utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 08.07.2014. u 21:57

U Crnoj Travi sanjaju venčanja

Центар Црне Траве Фото Д. Коцић

Crna Trava – Podatak da u opštini Crna Trava lane nije rođeno nijedno dete može da iznenadi samo neupućene. U ovoj planinskoj opštini ima naselja u kojima odavno nije bilo svadbenih veselja, a plač novorođenčeta nije se čuo decenijama!

Ovaj siromašni krajolik juga Srbije decenijama umire. U 25 naselja, prema poslednjem popisu, živi 1.693 stanovnika prosečne starosti oko 65 godina, a više od 200 mladih su neženje, jer nema devojaka.

Posetivši ovu opštinu pre nekoliko godina, tadašnji ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je rekao da je neophodna pomoć države kako bi opstala. „Obišao sam skoro celu Srbiju, ali nešto slično nisam video kao u Crnoj Travi. Ako se hitno ne reaguje, za par godina prostor će biti ispražnjen od ljudi”, rekao je Ljajić.

Prema podacima koji su se tada čuli, 50 odsto stanovništva ima skromnu penziju, 300 njih živi od socijalne pomoći, dok je samo dvadesetak radnika zaposleno van lokalne samouprave i državnih institucija. „Ovo je signal za uzbunu. Ovde nema više vremena za pravljenje dugoročnih strategija. Ljudima treba pomoći da prežive”, rekao je Ljajić.

Kada završe školu, mladi Crnotravci odlaze najčešće u Beograd ili Niš, gde uglavnom rade sezonske poslove, jer niko od njih ne želi da živi u varošici koja nema perspektivu. Siromašnim, starim, iznemoglim gorštacima u selima crnotravske opštine poslednjih godina pomoć pružaju gerontodomaćice, a povremeno ovaj kraj obilaze i medicinske ekipe Vojske Srbije.

Učitelj i novinar Žika Jovanović, rođen u crnotravskom kraju, napisao je knjigu „Čovek sa vrha dimnjaka” o crnotravskim neimarima koji su poznati širom Srbije, pa i sveta. „Stojadin Arizanović je sa petnaest godina krenuo da izučava zidarski zanat. Prvi fabrički dimnjak podigao je u Radincu, nedaleko od Smedereva, na seoskom mlinu, a do kraja radnog veka sagradio je 60 novih i sanirao više od 150 fabričkih dimnjaka”, besedi Jovanović.

Osamdesetih godina minulog veka u Crnoj Travi je sagrađeno nekoliko fabrika, ali su odavno zatvorene, a zbog siromaštva pretila je opasnost da lokalna samouprava duže ostane bez struje i telefonskih veza.

Crna Trava je decenijama bila kolevka srpskog neimarstva i u ovdašnjoj Tehničkoj školi izučavalo se građevinarstvo, ali je sada mnogo veće interesovanje za ekonomiju i pravo. Dugogodišnji predsednik opštine Crna Trava Slavoljub Blagojević kaže da nema značajnijeg objekta u Srbiji koji nisu gradili upravo crnotravski neimari, obrazovani u ovdašnjoj tehničkoj školi. Za sve đake koji se opredele za smer geodetski tehničar obezbeđeni su besplatni udžbenici, smeštaj i ishrana u Domu učenika. Učenici koji izučavaju druge smerove za hranu i boravak u domu mesečno će plaćati 5.400 dinara.

U crnotravskom kraju su, zbog nedostatka đaka, zatvorene mnoge seoske škole, a uskoro se može očekivati da i u još nekima utihne školsko zvono. Ali ako ima utehe – valjda je to jedino što gorštacima preostaje – slična sudbina zadesila je mnoga sela na krajnjem jugu Srbije.

D. Kocić

Komentari3
a92ae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja M.
Neka se i oni malo zapitaju zasto ih devojke nece... Vecina tih mladica ne deluju ni malo negovano. Proslo je vreme krezubih i neurednih. Bez uvrede.
Твртко .
Политика, колико видим, годинама пише о Црној Трави - али текст је мање више увек исти што говори да се ништа не мења. То место просто умире. Е сад, у почетку сам био тужан и веровао сам да можемо ми као друштво нешто да променимо, али кад мало боље размислим то је природан ток ствари и последица чињења (или нечињења) људи из Црне Траве. То је једноставно њихов избор, а он почива на њиховом систему вредности. Осим тога, постоје напуштена места свуда у свету , - на Дивљем западу, затим разне рударске насеобине ... Ако људи у Црној Трави неће да живе, не можемо их натерати. Људи су отишли у "печалбу", "сетовали" су на другим местима и живот иде даље. Тих двеста момака који "сањају" своја венчања, боље да нешто кокретно ураде па оду тамо где има девојака - шта ја знам - у Албанију, Монголију, Филипине, Конго или ко зна где ... и доведу себи невесте. Ако наставе да "сањају" бојим се да ће се "насањати" и да ћемо опет читати о Црној Треви у истом контексту.
Aca Crnotravac
U Crnoj Travi pod hitno treba da se otvori Građevinski fakultet. Taj potez bi oživeo mesto, i imao bi širi smisao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja