utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 24.07.2014. u 15:00 Slobodan Janković

Izraelsko-palestinski sukob: serija bez kraja

Od kako su Izraelci 2005. godine napustili pojas Gaze ovo je njihov šesti obračun sa Hamasom. Trenutni sukob, po broju žrtava, zaostaje samo za operacijom „Liveno olovo”,u kojoj je za tri nedelje, u zimu 2008/2009, poginulo oko 1.400 palestinskih Arapa i 13 Jevreja. Osim većih sukoba Hamasa i drugih organizacija iz pojasa Gaze i izraelske vojske, bilo je više od deset manjih raketiranja Izraela i bombardovanja ciljeva u Gazi u istom periodu. Kako je i zašto došlo do aktuelne operacije „Zaštitna ivica”?

Pojas Gaze – teritorija veličine Beograda – prema uverenju mnogih, najveći je zatvor na otvorenom. U njemu do 1,8 miliona Arapa živi pod stalnom blokadom Izraela i Egipta od kako je Hamas pobedio na prvim i do sada jedinim izborima za palestinsko zakonodavno telo. Demokratsko izjašnjavanje za koje se Zapad na sva usta zalagao donelo je rezultat koji nije odgovarao tom istom Zapadu. Zato su se Vašington i Brisel odmah dali na rušenje legalno izabranih vlasti Palestinske samouprave. U tome se šef Fataha Mahmud Abas našao kao voljni kolaborant, ne samo SAD i Velike Britanije, već, kako su obelodanila objavljena dokumenta preko „Vikiliksa” i lokalne varijante – „Paliliksa”, i Izraela. Zapad i Izrael gurnuli su Fatah na Hamas. Zato danas nema sukoba na Zapadnoj obali. Lokalna vlast, finansirana i obučavana od strane zapadnih i arapskih službi, pokušava da drži pod kontrolom sve raširenije proteste Palestinaca. U pojasu Gaze vlada Hamas, pa tamo blokada nikad i nije prestala, a povremeno je i totalna. Dešava se da nema dovoljno hrane, struje ni za održavanje sistema vodovoda, pa dolazi do višednevnih izlivanja kanalizacije po ulicama, manjkaju lekovi... Stanovnici pojasa Gaze, osim švercerskim tunelima, ne mogu da pređu ni u Egipat, a kamoli u Izrael. Gazu ne mogu da napuste ni morem jer je Izrael još 2005. blokirao vazdušni i pomorski saobraćaj i zabranio izgradnju luke i aerodroma.

Kako je moguće da Izrael, uz pomoć Egipta, ne zaboravimo, drži brojno stanovništvo u takvoj, gotovo bezizlaznoj poziciji? Izrael to pravda činjenicom da je Hamas, kako oni kažu, teroristička organizacija i da izvodi terorističke napade (što jeste tačno). Međutim, bez obzira na to, običan čovek može da se zapita – da li bi tako nešto, s istim izgovorom, mogla da uradi neka druga država?

Valja se, s tim u vezi, podsetiti da je pre petnaest godina nemački ministar odbrane (krivotvoreći izveštaj svojih ljudi sa terena) tvrdio kako je jugoslovenska policija u selu Rogovu ubila 15 albanskih civila dok je američki diplomata na čelu misije OEBS-a Vilijam Voker isto uradio u slučaju Račak (sa 40 civila). No, sve i da je bila reč o civilima, a nije, treba reći da su u toku bili sukobi vojske i policije s paravojnim albanskim organizacijama koje su izvodile terorističke napade na civile i organe reda u južnoj srpskoj pokrajini. Navodni civili bili su opravdanje za agresiju NATO-a na Srbiju i Crnu Goru. SAD i brojne članice EU traže oštrije sankcije protiv Rusije, tvrdeći bez dokaza da je ona umešana u slučajno obaranje putničkog aviona i stradanje oko tri stotine civila. Postoji li uopšte pretnja sankcijama, da ne govorimo o usvajanju istih, a kamoli o vojnoj intervenciji, protiv Izraela kada su u pitanju SAD i EU? Svakako da ne. Najžešće što američki i političari EU mogu da prevale preko usana jeste žaljenje zbog civilnih žrtava, kojih je više stotina, uz „zahtev” za prekid vatre.

Ima li kraja izraelsko-palestinskom sukobu? Već duže od 60 godina ljudi širom sveta, s povremenim prekidima, slušaju o ratovima i sukobima Jevreja i Arapa. Uži deo ovog sukoba i njegova srž jeste borba palestinskih Arapa i Jevreja. Palestinci, u početku uz zvaničnu podršku svih Arapa i većine ostalih muslimana, bore se za Jerusalim i delove iste teritorije za koju se bore i Jevreji. Zato i kada, verovatno za nekoliko dana, dođe do primirja i Izrael proglasi da je postigao ratne ciljeve a, odmah zatim, Hamas jedva dočeka da i on proglasi primirje, uz napomenu da nije prvi popustio, situacija se suštinski neće promeniti, a o beznadežnom sukobu, nažalost, slušaće i današnja predškolska deca. O tome se prorokuje i u Bibliji, a u hrišćanstvu se smatra da posle Jovana Krstitelja novih proroka nema.

Institut za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu

Komentari1
cad93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovanka Voždovčanka
Na ovaj, odličan, tekst, treba nadovezati i izjavu profesora FPN, g. Simića, štampanu u okviru teksta (zadnja rečenica) "Greška američkog ambasadora": "Obaranje malezijskog aviona je nešto između Račka i Markala i služi kao kišobran za operaciju Izraela protiv Palestinaca u Gazi." Do sada su ovakve operacije plaćane namirivanjem islama, srpskim teritorijama i glavama, a sada se prešlo i na ruske, i to ne u kontekstu ukrajinskog rata, nego slabljenja Rusije, radi namirenja Čečena i sl., što bi se, naravno, u muslimanskom svetu primilo sa simpatijama. Da se ne lažemo, jer je istina preča od političke korektnosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja