Sajmon Anholt, guru i verovatno najpriznatiji placebranding ekspert današnjice, lansirao je krajem juna sajt „Indeks dobrih zemalja” (The good country index) na kome se našla i Srbija. Sve ovo ne bi bilo tako važno, da ovaj Britanac nije izuzetno bitna figura kada se govori o pozicioniranju zemalja u različitim indeksima kulture, turizma i nacionalnog brenda i čija se reč pažljivo sluša. Na ovom projektu sa njim je sarađivao holandski profesor Robert Goverts.
Indeks dobrih zemalja proteklih dana je doneo veliku zbrku i pometnju na internetu, uglavnom zbog nedovoljnog razumevanja ovog projekata. Jer ovaj indeks ne govori koliko je neka zemlja „dobra” ili dobra za život, već koliki je doprinos jedne zemlje opštem dobru čovečanstva. Parametri za indeks su različiti, uključuju kulturu, nauku, međunarodni mir i sigurnost, klimatske promene, potpisivanje UN ugovora, donacije, jednakost, fer trejd trgovinu itd. Statistika je izvedena na osnovu podataka UN i još nekoliko međunarodnih organizacija, a u obzir je uzeta i veličina zemlje, kao i njen BDP. Prateći rad Sajmona Anholta i Roberta Govertsa kroz godine, sigurna sam da zaključke nisu izveli paušalno ni pristrasno.
Rezultati su zanimljivi, donekle očekivani, a opet pomalo začuđujući. U prvih 30 zemalja 17 je članica EU, što je već standardan rezultat kada se meri bilo šta sa prefiksom „dobro” u svetu. Prva zemlja po doprinosu čovečanstvu je Irska, zatim slede Finska, Švajcarska, Holandija, Novi Zeland. I onda se čovek zapita, pa dobro gde su Grčka, Egipat ili Iran, kolevke civilizacije? One koje su toliko doprinele čovečanstvu kroz istoriju! E, tu se krije caka. U ovom indeksu nema stare slave – uzimaju se u obzir mahom parametri sadašnjice kao što su otvorenost tržišta, sloboda štampe, izvoz kreativnih usluga ili nečeg manje prijatnog poput toksičnog otpada. Nema ovde mesta za Staru Grčku, mere se samo rezultati doprinosa opštem dobru jedne zemlje u sadašnjosti, kroz parametre i subparametre u kojima se vidi ponašanje nacionalnih vlada (otvorenost tržišta) ili pojedinaca (broj UN volontera). Autori su sve ove parametre ponderisali, indeksirali i napravili generalni indeks gde je Irska dobila epitet najbolje za čovečanstvo. A gde smo tu mi?
Za razliku od prošlih Anholtovih indeksa, Srbija je sada po prvi put ušla u indeksiranje. Među 125 zemalja koje učestvuju u „Indeksu dobrih zemalja”, Srbija je na 62. mestu. Zlatna sredina, reče neko na „Tviteru”. Gledajući rezultate po parametrima, lepo možemo da vidimo i zašto. Po nauci i tehnologiji smo na laskavom 23. mestu, ispred Amerike, biću slobodna da zaključim po ogromnom odlivu mozgova koji trpimo. Po kulturi, takođe visoko 31. mesto, zahvaljujući izvozno orijentisanom kreativnom sektoru (ovde ulazi sve, od nastupa Grand pevača u inostranstvu pa do autsorsovanih softver dizajnera). A sad pad, parametar međunarodni mir i sigurnost nisko 98. mesto, ne treba mnogo objašnjavati zašto. Po parametru – svetski poredak stojimo na 52. mestu, zbog podatka da u međunarodne dobrotvorne fondove ne šaljemo ništa, a i dalje kao država imamo izbeglice i ljude koje traže azil. Neprijatno me je iznenadilo to što smo po parametru klimatskih promena pretposlednji. Po emisiji ugljen-dioksida, efektu staklene bašte i izvozu toksičnog otpada od nas je niže pozicioniran samo Zimbabve, i to u trenutku kada nemamo ministarstvo ekologije. Po prosperitetu i jednakosti smo na 52. mestu, uprkos podatku u Indeksu da ne dajemo nikakvu podršku razvojnim projektima. Po poslednjem parametru – zdravlje i blagostanje smo na 79. mestu, zahvaljujući izvozu lekova.
Autori Indeksa su na svom sajtu napisali da su svesni da Indeks nije savršen, i da su otvoreni za sve konstruktivne predloge. Od svega, meni je pažnju najviše privukla njihova početna misija – želja da od sveta naprave bolje mesto.
Partner u Destination Office
