ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 31.07.2014. u 15:00 Živojin Rakočević

Kakva je to misteriozna sila uništila dokaze

Iako je, većini, izgledalo da će Specijalni istražni tim za istragu trgovine ljudskim organima uraditi neki posao,on je u međuvremenu, obavijen misterijom istrage i nedodirljivošću američkog autoriteta, mutirao u Specijalni tim za pojedince koji su činili zločine,i to negde u magli samog vrha „Oslobodilačke vojske Kosova”. Na tu promenu naša javnost jegotovo ćutke pristala, ili, možda, od početka nismo bili dobro obavešteni i, većinom, pogrešno oslovljavali i tim i istragu. U osnovi,došlo se do pojedinaca – slobodnih strelaca, neposlušnih ratnika, uvređenih i progonjenih od Srba. Oni jesu počinili zločine, ali oni ne dovode u pitanje slobodu i rezultate današnje kosovske mlade demokratije. Vilijamson ovim izveštajem uvodi na Kosovo pojednostavljeni i lako shvatljivi vestern-model usamljenog pojedinca (moguće i zlikovca, što sud tek morada dokaže) koji, zahvaljujući svojoj moći i harizmi, angažuje druge i čini zlo u ime slobode.Pojedinac ili njih nekoliko (koliko–ne zna se), prema izveštaju,pokrećuna širokom prostoru etničko čišćenje i taj termin je najhrabriji deo izveštaja. Trebalo je petnaest godina da neko izgovori ono što je svakome od 40.000 običnih vojnika Kfora bilo jasno odmah po dolasku misije na Kosovo i Metohiju. Kako može da deluje pojedinac iz OVK koji je,prema istražnomtimu, „izmakao kontroli po sopstvenom nahođenju”? Većini, pa čak i površno informisanima, jasno jeda tu, na terenu, u klanovskoj organizaciji iplemenskoj strukturi, u interesima porodica i uzvelikii prljavinovac, nema slobodnih jahača. Zna se svaki broj puške, zna se koliko kašika ima u kojoj porodici, zna se koliko je ko novca poslao za svetu stvar rata, zna se ko je,među Albancima, pobio one koji su verovali da postoji i drugo rešenje, zna se šta je radila klanovsko-partijska tajna služba.Zna se da susve znali,anaročito onina vrhu,uključujući i verske vođe.Zna se ko može da trguje bilo čime, pa iljudskimorganima.

Ispostavilo se da je ovo poslednje ozbiljan biznis i da je čovek skup.Ispostavilo se i da ima previše svedoka,uključujući i strance. Upravo su oni i progovorili:NATO i Unmikim nisu omogućilipristup važnim dokumentima. Upravo su oni žalili za dokazima koje je uništio Haški tribunal: „To je učinjeno bez konsultacija sa mnom, čak i bez razgovora na tu temu. Bila sam veoma iznenađena kada sam iz medija saznala da su dokazi uništeni”, kazala je bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Kakva je to misteriozna sila uništila dokaze o ubijanju ljudi radi trgovine organima? O tome ovih dana svi ćute i traže političku korist u rečenicama ćutljivog Vilijamsona. Samo su neutešni oni koji istinski čekaju pravdu – porodice otetih i nestalih. U brojnim bizarnostima u vezi s nestankom dokaza javlja se i ona priča iz vremena prenosa nadležnosti sa Unmika na kosovske institucije: kada je nestajalastrujau Prištini,iz prostorija Unmika zajedno sa zaplenjenom drogom nestajao jei dokazni materijal.

Šta se onda od Klinta Vilijamsonaočekivalo? Prvo i osnovno: ko je u Haškom sudu uništio prikupljene dokaze o vađenju ljudskih organa? Odatle se moralo početi, tu je bio put koji vodi ka „šačici” nesrećnika čijim organima je trgovano. Tu bi se zaključilo da je „žuta kuća” samo deo trgovine na „stranoj teritoriji” i da je ona lažni trag za ono što se događalo na Kosovu, za šta je, mnogo kasnije, slučaj klinike „Medikus” samo odškrinuo vrata pakla. A šire gledano, nameće se pitanjekako je moguće suditi onome zbog koga si ratovao, promenio politiku, uložio ogroman novac? Šta uraditi sa sistemom pred kolapsom koji predstavljaš kao najmlađu svetsku demokratiju? Gde pronaći dovoljno opravdanja za nagrade najtvrdokornijim nacionalistima Balkana? Kako suditi bolesniku koji se u životu održava samo zahvaljujući tvojim „kontigentima infuzije”?

I,na kraju,šta nam je iz gostinskih (musafirskih) soba Balkana doneo istražilac Klint? Ništa novo – uglavnom mrak i strah. Ako je u te mračne sobe i ulazio s crnim povezom na očima, bar je mogao osetiti miris zla i medikamenata „žutih kuća”; iprisustvo te „šačice ljudi” čijim organima se trgovalo.Mogao ih je izvesti iz mraka najmonstruoznijeg zločina Balkana. U tim sobama se, zahvaljujući znanju o zločinu, vrši posvećenje, neka vrsta inicijacije, rađa se bratstvo jače od porodice, krvi, etnosa, stvara se zajednica zaverenika koji ćute, stvara se novo zlo. Ako je za priznanje etničkog čišćenja trebalo da prođe ovoliko vremena, za istinu o trgovini ljudskim organima proći će decenije – sve dok se ne otvori nečije srce i progovori šta se to dogodilo pred našim očima i očima celog sveta.

Komеntari0
e8095
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja