ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 05.07.2014. u 15:00 Ana Marija Popović

Koliko je Srbija dobra zemlja?

Sajmon Anholt, guru i verovatno najpriznatiji placebranding ekspert današnjice, lansirao je krajem juna sajt „Indeks dobrih zemalja” (The good country index) na kome se našla i Srbija. Sve ovo ne bi bilo tako važno, da ovaj Britanac nije izuzetno bitna figura kada se govori o pozicioniranju zemalja u različitim indeksima kulture, turizma i nacionalnog brenda i čija se reč pažljivo sluša. Na ovom projektu sa njim je sarađivao holandski profesor Robert Goverts.

Indeks dobrih zemalja proteklih dana je doneo veliku zbrku i pometnju na internetu, uglavnom zbog nedovoljnog razumevanja ovog projekata. Jer ovaj indeks ne govori koliko je neka zemlja „dobra” ili dobra za život, već koliki je doprinos jedne zemlje opštem dobru čovečanstva. Parametri za indeks su različiti, uključuju kulturu, nauku, međunarodni mir i sigurnost, klimatske promene, potpisivanje UN ugovora, donacije, jednakost, fer trejd trgovinu itd. Statistika je izvedena na osnovu podataka UN i još nekoliko međunarodnih organizacija, a u obzir je uzeta i veličina zemlje, kao i njen BDP. Prateći rad Sajmona Anholta i Roberta Govertsa kroz godine, sigurna sam da zaključke nisu izveli paušalno ni pristrasno.

Rezultati su zanimljivi, donekle očekivani, a opet pomalo začuđujući. U prvih 30 zemalja 17 je članica EU, što je već standardan rezultat kada se meri bilo šta sa prefiksom „dobro” u svetu. Prva zemlja po doprinosu čovečanstvu je Irska, zatim slede Finska, Švajcarska, Holandija, Novi Zeland. I onda se čovek zapita, pa dobro gde su Grčka, Egipat ili Iran, kolevke civilizacije? One koje su toliko doprinele čovečanstvu kroz istoriju! E, tu se krije caka. U ovom indeksu nema stare slave – uzimaju se u obzir mahom parametri sadašnjice kao što su otvorenost tržišta, sloboda štampe, izvoz kreativnih usluga ili nečeg manje prijatnog poput toksičnog otpada. Nema ovde mesta za Staru Grčku, mere se samo rezultati doprinosa opštem dobru jedne zemlje u sadašnjosti, kroz parametre i subparametre u kojima se vidi ponašanje nacionalnih vlada (otvorenost tržišta) ili pojedinaca (broj UN volontera). Autori su sve ove parametre ponderisali, indeksirali i napravili generalni indeks gde je Irska dobila epitet najbolje za čovečanstvo. A gde smo tu mi?

Za razliku od prošlih Anholtovih indeksa, Srbija je sada po prvi put ušla u indeksiranje. Među 125 zemalja koje učestvuju u „Indeksu dobrih zemalja”, Srbija je na 62. mestu. Zlatna sredina, reče neko na „Tviteru”. Gledajući rezultate po parametrima, lepo možemo da vidimo i zašto. Po nauci i tehnologiji smo na laskavom 23. mestu, ispred Amerike, biću slobodna da zaključim po ogromnom odlivu mozgova koji trpimo. Po kulturi, takođe visoko 31. mesto, zahvaljujući izvozno orijentisanom kreativnom sektoru (ovde ulazi sve, od nastupa Grand pevača u inostranstvu pa do autsorsovanih softver dizajnera). A sad pad, parametar međunarodni mir i sigurnost nisko 98. mesto, ne treba mnogo objašnjavati zašto. Po parametru – svetski poredak stojimo na 52. mestu, zbog podatka da u međunarodne dobrotvorne fondove ne šaljemo ništa, a i dalje kao država imamo izbeglice i ljude koje traže azil. Neprijatno me je iznenadilo to što smo po parametru klimatskih promena pretposlednji. Po emisiji ugljen-dioksida, efektu staklene bašte i izvozu toksičnog otpada od nas je niže pozicioniran samo Zimbabve, i to u trenutku kada nemamo ministarstvo ekologije. Po prosperitetu i jednakosti smo na 52. mestu, uprkos podatku u Indeksu da ne dajemo nikakvu podršku razvojnim projektima. Po poslednjem parametru – zdravlje i blagostanje smo na 79. mestu, zahvaljujući izvozu lekova.

Autori Indeksa su na svom sajtu napisali da su svesni da Indeks nije savršen, i da su otvoreni za sve konstruktivne predloge. Od svega, meni je pažnju najviše privukla njihova početna misija – želja da od sveta naprave bolje mesto.

Partner u Destination Office

Komentari16
c7b36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Dobro je da nam je ovaj pogled na svet priblizen na poseban nacin. Bode oci pretposlednje mesto u svetu medju relevantnim drzavama po "klimatskim" promenama iza cega se krije ekologija. Zbog cega je tako i zbog cega istrazivaci o tom problemu ne govore direktno? Zbog cinjenice da se iza svega nalaze OU i plutonijum i da su za isti najodgovorniji upravo zemlja domacin istrazivaca i USA. Ako bi se govorilo o najvecim posastima savremenog sveta, uz GMO, morale bi se postaviti pred stub srama drzave koje se dice svojom "demokratijom" i svim drugim ljudskim slobodama i pravima, osim pravom na slobodan, miran i zdrav zivot za druge. Zanimljiv bi bio prikaz u kom periodu je Srbija dosla na sva navedena mesta i u kom periodu je postigla sadasnji rejting "dobre zemlje"? Zapanjujuce bi bilo otkrice da je sve vezano za ovaj milenijum, a posle besomucnog ubijanja Srbije 1999.g. i da nam je rejting u bivsoj YU bio za ukupno 90% bolji. Da li nam to nesto govori i pokazuje, ili cemo sve u "fusnotu"?
saznali smo
Destination office je nevladina firmica, u kojoj postoji autorka teksta, kao partner, bilo šta da to znači, i jedan njen drugar. Jača firma, nema šta.
pedja pedja
ovakvi tekstovi me podsecaju na vreme Mire i njenog muzha
branislav jokic
Bravo za Ana Mariju! Prelepa je!
Novosađanin NS
@nikola nikolić: Stara Grčka - to su Homer, Herodot, Tukidid,Tales, Pitagora, Anaksagora, Anaksimandar, Sokrat, Platon, Aristotel, Euklid, Eratosten, Arhimed, Ptolemej, Plutarh, Heron, Fidija, Sofokle, Euripid, Eshil, Diofant... Mogao bih još dugo da nabrajam. Ako niste čuli za njih, onda je razumljivo da vam je nejasan pojam "stara Grčka". A vama se isto tako moglo postaviti pitanje: Zašto mala početna slova imena i prezimena?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja