke Marije, koja je za doček počela da im priprema bogatiji ručak. Prema ovoj verziji, Gavrilo je saslušao Nikolu, ali nipošto nije hteo da prihvati Jovinu poruku. Odlučno odbivši da ide kod roditelja, rekao je Nikoli da sam krene u Obljaj. Takav stav potvrđuje da je Gavrilo bio izuzetno principijelan i vrlo hrabar, spreman da sve preuzme na sebe. Ova epizoda posredno potvrđuje da je najstariji brat, naš deda Jovo, sumnjao da se nešto dešava, možda je neke stvari znao i podrobnije, mada svakako nije znao sve, zbog duboke konspirativnosti koja je krasila Gavrila i njegove drugove „mladobosance” – kaže Goran Latifić.

Jovo Princip bio je izrazito snažna ličnost, sposoban i prodoran čovek. Mnogo je držao do obrazovanja mlađe braće, zbog čega je pomagao, koliko je mogao, i Gavrila i Nikolu, dok je ovaj studirao i s uspehom završio studije medicine u Gracu.

– U jednom momentu, deda Jovo se naljutio na Gavrila, pošto mu on nije rekao da ide u Srbiju, u Beograd. Zato mu neko vreme nije slao novac, zbog čega je Gavrilo u tom periodu teško živeo, ali su taj spor bratski izgladili – navode naši sagovornici.

Posle atentata i pogroma Srba u Sarajevu, Jovo je bio odmah uhapšen i deportovan u Arad, sva imovina mu je zaplenjena, a njegova žena Anka je ostala s jednogodišnjim sinom Slobodanom Principom, koji će ostati upamćen u istoriji po nadimku Seljo. Vatreni borac za radnička prava, beogradski student i član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije, jedan od organizatora partizanskog ustanka u Bosni 1941. godine, Seljo će u novembru 1942. godine, posmrtno, biti proglašen za jednog od prvih narodnih heroja Jugoslavije. Umro je u februaru od posledica tifusa.

– Kako je Jovo uspeo da pobegne iz Arada i da stigne na Solunski front ostalo je nekako u magli. U svakom slučaju i taj njegov podvig svedoči o snažnoj slobodarskoj crti u porodici Princip, čiji su svi članovi posle Nevesinjske puške jula 1875. godine učestvovali u ustanku koji je zahvatio Bosnu i Hercegovinu. U njemu je učestvovao kao Petar Mrkonjić i potonji kralj Petar Prvi Karađorđević, pa otuda i veza između Principa i Karađorđevića.

Kralj Aleksandar je dodelio dedi Jovu kompleks šume na Igmanu, kod Trnova, a jednom ga je primio u posetu. Ostali su u razgovoru dva i po sata. Kao poslanik, Jovo je nekoliko mandata proveo u Skupštini. Objedinjavao je veliku i poštovanu familiju Princip i bio veliki dobrotvor. Prek čovek, ali izuzetno darežljiv, znao je da podeli drugima i kada nema za sebe.

– U narodu je ostala priča da je znao da zaustavi i kompoziciju voza i da presretnuto podeli sirotinji. Okupljao je ljude kao narodni tribun, bez obzira na nacionalnost, a bio je i boem. Iz ličnog iskustva znam, pošto smo sekli dedinu šumu na obroncima Igmana, kakav je ugled uživao među seljacima muslimanima, koji su izvlačili debla tradicionalno, konjima. U pauzama sedimo, jedem bosansku pitu, a jedan od meštana Đino se zvao, priča o deda Jovu, koga su zvali Princo. Imao sam utisak da je hteo da ustane kad god se pomene njegovo ime, što svedoči koliko je bio poštovan. Majka mi je pričala da je bilo situacija kada maltene nisu imali šta da jedu, pošto bi deda sve razdelio drugima – svedoči Goran Latifić.

Slobodan Kljakić


Komentari10
043da
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladimir Matic
U eri komunizma u Srbiji se nije smelo mnogo govoriti o Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu, osim da se do unedogled ponavlja tada zavnična (uprošćena) verzija. Slično je bilo i u vreme Kraljevine da se ne bi zadiralo u tada takođe osetljive međunacionalne odnose. Tek sada, nakon 100 godina, mi Srbi počinjemo o svim aspektima toga događaja da diskutujemo na otvoren i raznovrstan način. Mislim da je to dobro, i da će nam pomoći da sagledamo mnoge aspekte svojih tadašnjih uverenja, a i zabluda. Žao mi je tog Gavrila i njegove žrtvovane mladosti. Veliki je on mučenik, sagoreo u plamenu svojih ideala (nisu to bili samo njegovi ideali). Sa druge strane, tek sada, posle 100 godina, počinjem da sažaljevam i Princa Ferdinanda (i njegovu ženu Sofi). Njega izgleda niko nije žalio, čak ni Austrijanci (a ni Nemci). Ni sam Hitler (austrijanac) nije, na primer, nazvao neki bojno brod po Ferdinandu. Čini mi se da je Ferdinand prošao baš kao i naš Kralj Aleksandar Obrenović.
Србољуб Савић
Uporno svodjenje Sarajevskog atentata na Gavrila Principa i price, kao ova, odvode nas od slozene slike i pozadine-interesa velikih, da uvedu u rat krupne igrace. Srpska strana je manipulacijama, uvedena u zizu dogadjaja. Moze se, s pravom, sumnjati da je (neefikasan) otrov, dat atentatorima, bio namerno takav podmetnut ili zamenjen u "doturu". On je sprecio da Cabrinovic i Princip "zacute zauvek" i preseku istragu (bez obzira sto je austrijska tajna policija znala za grupu), dok je Bogdan Zerajic samoubistvom sprecio siru istragu. Policja u Sarajevu, posle atentata, pocinje traganja i hapsenja svih drugova, poznanika, rodbine i cak srpskih simpatizera, jer je za njih znala, pre atentata. Poznato je da je otac Nedeljka Cabrinovica bio agent tajne austrijske policije. Hapsenjem Danila Ilica, ucitelja i druga G. P., hapsenja se prosiruju, jer je on, ponudio saradnju. To ga nije spasilo smrti na vesalima, ni Veljka Cabrinovica i Mihajla Jovanovica (jos cetvorici s.k. . zamenjena) S. Savic
Leon Davidovič
@ Kalimero to je nepravda Postoje statistički podaci prenešeni u knjige o hiljadama Srba koji su na primer otišli na rad u SAD da bi tamo zaradili novac, a onda sa tim novcem od aga i begova otkupqivali zemlju. To je naravno bio samo jedan od načina kako se u doba Austro - Ugarske moglo doći do zemlje u vlasnišrvu turskih feudalaca. Kako su završili ti Srbi i njihovi potomci. Tako što su ih upravo u tim krajevima pobile ustaše u Drugom svetskom ratu , a njihova zemlja se danas nalazi na prostorima koje naseqavaju Bošnjaci i gde Srba više i nema. Gavrilovo rodno mesto srpski političari iz devedesetih godina u razmeni teritorija predali su protivničkoj strani. Primer koliko se držalo do srpske istorije i tradicije.
Kalimero to je Nepravda
ProPolitikin Hrvat | 23/06/2014 14:04 Dodji u arhiv u Bec pa probaj da nadjes neki pomen Srbstva ili Hrvatstva u bivsoj Austrougarskoj. Radi njihovog interesa na Balkanu nas su uvijek pominjali kao Pravoslavce , Katolike i Muslimane. procitaj bilo koji popis stanovnistva iz tog doba pa ce ti sve biti jasnije. Radi takve mitologije koju ti jos uvijek gajis su nam se i desile 90te. Zar treba jos da se borimo za V. Srbiju, Banovinu Hrvatsku V. Albaniju Bugarsku i slicno. Treba konacno da prihvatimo ono sto imamo , da prestanemo svojatati tudje i da od svoga napravimo nesto cega se ne treba stidjeti.
ProPolitikin Hrvat
Kalimero to je Nepravda | 23/06/2014 10:56 Austrijska katolicka enciklopedija kaze, u BiH 1895 god. zivi 98% Srba i 2 % Albanaca i Jevreja, cak ni 450 god. Turskog vakta to nije moglo promjeniti, a ni otimanjem zemlje od Srba i davanjem turskim begovima i agama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja