petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:39

Sporna metodologija za rangiranje univerziteta

Autor: Jelena Popadićutorak, 22.07.2014. u 22:00
Електротехнички факултет у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Objavljivanje nove liste najuspešnijih visokoškolskih ustanova Centra za rangiranje univerziteta, na kojoj se Beogradski univerzitet našao na 809. mestu (od hiljadu rangiranih), uzdrmao je akademsku javnost, jer se naša najprestižnija obrazovna ustanova našla na (ne)zasluženo niskom mestu. Američki univerziteti Harvard, Stanford i Masačusets zauzimaju prva tri mesta na najnovijoj rang-listi, dok su britanski Kembridž i Oksford na četvrtoj, odnosno petoj poziciji. Na ovoj listi, naš najbolji univerzitet je lošije plasiran od ljubljanskog i zagrebačkog. 

Kriterijumi po kojima su visokoškolske ustanove rangirane jesu: kvalitet obrazovanja (broj diplomiranih studenta koji su osvojili svetske nagrade), zapošljavanje diplomiranih studenata (mereno brojem diplomaca zaposlenih na rukovodećim mestima u velikim svetskim kompanijama), kvalitet fakulteta (broj profesora univerziteta koji su osvojili međunarodne nagrade), broj objavljenih publikacija.  

Profesor dr Miodrag Popović, prorektor za finansije Beogradskog univerziteta, izražava sumnju u rezultate najnovije rang-liste, jer je, prema njegovim rečima, metodologija istraživanja poprilično nejasna.

– Broje se diplomirani studenti na rukovodećim pozicijama u najboljim svetskim kompanijama, ali nije nam jasno šta se podrazumeva pod rukovodećom pozicijom, kao ni koje su to cenjene svetske kompanije i ko je njih izabrao. Prilikom zaposlenja u međunarodnim kompanijama uvek su u prednosti studenti fakulteta sa engleskog govornog područja – objašnjava dr Popović ističući da reference Beogradskog univerziteta nisu dobro prebrojane.

– Redosled prvih 50 plasiranih univerziteta je korektan, ali mislim da su posle načinjene značajne greške. Na svim ostalim listama naš univerzitet se nalazi među 500 najboljih, ispred je ljubljanskog i zagrebačkog. Samo smo na ovoj listi lošije plasirani od suseda, ali nečijim previdom – mišljenje je profesora dr Miodraga Popovića.

Ukoliko jezik nije prepreka zaposlenju naših diplomaca, onda mesto rođenja jeste, jer je za posao u inostranstvu neophodna viza i radna dozvola, što otežava njihovu pokretljivost.

Prema rečima prorektora Popovića, nejasno je kome je Centar za rangiranje univerziteta pripisao mlade naučnike koji su završili osnovne studije u Beogradu, a master i doktorske u inostranstvu.

– Većina ljudi koja ode na usavršavanje u inostranstvo ima značajna naučna dostignuća, ali ne znam da li su njih računali kao naše studente ili ne – pita se naš sagovornik. 

Dobar plasman naših univerziteta na različitim svetskim rang-listama dovodi do veće zainteresovanosti stranaca za studiranje u našoj zemlji. Beogradski univerzitet uspeo je prošle godine da znatno popravi svoj plasman na Šangajskoj listi 500 najboljih svetskih univerziteta, ali i na Vebometriks listi koja odražava prisustvo na internetu, uticaj i otvorenost.

Osim problema sa malo lošijim informacionim sistemom koji utiče na „vidljivost” na internetu, na lošiju poziciju Beogradskog univerziteta nepovoljno utiče materijalna situacija i razvijenost privrede u zemlji, mišljenje je Ivanke Popović, prorektora za nauku Beogradskog univerziteta.

– Ograničena finansijska sredstva nisu izgovor za neki eventualni neuspeh, već odslikavaju realnu sliku okruženja u kojem živimo. Dok se ne poveća izdvajanje države za nauku, veliki naučni projekti neće moći da se ostvare – ističe dr Popović dodajući da je svima jasno da je materijalna situacija svetskih univerziteta više nego različita.

Kada bi svi uspešni studenti i profesori uspevali da nađu novac za sva željena međunarodna takmičenja, slika bi sigurno bila drugačija.

Uspeh BU rezultat rada, a ne „različitih trikova”

Profesor dr Tibor Sabo, nekadašnji pomoćnik ministra za nauku, demantovao je juče navode u medijima da se Beogradski univerzitet našao na Šangajskoj listi zahvaljujući „različitim trikovima”. Bolji plasman BU na ovoj listi rezultat je „sveobuhvatnih reformi”, naveo je dr Sabo u svom saopštenju.

„Beogradski univerzitet koji je zauzeo 369. mesto od 22.000 svetskih univerziteta za više od 100 mesta bolje je rangiran od Zagreba i Ljubljane. Čak devet država članica Evropske unije nema nijedan univerzitet među 500 najboljih na svetu. Plasman je prošle godine ostvaren zahvaljujući 2.259 međunarodno priznatih naučnih radova objavljenih u toku 2011. godine. Svega 450 radova publikovano je 2003. godine, dakle pre početka reformi”, stoji u saopštenju koje je Tibor Sabo uputio juče našoj redakciji. 


Komentari10
40166
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr Jela Bisic
Bas bih pitala gospodu profesore:sta oni misle:koji su u svetu?
insider bg
Šangajska lista, o kojoj toliko trube na Univerziteu u Beogradu, samo na prvi pogled govori o navodnom kvalitetu, u nauci i nastavi, beogradskih državnih fakulteta. Prvo, nijedan kriterijum za pravljenje ove liste ne ocenjuje nastavu, već samo naučni rad, pa je besmisleno hvalisati se kako kako imamo savremene i kvalitetne programe, nastavu i profesore. Drugo, iako je Šangajska lista bazirana na kriterijumima u vezi naučnog doprinosa, to što je Beogradski univerzitet na listi ne znači da se na ovom univerzitetu radi Bog zna kakva svetska nauka. Naime, više od polovine profesora uopšte ne učestvuje u naučnom radu, što je za, navodno, istraživački univerzitet sramota. Dalje, nisu svi radovi sa afilacijom BU urađeni na univerzitetu, već u institutima. Svakako, kićenje tuđim perjem ne služi na čast profesorima. Najveći skandal, o kome je "Politika" pisala ranije, je, ipak, umanjenje plate naučnicima iz instituta koji na svojim naučnim radovima ne potpisuju beogradski univerzitet.
Vladan Vladan - vladavina nežnošću
Ma fuj lista! Ma naravno da ne valja kad nije uzela u obzir prave kriterijume: broj roditelja i dece na UB BU, pa broj doktorata napisanih tuđom rukom, pa broj ZAUSTAVLJENIH post-diplomaca i prevarenih studenata, pa to lepo sve ponderisala - pomnožila vremenom čekanja na štampanje i potpisivanje najobičnije diplome - sigurno bi se dobio jedan zanimljiv ponderisani koeficijent koji bi Naš Univerzitet popeo bliže vrhu. Samo ne znam čega.
Ognjen Eric
Ovo je prvih 1000 univerziteta, pa to nije neuspjeh! Jer sa liste 1000, 233 univerziteta su iz USA 88 iz UK 99 CHINA 55 Njemacka 54 France 47 Italy 74 Japan 34 South Korea. Pa sta je tu jedna mala nerazvijena Srbija!?- Plast u sijenu na ljestvici naucno-istrazivake djelatnosti.
aleksandar st
"Sporna metodologija" se na jeziku osnovne škole kaže "nastavnik me ne voli", samo što ovo nije osnovna škola.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja