četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 31.07.2014. u 15:00 Marijana Avakumović

Fond za razvoj leglo političke korupcije

Жељко Жунић и Верица Калановић (Фото Р. Крстинић)

Fond za razvoj delio je povoljne kredite na osnovu političkog uticaja, tvrdi Savet za borbu protiv korupcije i predlaže vladi da ne dozvoli da raspodela milijarde dinara za saniranje šteta od poplava nikako ne ide preko te institucije. Jer se, kako smatraju, dosadašnjim radom diskreditovao i pokazao da nije sposoban da obavlja poslove iz redovne nadležnosti, pa je jasno da vanredni posao plasiranja novca pomoći ugroženima, neće izvršiti blagovremeno i kvalitetno.

„Velika ovlašćenja pojedinaca u raspodeli sredstava Fonda za razvoj i odsustvo kontrole trošenja tih sredstava dovode do korupcije velikih razmera. Direktno kreditiranje po izuzetno povoljnim uslovima podložno je raznim uticajima. Ti uticaji su najčešće političke prirode, a politika je i najveći generator korupcije”, ocenjuje Savet.

Imajući u vidu portfolio Fonda, otežanu naplatu rata i izostanak bilo kakve forme spoljnog nadzora nad njegovim radom, ovo nezavisno telo sugeriše vladi da preispita plasiranje sredstava u ovoj godini i izvrši reviziju svih ugovora za koje kasne otplate, odnosno kod kojih u 2014. i 2015. godini dospevaju rate na naplatu.

Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj za „Politiku” kaže da je iznenađena sadržajem, argumentima i zaključcima iznetim u zvaničnom izveštaju jedne respektabilne institucije kakav je Savet za borbu protiv korupcije.

– Savet u svom izveštaju stavlja akcenat na negativan politički uticaj vlade na rad Fonda, posebno u domenu odobravanja kredita, pri čemu kontradiktorno, daje preporuku samoj vladi da ubuduće mora kontrolisati rad Fonda – smatra Backovićeva i dodaje da je izveštaj manjkav u smislu nenavođenja konkretnih nedostataka u radu Fonda.

Prema njenoj oceni preporuke Saveta u vezi sa neplasiranjem sredstava za pomoć ugroženima od poplava, preko Fonda, zabrinjavajuće su sa stanovišta interesa ugroženih, a potom i sa stanovišta same argumentacije kompletnog izveštaja.

U pisanom odgovoru „Politici” ona ističe da je navođenje Miroslava Miškovića u izveštaju, kao osobe čije su firme dobile najviše sredstava,„paušalno i izolovano posmatrano”.

– Sam podatak da je u periodu od 2007. do 2013. godine Fond plasirao oko 92 milijarde dinara, a da je od toga za desetak apostrofiranih firmi, angažovano ukupno oko četiri, jasno ukazuje da je u kompletnoj analizi izostalo nužno uspostavljanje ekonomskih analiza ukupno i pojedinačno dodeljenih sredstava – kaže Backovićeva.

Savet je ustvrdio da je firmama Miroslava Miškovića od 2007. do 2013. odobreno 370 miliona dinara više nego svim preduzetnicima zajedno, iako je podsticanje preduzetnika osnovna delatnost Fonda.

Inače, Delta kompanija je juče izdala saopštenje u kom je istakla da je sve kredite koje je dobila od Fonda namenski trošila.

Savet je posebno analizirao slučaj firme „Beohemija” u vlasništvu Željka Žunića, koja je prošle godine napravila gubitak od 10,8 milijardi dinara i svrstala se u red pet najvećih gubitaša. Nju je Fond 17. oktobra prošle godine blokirao aktiviranjem menica u ukupnom iznosu od 17 miliona dinara za dva kredita. Na dan ispostavljanja blokade ukupne dospele obaveze Žunićeve firme iznosile su 28,5 miliona dinara. Međutim, pet dana kasnije Fond je povukao menice „prema dogovoru savetnika prvog potpredsednika vlade i direktorke Fonda za razvoj, uz obrazloženje da se u ovom slučaju pokreće postupak za finansijsko restrukturiranje preduzeća ’Beohemija’ i da Fond kao državna institucija ne bi trebalo da prvi blokira račun te firme i time povuče i ostale poverioce da aktiviraju svoje instrumente obezbeđenja, što bi ugrozilo prezentovani plan za finansijsko restrukturiranje”. Neke banke su tog dana ipak aktivirale svoja sredstva obezbeđenja, čime predlog od prethodnog dana nije ispoštovan, što je i dovelo do lančanog puštanja instrumenata obezbeđenja.

Inače, ukupan dug „Beohemije” prema Fondu za razvoj do kraja godine, gde spadaju dospele i nedospele obaveze, iznosio je 750.000 evra. Krediti su bili odobreni uz garanciju Agrobanke koja je otišla u stečaj. Naplaćeno je 150.000 evra, do kraja oktobra prošle godine.

„Direktorka Fonda je prekoračila granice službenih ovlašćenja, tako što je po nalogu neovlašćenog lica iz kabineta prvog potpredsednika vlade, koje nije organ upravljanja Fonda, preduzela aktivnosti za koje je obrazloženo da treba da budu u funkciji podrške restrukturiranju preduzeća ’Beohemija’. Uvidom u registar privrednih subjekata Savet je utvrdio da Republika Srbija kako direktno, tako ni indirektno, nema kapital u privrednom društvu ’Beohemija’”, navodi se u obrazloženju Saveta.

Potvrdu te informacije kao i odgovor na pitanje da li je i zašto tražio da bude povučena blokada sa „Beohemije” pokušali smo da dobijemo i od njega, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke.

Backovićeva međutim tvrdi da deblokiranje računa „Beohemije” povlačenjem menica, nije izvršeno na osnovu bilo kakvog prekoračenja njenog ovlašćenja.

 – Menice su povučene, privremeno – u veoma kratkom periodu na osnovu dogovora sa drugim velikim poveriocima, pre svega bankama. Dogovor je postignut na posebnom sastanku sa bankama uz podršku EBRD-a. Fond kao poverilac apsolutno je imao pravo da donese takvu ekonomski racionalnu odluku. Direktor Fonda ima za to ovlašćenje dobijeno od strane Upravnog odbora.

Budući da banke nisu poštovale postignuti dogovor, Fond je odmah, ponovo izvršio blokadu „Beohemije” – tvrdi Backovićeva.

Savet pak tvrdi da je Upravni odbor Fonda bio jedini ovlašćen da odlučuje o plasiranju sredstava po kriterijumima utvrđenim statutom i programom Fonda. On jedino uz saglasnost Upravnog odbora, u kojem sede ministri vlade, može da odobri reprogram kredita u tečaju, restrukturiranje plasmana, prihvati plan reorganizacije…

Stoga zaključuju u Savetu da uticaj izvršne vlasti na poslovnu politiku Fonda za razvoj nije sporadičan, već se može okarakterisati kao posledica težnje vlade da svojim formalizovanim odlukama direktno utiče na konkretne kreditne poslove Fonda.

Inače u periodu koji je analizirao Savet predsednica Upravnog odbora bila je Verica Kalanović.

Direktorka fonda potvrđuje da su članovi Upravnog odbora ministri, odnosno državni sekretari, jer je to zakonom regulisano.

– Na taj način vlada vrši permanentnu kontrolu rada fonda i, logično na taj način, objektivno učestvuje u njegovom  radu – kaže Backovićeva.

Komеntari13
1bdf5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M mmm
@Milojka Karakter Lopovluk je preblaga rec. Radi se o organizovanom kriminalu a otima se novac svakog od nas. Ako je toliko ljudi umesano i sve funkcionise kao svajcarski sat, sta je onda drugo ako nije organizovani kriminal. Ko je akter to poimence i nije najvaznije, mada se dve stranke i njihov kadar na najvisim pozicijama isticu kao najozbiljniji kandidati. Da li ce se kriminalno kolo prekinuti. Pitanje za svakog. Danas odgovor vec svi znaju. Zasto smo tu gde smo. Najveca je odgovornost na glasacima. Niste znali kakvi su!? To ne moze biti opravdanje. Svako ko je glasao za ovu vlast je podjednako kriv za navedeno u clanku kao i za 100 milijardi evra investicija, kanal Morava Vardar, Mubadalu, Air-Srbiju, Boingovu fabriku, fabriku Mercedes, povecanje zaposlenosti, neodustajanje od Kosova po svaku cenu, ponistenje svih protivustavnih sporazuma ,hapsenje tajkuna i zaplenu imovine, bolji zivot najkasnije od 2014. g itd....
vitez vitezović
Samo da se zna, Đilas nije učestvovao u privatizaciji niti je kupovao državne firme, a nije dobio ni sredstva od Fonda za razvoj, a ovi ga smeniše i prestaviše kao lopova. Sve je ovo borba za vlas i ništa drugo.
Kaja Terzić iz Zemeunu
Slobodan iz Beča. Pa vratili bi od one zarade koju su stekli posle pružene im pomoći. Ova im nije data da se provode na Baliju nego da razviju poslovnu inicijativu, a ova sobom i vremenom, treba da donese plodove.
Milojka Karakter
korupcija kakva je to rec valjda treba koristiti rec : lopovluk , to su smislili isti oni koji kradu narod kako bi delovalo perfidnije
licno iskustvo
Imam malu proizvodnu firmu od 1993.god.2003 god.sam od Fonda dobio 1 milion dinara i vratio ga dve godine unapred.2008.god. u maju mesecu sam podigao kredit kod banke,kupio sam poslovni prostor i na istom placu izgradio i montazni proizvodni pogon.Sve to sam zavrsio za dva meseca i najzad prestao da placam kiriju.Medjutim,01.09.2008.je pocela svetska ekonomska kriza.Tada sam sve ugovore o kupovini i izgradnji sa svim fakturama,slikama i dokazima poslao sa zahtevom Fondu da kredit kod banke refinansiram uz pomoc Fonda,i da zaposlim jos3 radnika.Tada sam imao 8 radnika.Glavno obrazlozenje je bilo da za razliku od ostalih koji traze novac prave elaborate,prave kule od planova i sl.meni elaborat ne treba,jer to sto sam uradio za dva meseca je to.ODBIJEN SAM SA SAMO 1 OBRAZLOZENJEM-ZAO NAM JE,ALI MI FINANSIRAMO SAMO NOVE PROJEKTE A NE ONE KOJI SU ZAVRSENI.Sada smo ukupno 4 uposljena u firmi i da bi je sacuvao,odlucio sam da taj prostor prodam i opet odem pod zakup.Za sve imam pismene dokaze

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja