subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.07.2014. u 15:00 Jelica Antelj

Nestašica meda – prilika za falsifikatore

Zbog loših vremenskih prilika ove sezone smanjeni prinosi, a bagremovog meda, kažu pčelari, neće biti do sledećeg proleća
Залихе багремовог меда готово потрошене (Фото www.sxc.hu)

Prema procenama pčelara, ove sezone u maloprodaji neće biti bagremovog meda. Prve količine mogu se očekivati tek sledećeg proleća, jer su i prošlogodišnje zalihe pri kraju. Prosečno niže temperature i loše vreme u Srbiji doveli su do toga da bagrem, kako kažu proizvođači, ove godine uopšte nije „medio“, pa su prinosi drastično smanjeni, a šteta je, ako se računa u odnosu na otkupnu cenu bagremovog meda, dostigla 10,1 milion evra.

– Ciklon „Tamara” ove godine nije pogodio samo poplavljena područja. Tamo gde je bilo bagrema, loše vremenske prilike nisu pčelama dozvoljavale da skupljaju med, što je rezultiralo ovakvom situacijom. Prošle godine su samo članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) prikupili 3.035 tona bagremovog meda, dok ga ove godine neće biti više od 300 tona, što je dovoljno samo za potrebe domaćinstava pčelara – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik ovog udruženja. 

Prema njegovim rečima, gubitak je udvostručen i zbog toga što pčele na tri četvrtine teritorije Srbije nisu sakupile ni med za svoje potrebe, pa su morale da se hrane. Inače ni najstariji pčelari ne pamte da su u vreme bagremove paše, kako se naziva vreme cvetanja bagrema, morali da dohranjuju pčele. 

Prema zvaničnim podacima SPOS-a, pčelari su u poplavama izgubili 1.683 košnice, što je oko 302.000 evra. Ovi podaci su prosleđeni i Ministarstvu poljoprivrede, zajedno sa podacima o ukupnim gubicima koje su pčelari zabeležili u ovoj lošoj sezoni.

– I lipa je takođe podbacila zbog klimatskih prilika, i meda je bilo jedva dovoljno za pčele, ne i za pčelare. Jedino će biti suncokretovog meda, čije medenje je u toku, i ako ga vremenske prilike ne ometu, tu očekujemo prosečan prinos. Zbog ovako loše situacije predložili smo ministarstvu da hitno isplati već planirane subvencije pčelarima za 2014. godinu, ako je moguće, kako bi pčelari mogli da prihrane pčele i spasu ih od gladi – kaže Živadinović i dodaje da su od nadležnih tražili da im pomognu da se veterinarska zaštita pčela i prateći zakonski propisi usklade sa efikasnijom, operativnijom i jeftinijom, po modelu iz EU.

Prema njegovim rečima, i dalje postoje problemi koji znatno poskupljuju proizvodnju meda u Srbiji (procedura selidbe pčela, visoke takse...), zbog čega je ovaj domaći proizvod nekonkurentan na evropskom tržištu. Jedan od predloga SPOS-a je i da se podsticaji za pčelarstvo u 2015. godini podignu sa sadašnjih simboličnih 500 dinara po košnici, za najmanje 50 odsto.

Ovakva situacija u pčelarstvu, kako navode u ovoj organizaciji, može vrlo lako da dovede i do toga da se na tržištu pojave falsifikati meda, jer su nestašice idealna prilika za one koji se bave ovim nelegalnim radnjama. Zato su pozvali i nadležne inspekcije da na vreme reaguju i pojačaju kontrole kako bi potrošači bili zaštićeni. 

Godinama se borimo protiv falsifikatora meda i ne bi bilo dobro da se ostavi prilika da nam tržište ponovo preplave falsifikati. Iako u znatno manjoj meri, i dalje na tržištu ima meda koji nikada nije video pčele. S obzirom na to da je prosečnom kupcu, pa čak i iskusnim pčelarima, teško da procene odoka da li je pravi ili ne, bilo bi važno da se inspekcije na vreme uključe, kažu u SPOS-u.

Kako je „Politika” i ranije pisala, pouzdane su samo analize, koje bi morale da budu češće i organizovane, jer je ovo jedan od najčešće falsifikovanih proizvoda. Većina plagijata koji se mogu naći na tržištu jesu glukozno-fruktozni sirupi dobijeni preradom kukuruza. Takav kukuruzni sirup ima praktično istu gustinu kao med, što onemogućava kupcu da prepozna razliku. Sam po sebi takav proizvod nema apsolutno nikakav miris, ali mu se dodaju arome koje oponašaju aromu meda. Ono što je karakteristično i što može kupca da upozori na falsifikat jeste cena, jer su takvi proizvodi često jeftiniji čak i od šećera. Najsigurnije je, svakako, kupovati od poznatih pčelara.

Komentari5
68e0c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ana mel
Jedino na pčelinjaku možete da nađete med koji nije izgubio lekovita svojstva. Dođete, odaberete košnicu, pčelar vam pokaže ponudu, odabere ramove, platite i nosite. Jedan ram košta otprilike 20 evra.
Никола ЕколошкиМед
Свака врста меда има различиту густину, па чак иста врста меда са различитог терена има различиту густину. Фалсификат се не може поуздано препознати без лабораторијске анализе. Неки показатељ је цена меда, ако је испод тржишне великопродајне цене - то је добар разлог за сумњу.
Maja M.
Postala sam manijak mereci svaku kupljenu teglu meda pre otvaranja i nakon sto je potrosim. Uvek ima razlike iako med kupujem od poznatog pcelara - niti sve tegle imaju tezinu 280g, niti su sve jednako napunjene. Gustinu je lakse odrediti kada nije vrucina, dovoljno je prevrnuti teglu i pogledati kojom brzinom se "balon" penje do vrha. Sto sporije, to bolje...
Šumadinac Kg
Da li je cena meda od 330 dinara u Tempu realna u godini kada ge nema? Sobzirom da inspekcije ne reaguju, zaključujem da su veleprodavci takvog meda u dogovoru (imaju zaštitu) sa inspekcijama tj državom...
Стојан Миладиновић
Препознавање фалсификованог меда: густина фалсификованог меда је мања од густине правог меда са минералним састојцима. Густина правог меда је око 1,4 а фалсификованог негде око 1,3, стога нам једноставно мерење на ваги може показати који је прави мед, а који фалсификован. Тежина тегле у коју стане килограм меда је око 280г, тако да је њена тежина са медом 1280г, а тежина исте количине фалсификованог меда, због мање густине је 1210-1220г. Такође, претераним грејањем мед губи укус и арому, али мења и боју. Прегрејан мед потамни, укус му постаје гори, а фина арома нестаје. Природни - нектарски мед се препознаје на више начина. Један од њих се састоји у томе што прави мед приликом просипања прави непрекидну нит све док последња кап не исцури што фалсификовани мед нема. Практично, када се подигне кашичица умочена у мед, мед са ње цури у виду непрекидне нити. Ако се ставе у бочицу две кашике меда и 6 кашика чистог шпиритуса, добро у вр ућој води угрије и промућка. Прави пчелињи мед растопиће се сасвим, напротив, вештачки прављен, оставља на дну бели траг. (Садиковић)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja