sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.07.2014. u 10:43 M. Avakumović

Ne može za stalno, ali može na određeno vreme

Iako je centralna vlast ograničila zapošljavanje u javnoj upravi, gradovi i opštine pronašli su način da zaposle svoje kadrove angažujući ih – na određeno vreme. Tu mogućnost su obilato koristili, što dokazuje podatak da ih ima čak četiri puta više nego što bi trebalo. Za taj sloj službenika obično se ne zna po kojim kriterijumima su primljeni i kako su plaćeni.

Stručnjaci Svetske banke koji su analizirali finansije lokalnih samouprava, to jest kako upravljaju budžetima i da li imaju višak zaposlenih, zaključili su da je ukupan broj službenika za stalno u lokalnim upravama neznatno iznad limita koji je odredila centralna vlada. Ali tu normu ne poštuje znatan broj opština.

Prema Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji sve opštine i gradovi treba da imaju najviše četiri zaposlena na neodređeno vreme u upravi na 1.000 stanovnika.

Međutim, neke od lokalnih samouprava ne samo da ne poštuju pravilo o koeficijentu broja zaposlenih za stalno prema broju stanovnika, već su razlike između opština prilično velike. Taj raspon se kreće od 2,6 koliko iznosi u Varvarinu, da bi se blago povećavao u Inđiji, Ivanjici, Krupnju, Temerinu, Pećincima i Žitorađi, ali ne prelazi granicu. U dve trećine njih (87 od ukupno 145, koliko ukupno ima opština) taj limit je iznad četiri. Među tim opštinama koje su prekoračile granicu nalaze se Beočin, Senta, Ćuprija, Smederevska Palanka, Prokuplje. Ubedljivi rekorder je Crna Trava u kojoj taj koeficijent iznosi 13,8.

Osim 22 lokalne samouprave sve ostale imaju prekomeran broj radnika po ugovoru o delu ako bi se limit od 10 procenata od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme striktno primenjivao.

U proseku ima četiri puta više radnika po ugovoru o delu nego što bi trebalo da ih bude. U 18 lokalnih samouprava ima više radnika na određeno od limita za zaposlene za stalno po stanovniku.

„Veliki broj radnika po ugovoru o delu stvara deformacije u sistemu zarada i platnih razreda. Pošto na radnike po ugovoru o delu otpada 20 procenata ukupnog broja zaposlenih na lokalnom nivou, a regulisani su opštim Zakonom o radu, stvorena je paralelna struktura gde su pravila za zapošljavanje i zarade, kao i platne razrede odvojena od ostatka uprave”, primećuju analitičari Svetske banke.

Međutim Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin i dugogodišnji predsednik Stalne konferencije gradova i opština to demantuje. On kaže da se njegova opština striktno drži limita pri angažovanju radnika po ugovoru o delu. Ima ih 10 u samoj upravi i primaju mesečno po 20.000 dinara.

 – Ponekada je angažovanje radnika po ugovoru o delu i korisno. Mi imamo oko 50 takvih, a u predškolskim grupama po selima Ugovore im prekidamo tokom leta, za vreme raspusta, jer ne postoji potreba za njihovim angažovanjem. Na tome opština godišnje uštedi između 50.000 i 60.000 evra– kaže Paunović.

Nezvanično se može čuti da među službenicima koji rade na određeno ima onih koji se angažuju na papiru za jednu vrstu posla – brojenje pasa lutalica, košenje trave u komunalnim preduzećima, a zapravo rade kao urbanisti, službenici u trezoru, inspektori, jer je to jedini način da ih opštine angažuju budući da ne smeju da ih prime za stalno.

Kako god bilo, lokalne samouprave su sve više zadužene i raste im učešće plata u ukupnom budžetu. On je dostigao rekordnih 25 procenata u 2013. godini, uprkos tome što centralna vlada pokušava da kontroliše broj zaposlenih i visinu naknada za rad.

„Ukoliko lokalne samouprave žele da naprave uštede treba mnogo striktnije da primenjuju svoju politiku zapošljavanja i zarada. U praksi politike lokalnih samouprava nisu uvek bile u skladu sa pravilima centralne vlade” upozoravaju autori izveštaja Svetske banke.

Ipak, pored brojnih kritika na račun lokalnih samouprava, stručnjaci Svetske banke deo odgovornosti upućuju na centralnu vlast u pogledu izostanka kontrole onoga što je propisala.

Komеntari0
085f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja