petak, 29.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.07.2014. u 10:56 I. Anojčić

Kuda ide civilni sektor

Новица Коцић

Civilno društvo u Srbiji je dezorganizovano, neodrživo, anomično i često anemično – ocena je Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja. Ovu ocenu potkrepio je time što civilno društvo ne pravi svoju strategiju, već to radi država, a istraživanja pokazuju i da su se nevladine organizacije profesionalizovale i da su više okrenute donatorima, što ih udaljava od građana. Pasivizacija, uskospecijalizacija i komunikacija saopštenjima pokazuju da civilni sektor ima problem, rekao je on. Sociolog Srećko Mihailović bio je stroži u oceni, kada je na skupu „Civilno društvo u odbrani demokratskih vrednosti”, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije „Fridrih Ebert”, rekao da civilno društvo u Srbiji postoji u tragovima i da njegovu čast možda brani pet-šest organizacija.

Šta se zaista dogodilo s nevladinim organizacijama? Za mnoge su one devedesetih godina prošlog veka bile veoma agresivne, pa su neke zaradile etiketu da su strani plaćenici. Za četvrt veka nevladine organizacije mnogo su se promenile, na razne načine. Politička oštrica iz devedesetih godina otupela je posle smene vlasti a usahnule su i finansije iz inostranstva. Onda su oivičene zakonom, otvorena je Vladina Kancelarija za civilno društvo, i civilni sektor se okrenuo projektima i donatorima. To nije ni čudno jer trenutno ima oko 21.000 NVO, u kojima je zaposleno oko 4.500 ljudi.

Tragajući za svojim identitetom, civilni sektor se profesionalizovao, a zbog poreske politike okrenuo se državnim fondovima, za koje se kaže da su netransparentni. Zbog toga se civilnom sektoru zamera da ga organizuje država, umesto da on bude njen najveći kritičar. Ali, u godinama nezaposlenosti i nemaštine, ne može im se mnogo ni zameriti ako je uhlebljenje, pa tek onda politika, njihov cilj. Otuda verovatno i okrenutost Kancelariji, što može dovesti, kako se čulo na skupu, do toga da civilno društvo potpuno zanemari svoju kritičku ulogu u društvu i postane nešto slično nekadašnjem Socijalističkom savezu radnog naroda.

Mihailović kaže da se čak i mediji javljaju kao aktivniji akteri i podseća koliko je uloga NVO bila važna u okupljanju DOS-a i stvaranju opozicije: „Oni su dali prvu ideju”. On smatra da se civilno društvo depolitizovalo, na šta nema pravo.

Posle godina aktivizma i problema s državom, civilni sektor je krenuo u profesionalizaciju i zbog donatora i zbog toga što se sve teže dolazi do novca. Šta im je drugo i preostalo. Možda je Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa dao najbolju ocenu civilnog društva kad je rekao da kod nas ne funkcionišu institucije a to se očekuje od slobodno okupljenih građana.

I Vlade Satarić iz „Amitija” smatra da se od civilnog sektora previše očekuje – da bude i protiv države i protiv opozicije i da edukuje društvo.

Iako ideali postoje, mada teme biraju donatori, izgleda da su najveći problemi civilnog sektora depolitizacija i strah da neće moći da se suprotstavi državi i odbrani demokratske vrednosti, što je njegova uloga. Od civilnog sektora se očekuje da ukazuje na greške i predlaže rešenja i da koriguje vlast, naročito ako je opozicija slaba. Iako su neki čelni ljudi civilnog sektora možda prokaženi a neki istrošeni, civilnom sektoru baš slaba opozicija otvara prostor za delovanje. Civilni sektor i pored mnogih problema ima dobre kadrove i to bi država mogla da iskoristi, što u poslednje vreme i čini. Da li će to biti dobro ili loše za civilni sektor, videćemo.

Komentari6
d5089
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

srecko sreckovic
Nije mi jasno kako smo stigli da imamo preko dvadeset hiljada NVO, koje u mnogo chemu utichu na moj zivot, a finansiraju ih uglavnom nashi 'prijatelji' iz inostranstva. Ja sigurno nisam glasao za vlast koju ogranichavaju ove NVO jer su instalirane u sve pore nasheg drushtva. Ja sam za ukidanje 'civilnog drushtva' i NVO jer nisam glasao za njih na izborima.
Gamal George
Nevladine organizacije NE MOGU biti jedini i isključiv kriterijum za demokratičnost društva. To su sloboda biranja predstavnika, sloboda izražavanja mišljenja, pravo na rad, prosperitet i kulturu. NVO nisu, ne mogu i ne smeju da budu aktivan i odlučujući činilac političkog života kao što to ne mogu biti ni verske zajednice (a i iz istog razloga). Nevladine organizacije (odnosno udruženja građana; kada se tako kaže vidi se zapravo malo jasnija slika) postoje kako bi određene grupe ljudi omogućile uspešnije zadovoljavanje svojih interesa, ali ne na štetu legitimno izabranih predstavnika vlasti niti preko njihovih glava. Udruženje građana jest način organizovanja, ali ne i način sudelovanja u zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti što se u poslednje vreme nameće kao imperativ. Naročito je to važno zato što se nekim od tih NGO daje za pravo da se upliću u pitanja od značaja za opštu populaciju a same su netransparentne i često se sastoje od svega par pojedinaca sa nesrazmerno velikim uticajem.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U Rečniku pojmova civilnog društva data su cudna objasnjenja: "Civilno društvo pretpostavlja slobodu udruživanja građana bez nadzora i/ili tutorstva države nad njihovim aktivnostima. Civilno društvo kao polje političkog delovanja u zajednici (državi) predstavlja oblast dobrovoljne i autonomne akcije samo-organizovanih pojedinaca ili registrovanih udruženja građana, koji kroz svoje aktivnosti nastoje da unesu kvalitativnu promenu u društveni i politički život šire zajednice (lokalne sredine, regiona, države). Civilno društvo predstavlja političku snagu koja deluje van institucija sistema ali sa jasnim ciljem da utiče na javne politike i u smeru veće transparentnosti, odgovornosti i otvorenosti sistema prema građanima. Poseban tip društvene akcije koja zauzima prostor između države, ekonomije i privatne sfere. Složeno značenje i složena upotreba pojma proizlazi iz različitog višestruke uloge civilnog društva u društvenom životu: a) razvijanje kulture građanskog aktivizma i participacije u političkom životu; b) vršenje pritiska na strukture vlasti kroz aktivizam pojedinaca, grupa građana i organizacija u cilju zastupanja interesa različitih grupa."
ljubo kkkkk
ja pobego iz sela, ali selo nikako da pobegne od mene? navikli smo da slusamo, navikli smo da neko drugi misli o nama, navikli smo da kritikujemo sve one koji nam ne mogu nauditi, naviki smo da volimo one koji sa nama vladaju, navikli smo da izvrsavamo sve ono sto su nam tito i partija naredili, a sto je najvaznije svi smo mi to i zavoleli i nedostaju nam i tito i partija! ko je taj civilni sektor i sta ce nam kad smo mi svi jedna velika armija koja samo trazi da ponovo nadjemo novog tIti i partiju, jedino je zlo u tome sto svi mislimo da smo u pravu kad kazemo da smo pronasli svog tita i svoju partiju. ja pobegao iz sela a selo nikako da pobegne iz mene?!? procitah jednu poruku na zidu . ja sam najpametniji, najveci patrita i najpismeniji?!? - JA SAM PRAVI SRBIN!
Zarko Cvijovic
Civilni sektor drže "nezavisni", a nezavisne drži Amerika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja