nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 21.07.2014. u 11:19 Jelica Antelj

Organska hrana je zdravija od standardne

Poslednja istraživanja britanskog univerziteta u Njukaslu pokazala su da u namirnicama iz organske proizvodnje ima više antioksidansa i manje pesticida

Organska hrana je zdravija od one proizvedene na konvencionalan način, potvrdili su naučnici u najnovijem istraživanju britanskog univerziteta u Njukaslu, čije je rezultate preneo Gardijan. Prema njihovim saznanjima, u odnosu na standardne namirnice, konzumiranje organske hrane podrazumeva manji unos pesticida i veći unos antioksidansa u istoj količini kalorija. Međutim u kojoj meri ovakav način ishrane može da doprinese poboljšanju zdravlja i prevenciji nekih malignih bolesti, poručuju britanski naučnici, trebalo bi da pokažu dodatna istraživanja. Ipak, ovakve poruke pobornici organske proizvodnje svaki put dočekaju sa oduševljenjem i još jednom prilikom da se svetska medijska pažnja usmeri na ovu vrlo važnu temu.

– Nema sumnje da je organska hrana zdravstveno bezbednija od standardne. Ono što nije tretirano otrovom sigurno je mnogo zdravije od onog što jeste. Razumeti to stvar je elementarne zdrave pameti. Pri tom, istraživanja pokazuju da organska hrana ima veći sadržaj hranjivih materija, uključujući minerale, vitamine i jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima – kaže za „Politiku” Branko Čičić, predsednik Fonda „Organska Srbija”.

Pa zašto se onda javljaju „istraživanja” i članci koji dovode to u pitanje? Reč je o borbi za kontrolu tržišta hranom. Jer , proizvođači organske hrane sami čuvaju seme, selekcionišu ga, razmenjuju, proizvode prirodna zaštitna sredstva, koriste mudrost prirode da proizvedu više i zaštite svoje useve, neguju zemljište i povećavaju njegovu plodnost, brinući sve vreme o ekološkom okruženju farme. 

– Konvencionalni proizvođači su u „kandžama” semenskih kuća, proizvođača pesticida, proizvođača veštačkih đubriva, i bez njih ne mogu da proizvode. Sa GMO semenima, zavisnost će biti potpuna. Inače, sve je veći broj istraživača koji imaju dovoljno hrabrosti i moralnog integriteta da objave rezultate svojih istraživanja i glasno saopšte svetu – da, organska hrana je zdravija u svakom pogledu od konvencionalne – objašnjava naš sagovornik.

Naravno, kao i uvek kada se pokrene tema organske hrane postavlja se pitanje koliko je svest o ovoj proizvodnji razvijena u našoj zemlji i koliko smo, kada je reč o propisima, usaglašeni sa EU.

– Zahvaljujući medijima svest o organskoj proizvodnji i organskoj hrani u Srbiji danas je prisutna i među proizvođačima i potrošačima. Postoji, naravno, razlika u razumevanju principa organske proizvodnje, prednostima organske hrane nad konvencionalnom, poznavanju zakonskih propisa, ličnom opredeljenju za takav vid proizvodnje ili način života, ali sam pojam organske hrane je gotovo svima blizak. Naš Zakon o organskoj proizvodnji usklađen je sa propisima EU, ali to se ne može u potpunosti tvrditi i kada je reč o podršci države koja je u Evropskoj uniji izuzetna – kaže Čičić.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, zaključno sa decembrom 2012, U Srbiji je zabeleženo oko 900 proizvođača organske hrane, a taj broj je danas sigurno veći. Stručnjaci podsećaju i da je izvozni potencijal veliki, jer je potražnja za organskim proizvodima na međunarodnom tržištu u porastu.  

– Priliv deviza od izvoza poljoprivrednih proizvoda čini najveći deo vrednosti našeg izvoza. Organska proizvodnja bi mogla postati glavni zamajac ekonomskog oporavka zemlje. Da bi se to desilo, potrebna je promena kolektivne svesti. Sve ostalo je samo tehničko pitanje – ističe predsednik Fonda „Organska Srbija“.

Na pitanje kako se zaštititi od nelojalne konkurencije i šta potrošači moraju da znaju o organskim proizvodima naš sagovornik objašnjava da je svest ključni elemenat.

– Do 1990. godine, u Evropi je sektor organske proizvodnje sam sebe regulisao – i to standardima koje je sam donosio i kojih su se svi pridržavali.

Početkom 20. veka, kada su doneseni prvi standardi o biodinamičkoj proizvodnji, proizvođači su jedni druge kontrolisali. Nije bilo sankcija. Za njih i još dugo posle toga, organska proizvodnja je bila način života, praktična primena najviših filozofskih načela u oblasti poljoprivrede. Nije bilo državnih subvencija niti spremnosti tržišta da plaća više za biološki vredniji proizvod. Ekonomija je bila na drugom mestu, život i etika na prvom. I danas, takvi proizvođači, a njih ima, najuspešniji su proizvođači. Potrošač treba da ih upozna, poseti bar jednom gazdinstvo, učestvuje i sam u poljoprivrednim radovima, zbliži se sa porodicom, a zatim redovno kupuje. Da podržava svoje zdravlje i proizvođača koji o njemu brine, zaključuje Čičić.

--------------------------------------------------------------------------------

Svrljig – mesto organskog meda i vina

 Stručnjaci kažu da se u svetu trenutno vodi bitkaizmeđu organske i GMO proizvodnje, dok standardnapolako nestaje. Po broju od 500 hiljada proizvođačasvetski lider u organskoj proizvodnji je Indija. Pozastupljenosti u odnosu na površinu zemlje naprvom mestu je Lihtenštajn, jer tako mala zemljaima 27 odsto pokrivenosti ovom vrstomproizvodnje, a Austrija više od 20 odsto procenata.Kina, na primer, ima podjednako razvijenu iorgansku i GMO, dok SAD kao lider u GMOproizvodnji ima više od milion hektara podorganskim proizvodima. Među velike proizvođačespadaju i Australija, kao i Španija i Italija uproizvodnji voća i povrća i Nemačka koja je uedno inajveće tržište organskih proizvoda u Evropi.Srbija ima oko devet hiljada hektara pod organskiproizvedenim usevima, ali više ne prednjačiVojvodina, nego se sve više uključuju proizvođači iz srednje i južneSrbije. Tako najveći organski vinograd i vinariju ima Svrljig, a ovo mestopoznato je i po proizvodnji organskog meda.

--------------------------------------------------------------------------------

Kako se stiže do sertifikata?

Prvi i najvažniji korak je promena u svesti proizvođača. Unutrašnjaodluka da se pređe na organski način proizvodnje, usvajanje etičkih,zdravstvenih, socijalnih i ekoloških principa na kojima se zasniva. Iodluka da se istraje.

U najkraćim crtama, potencijalni proizvođač se obraća sertifikacionomtelu i saopštava nameru da uđe kontrolisan vid proizvodnje.Sertifikaciono telo šalje upitnik koji se odnosi na veličinugazdinstva, status, proizvodni plan i sl. Na osnovu popunjenog upitnika,sertifikaciono telo šalje ugovor o kontroli proizvodnje i fakturu.Potpisivanjem ugovora započinje proces kontrolisane proizvodnje.

--------------------------------------------------------------------------------

Pravila deklarisanja

Svi organski proizvodni su obeleženi znakom sertifikacione kuće, kaoi nacionalnim znakom za organsku proizvodnju.I budućnost Srbije je u organskoj hrani i kako se Srbija uklapa u tukonstataciju?

Nesumnjivo. Organska hrana je naša najveća privredna šansa. Za to namnisu potrebne strane investicije ili veliki zajmovi, već pre svega,domaća pamet i političko opredeljenje da krenemo putem kojim su mudrijiod nas odavno krenuli, kaže Branko Čičić.

Komentari5
34d7d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

@fakti + ljubooo
Organski proizvodi nikada nisu tretirani pesticidima, a zemlja na kojoj su uzgajani najmanje tri godine duze nije tretirana pesticidima. Ukoliko prizvodjaci prekrse pravila organske proizvodnje automatski gube licencu I prakticno su onemoguveni da svoje proizvode prodaju kao organske najmanje tri godine...
Боба П
Похвала за овај прилог о органској храни. Код нас још увек нажалост не постоји свест о важности хране за здравље и за лечење подједнако, и то је нажалост случај и са потрошачима и произвођачима који су деценијама убеђивани да су једино важни приноси и следствено томе примена хемикалија које су довеле и доводе до експлозије канцера код нас. Зато су овакви чланци важни у промени свести и лоших навика. Потрошачи морају да схвате да угрожавају своје здравље уносом хране прекомерно и некотролисано прскане отровима а произвођачи да ће применом природних средстава добити нешто мање приносе али да ће за њих добијати већу цену и код нас а још више у извозу.
za razmisljanje
Jedno je sigurno: dok smo bili najsiromasniji najbolje smo jeli. Ni pesticida, ni deterdzenata... Da, pa sta ako u to doba nije bilo ni toalet papira?
fakti +
To sto nazivaju organskim , takodje, sadrzi pesticide - samo sto bi trebalo da ih je manje nego u drugim proizvodima . Plus , ova istrazivanja su narucena , te bi trebalo da budu povoljna po narucioce . Na sve treba gledati sa dozom sumnje .
Јован I Јовановић-Змај
"Сврљиг – место органског меда и вина" Како убедити пчеле да иду само на органске цветове и како их контролисати? Узгред буди речено, називи "органски" и "био" доста су несрећно изабрани и могу наводити на грешку. Супротно од органског је неорганско. У хемији су то једињења која нису базирана на способности угљеника да се повезује у ланце, а што је база живота на Земљи. Закључак би био да оно што није "органско" није ни живо, што не стоји. Такође не стоји ни да оно што није "био" није живо. Неки други назив ове производње би био тачнији. Можда "традиционална пољопривреда" или "произведено без примене индустријских хемикалија", али то нема тако јак пропагандни утицај на просечног потрошача.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja