utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 29.07.2014. u 11:18 M. Avakumović

Nema dogovorene prodaje preduzeća

„Трајал” има „богато” искуство у приватизацијама (Фото Р. Станковић)

Prodaja preduzeća neposrednom pogodbom ipak neće biti moguća – presekla je Vlada Srbije i ovu mogućnost izbrisala iz Predloga zakona o privatizaciji o kome će se danas izjašnjavati poslanici u Skupštine Srbije. Premda je u prvobitnoj verziji novog propisa, kao jedna od metoda privatizacije navođenja i prodaja preduzeća u dogovoru s kupcem bez učešća konkurencije, u slučajevima gde javni pozivi nisu dali rezultate ili kada postoji investitor koji ne želi da ide na direktno nadmetanje. Javnost je zbog toga uputila oštre kritike navodeći netransparentnosti i korupciju kao moguće posledice toga.

Dušan Vujović, ministar privrede juče je objasnio da je direktna nagodba izbačena iz Nacrta zakona pošto spada u instrumente međudržavnih dogovora pa će biti regulisana nezavisno od ovog zakona.

Posle ovoga u zakonskom rešenju su ostale dve uobičajene metode prodaje. Javno prikupljanje ponuda sa nadmetanjem pri čemu početna cena ne može biti niža od polovine procenjene vrednosti, odnosno trećine za ponovljeno takmičenje. Dok će pri izboru strateškog investitora biti javno prikupljane ponude s tim što će vlada propisivati kvalifikacione uslove.

Iz konačne verzije zakona izbačeno je finansijsko restruktuiranje, kao mera za rasterećenje obaveza, prema kojoj je takođe stručna javnost bila skeptična. Podrazumevalo se da država preuzme dugove i da se potraživanja po osnovu preuzetih dugova konvertuju u kapital ili imovinu. Bilo je predviđeno da plan fiskalne konsolidacije izrađuje subjekt privatizacije, sa rokom za izvršenje od godinu dana i da on bude zaštićen od prinudnog izvršenja za to vreme.

Vujović je objasnio da je ova mera u poslednjem trenutku izbačena iz zakona jer je procenjeno da je suviše složena i komplikovana da bi se takvom metodom rešavala pitanja privatizacije preduzeća koja su ostala u portfelju Agencije za privatizaciju.

Ministar je dodao i da je ključna zakonska izmena ta što je model privatizacije, da bi se prevazišli problemi negativnog ili nultog kapitala, upotpunjen tako da štiti sve tržišne institute, posebno prava poverilaca i traži njihovu saglasnost u tom procesu.

– Stupanjem na snagu ovog zakona defakto se ukida status preduzeća u restrukturiranju i time se poštuje do kraja odluka Ustavnog suda. Preduzeća će dobiti neko dodatno vreme, ali samo u procesu privatizacije, odnosno u procesu stečaja ako to bude nažalost jedina opcija za neka od njih – rekao je Vujović.

Zaštita svojinskih prava u tim firmama biće, prema njegovim rečima, pojačana zakonskim odredbama koje izričito kažu da su prava poverilaca, uključujući i prava države kao poverioca, prava koja se moraju poštovati jer na njima počiva tržišna privreda.

Trebalo bi podsetiti da je Ustavni sud doneo odluku o skidanju zabrane naplate potraživanja poverilaca za 161 firmu u restrukturiranju među kojima su: „Galenika”, „Jumko”, IMT, IMR, „Prva petoletka”. Ona je trebalo da stupi na snagu 14. maja, ali je  izmenama prethodnog, još uvek važećeg zakona o privatizaciji taj rok pomeren do kraja godine.

 Ministarstvo privrede je prema Vujovićevim rečima uvažilo praktično 90 odsto ključnih primedbi koje su se čule tokom javne rasprave, a koje su tako postale sastavni deo revidiranog teksta Predloga zakona.

Pokazalo se da javna rasprava ima smisla, da je mobilisala dosta ljudi, stručnu javnost posebno, ljude s univerziteta, iz instituta. Mnogo reakcija je bilo i od advokata i pravne struke, dobili smo dosta sugestija iz prakse. To je i bio cilj, da dobijemo transparentnije rezultate koji će brže i bolje dati rezultate – precizirao je ministar.

Komеntari0
6f855
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja