ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Koliko je Srbija dobra zemlja?

Sajmon Anholt, guru i verovatno najpriznatiji placebranding ekspert današnjice, lansirao je krajem juna sajt „Indeks dobrih zemalja” (The good country index) na kome se našla i Srbija. Sve ovo ne bi bilo tako važno, da ovaj Britanac nije izuzetno bitna figura kada se govori o pozicioniranju zemalja u različitim indeksima kulture, turizma i nacionalnog brenda i čija se reč pažljivo sluša. Na ovom projektu sa njim je sarađivao holandski profesor Robert Goverts.

Indeks dobrih zemalja proteklih dana je doneo veliku zbrku i pometnju na internetu, uglavnom zbog nedovoljnog razumevanja ovog projekata. Jer ovaj indeks ne govori koliko je neka zemlja „dobra” ili dobra za život, već koliki je doprinos jedne zemlje opštem dobru čovečanstva. Parametri za indeks su različiti, uključuju kulturu, nauku, međunarodni mir i sigurnost, klimatske promene, potpisivanje UN ugovora, donacije, jednakost, fer trejd trgovinu itd. Statistika je izvedena na osnovu podataka UN i još nekoliko međunarodnih organizacija, a u obzir je uzeta i veličina zemlje, kao i njen BDP. Prateći rad Sajmona Anholta i Roberta Govertsa kroz godine, sigurna sam da zaključke nisu izveli paušalno ni pristrasno.

Rezultati su zanimljivi, donekle očekivani, a opet pomalo začuđujući. U prvih 30 zemalja 17 je članica EU, što je već standardan rezultat kada se meri bilo šta sa prefiksom „dobro” u svetu. Prva zemlja po doprinosu čovečanstvu je Irska, zatim slede Finska, Švajcarska, Holandija, Novi Zeland. I onda se čovek zapita, pa dobro gde su Grčka, Egipat ili Iran, kolevke civilizacije? One koje su toliko doprinele čovečanstvu kroz istoriju! E, tu se krije caka. U ovom indeksu nema stare slave – uzimaju se u obzir mahom parametri sadašnjice kao što su otvorenost tržišta, sloboda štampe, izvoz kreativnih usluga ili nečeg manje prijatnog poput toksičnog otpada. Nema ovde mesta za Staru Grčku, mere se samo rezultati doprinosa opštem dobru jedne zemlje u sadašnjosti, kroz parametre i subparametre u kojima se vidi ponašanje nacionalnih vlada (otvorenost tržišta) ili pojedinaca (broj UN volontera). Autori su sve ove parametre ponderisali, indeksirali i napravili generalni indeks gde je Irska dobila epitet najbolje za čovečanstvo. A gde smo tu mi?

Za razliku od prošlih Anholtovih indeksa, Srbija je sada po prvi put ušla u indeksiranje. Među 125 zemalja koje učestvuju u „Indeksu dobrih zemalja”, Srbija je na 62. mestu. Zlatna sredina, reče neko na „Tviteru”. Gledajući rezultate po parametrima, lepo možemo da vidimo i zašto. Po nauci i tehnologiji smo na laskavom 23. mestu, ispred Amerike, biću slobodna da zaključim po ogromnom odlivu mozgova koji trpimo. Po kulturi, takođe visoko 31. mesto, zahvaljujući izvozno orijentisanom kreativnom sektoru (ovde ulazi sve, od nastupa Grand pevača u inostranstvu pa do autsorsovanih softver dizajnera). A sad pad, parametar međunarodni mir i sigurnost nisko 98. mesto, ne treba mnogo objašnjavati zašto. Po parametru – svetski poredak stojimo na 52. mestu, zbog podatka da u međunarodne dobrotvorne fondove ne šaljemo ništa, a i dalje kao država imamo izbeglice i ljude koje traže azil. Neprijatno me je iznenadilo to što smo po parametru klimatskih promena pretposlednji. Po emisiji ugljen-dioksida, efektu staklene bašte i izvozu toksičnog otpada od nas je niže pozicioniran samo Zimbabve, i to u trenutku kada nemamo ministarstvo ekologije. Po prosperitetu i jednakosti smo na 52. mestu, uprkos podatku u Indeksu da ne dajemo nikakvu podršku razvojnim projektima. Po poslednjem parametru – zdravlje i blagostanje smo na 79. mestu, zahvaljujući izvozu lekova.

Autori Indeksa su na svom sajtu napisali da su svesni da Indeks nije savršen, i da su otvoreni za sve konstruktivne predloge. Od svega, meni je pažnju najviše privukla njihova početna misija – želja da od sveta naprave bolje mesto.

Partner u Destination Office

Komеntari0
e35e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja