utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 23.07.2014. u 11:12 Marijana Avakumović

Sukob interesa po službenoj dužnosti

Крушевачка фабрика мазива на сигурном путу опоравка (Фото Р. Станковић)

Pored redovnog posla u Agenciji za privatizaciju, koja sprovodi i kontroliše prodaju državnih i društvenih preduzeća, dvadesetak njenih službenika istovremeno je uspevalo i da upravlja jednim ili više preduzećima u restrukturiranju. I to je trajalo sve donedavno – dok Agencija za borbu protiv korupcije nije rekla – ne. Utvrdivši da su u sukobu interesa nekima od njih je naložila da se odreknu javnih funkcija u odborima direktora i nadzornim odborima.

Dragan Ugričić, službenik Agencije za privatizaciju, donedavno je bio rekorder u ovom telu po broju funkcija u upravi preduzeća u kojima su raskinute privatizacije i koja čekaju kupce. Osim radnog mesta u Agenciji, za šta prima platu od oko 100.000 dinara, njegovo ime se spominje na još tri mesta u imovinskim kartama preduzeća. Najpre kao član Odbora direktora preduzeća „7. jul” – Sirig, za šta sleduje 30.000 dinara mesečno. Potom kao član Odbora direktora „Semena Tamiš” – Kruševac, u kome naknada iznosi 43.000 dinara. I kao član Nadzornog odbora FAP-a – Priboj u kome je radio bez nadoknade.

Međutim, kada je, kako zakon nalaže, Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio ove funkcije i zatražio mišljenje za više javnih funkcija – naloženo mu je da se povuče.
 – Utvrdili smo da Ugričić obavljanjem posla rukovodioca projekta – koordinatora u Agenciji za privatizaciju – ugrožava nepristrasno vršenje javnih funkcija neizvršnog člana Odbora direktora „Seme Tamiš” AD – Kruševac i neizvršnog člana Odbora direktora „7. jul”AD – Sirig. Obavezali smo ga da prestane sa istovremenim vršenjem navedenih javnih funkcija i obavljanjem navedenog posla u roku od 15 dana i da Agenciji dostavi dokaz o tome – navode u Agenciji za borbu protiv korupcije i dodaju da se Ugričić žalio zbog čega je predmet prosleđen na odlučivanje Odboru Agencije.

Ugričić kaže da je nedavno podneo ostavke na sve funkcije, osim u Odboru direktora „Semena Tamiš”, kao i da čeka mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije po tom pitanju.

Upitan, kako je postizao da istovremeno bude u organima upravljanja toliko preduzeća i da istovremeno radi svoj redovni posao, kaže da uopšte nije zahvalno biti u upravi preduzeća sa nagomilanim problemima.

– Mi smo tu da gasimo požar u preduzećima, da pregovaramo sa sindikatima, rešavamo probleme, ali i da čuvamo imovinu preduzeća. Moramo da brinemo da se ne smanjuje vrednost imovine i kapitala – kaže Ugričić.

Međutim, on nije jedini koji je podneo ostavku po nalogu Agencije za borbu protiv korupcije. Sa identičnim obrazloženjem to je traženo i od Ivane Ranković-Blažević, direktorke Centra za privatizaciju koja je bila u organima upravljanja preduzeća „Branko Perišić-Plima Pek” – Kruševac u kome je mesečno dobijala 43.000 dinara. Ranije je podnela ostavku na funkciju u „Vršačkim vinogradima” za šta joj je sledovalo 37.900 dinara.

Takođe i Branka Janković-Radović, pravna savetnica direktora Agencije, dobila je negativno mišljenje za učestvovanje u upravljačkoj strukturi preduzeća „Vojvodina put-Bačka put” – Novi Sad i podnela je ostavku. Agenciju za borbu protiv korupcije je obavestila da je ostavku podnela i u BIP-u. U oba ova preduzeća mesečno je primala po 43.600 dinara.

 I Sanja Karović, direktorka sektora u Agenciji istovremeno je bila u organima upravljanja preduzeća „Hidrotehnika”, „Hidroenergetika” i BIP, u kojima je imala apanažu od po 43.000 dinara, ali je na sva mesta podnela ostavke.

Agencija za privatizaciju je u martu, pre nego što su ove ostavke usledile, napravila presek stanja prema kome 13 službenika ima po jednu funkciju u nadzornim odborima drugih privrednih subjekata, osam po dve i jedan tri funkcije. „Politika” je od Agencije dobila ovaj dokument, ali ne i podatak koliko službenika je još ostalo na funkcijama u organima upravljanja preduzeća u restrukturiranju.

Postavljanje svojih ljudi u nadzorne odbore preduzeća u restrukturiranju Agencija za privatizaciju objašnjava sledećim rečima: „U organe društvenih i državnih preduzeća, kao i preduzeća u postupku privatizacije kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala, mogu biti imenovane osobe iz reda stručnjaka izvan društvenog, odnosno državnog preduzeća ili društva, pa tako i službenici zaposleni u Agenciji za privatizaciju”. Oni se kako objašnjavaju, imenuju u skladu sa Zakonom o privrednim društvima a u slučaju prinudne uprave, na osnovu odluke Vlade Srbije.

Konsultant Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, smatra da službenicima Agencije nije mesto u nadzornim odborima preduzeća. Za tim nema potrebe, jer, kako kaže, svako preduzeće u Agenciji ima službenika koji ga vodi i koji je za njega zadužen. „Posao službenika Agencije jeste da spolja kontrolišu, ali nikako ne mogu da budu u upravi preduzeća. Nije dobro da budu bliski sa menadžmentom. Ako preduzeće u restrukturiranju hoće da uzme kredit ono mora da traži saglasnost Agencije za privatizaciju. Naravno da će je lakše dobiti ako čovek iz Agencije sedi u njegovom nadzornom odboru”, navodi Pavlović.

------------------------------------------------------------------------

Kontrolna uloga kontrolora

Za ekonomistu Aleksandra Stevanovića, nije pitanje da li oni treba da budu u organima upravljanja preduzeća, nego kolike treba da budu njihove naknade.

– U mnogo slučajeva ulazak u nadzorne odbore pretvorio se u izvor uzimanja sredstava iz firmi koje je trebalo da štite. Bilo je mnogo zloupotreba. Mnogo njih je imalo velika primanja. Mada među njima ima i poštenih ljudi koji savesno obavljaju svoj posao – kaže Stevanović.

On ne vidi ništa sporno u tome da službenici Agencije budu u organima upravljanja preduzeća u restrukturiranju, jer im je ionako u opisu posla da rešavaju sudbinu tih preduzeća.

– Problem je što oni ulaze u više nadzornih odbora. Ne verujem da neko može kvalitetno da radi u većem broju nadzornih odbora. Osnovno pitanje jeste po kojim osnovama uopšte ljudi ulaze u nadzorne odbore, koliko su kompetentni, koliko dobro rade svoj posao i koliko uopšte mogu da kontrolišu menadžment tih firmi – navodi Stevanović.

Komеntari0
3d1e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja