petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:13

Srušio most pred naletom Austrougara – danas u zaboravu

Autor: N. Belićpetak, 01.08.2014. u 15:00
Петогодишњи Владета, син Михаила Алића, са очевим саборцима

„Mesto gde je danas ulica nazvana po mom ocu nalazilo se u Austrougarskoj. Most koji je oborio nije bio ni blizu Padinsku Skele. Zato sam predložio da se jedna ulica na desnoj obali Save u starom delu Beograda nazove njegovim imenom.”

 

Vladeta Alić (Foto Z. Kršljanin)

-----------------------------------

Pod okriljem noći, 29. jula 1914. oko 1.30 sati, kapetan Mihailo Alić poveo je svoj vod pontoniraca prema železničkom mostu na Savi – jedinoj tadašnjoj vezi Beograda sa levom obalom, sa koje su prestonicu već vrebale austrougarske trupe. Posle nekog vremena odjeknula je snažna eksplozija.Od nje se zatresao ceo glavni grad, a tri dela čelične konstrukcije survala su se sa stubova u Savu. Napadačima je odsečen prilaz Beogradu, što je bilo ključno za odbranu prestonice na početku Prvog svetskog rata.

Ne samo da su Austrougari preko Save od tada mogli da pređu jedino čamcima i brodovima, već je srpski kapetan Alić svoje vojnike žive i zdrave vratio na početne položaje. Sto godina posle ove akcije, na glavnog aktera tih događaja podsetila je samo čitulja u „Politici” od pre četiri dana, koju je objavio Vladeta Alić, Mihailov sin.

– Ovaj podvig danas je ostao gotovo zaboravljen, a zamislite da su Austrougari tada, prve noći rata, uspeli da pređu i formiraju mostobran na beogradskoj obali. Šta bi dalje bilo sa nama? Za taj uspeh, ali i za kasnije zasluge, otac je dobio više pohvala i medalja od kralja Petra i kralja Aleksandra Karađorđevića – ističe Vladeta Alić.  

Marljivo i uredno čuvajući ordenje i dokumenta koji potkrepljuju priču o doprinosu njegovog oca, pokazuje nam da Mihailo nije učestvovao samo u rušenju Savskog mosta, već i u kasnijim borbama po Srbiji 1914. i 1915. Iz prestonice je vrlo brzo prekomandovan na Cer, a učestvovao je i u bici na Kolubari. Naredne godine bio je teže ranjen. Za povratak u službu bio mu je neophodan dug oporavak.

– To ga nije zaustavilo. Već posle rata, 1919. godine ukazom kralja Aleksandra Prvog proizveden je u čin majora. Dodeljena mu je služba u Skoplju, gde nije bilo nimalo lako obavljati dužnost zbog makedonskih komitskih odreda koji su bili neprijatelji Kraljevine SHS. Otac je u Skoplju boravio desetak godina, a potom je prešao u Niš, gde sam i ja rođen 1932. Do kraja života on je, tada već u činu pukovnika, u mirnodopskim aktivnostima angažovan na miniranju leda na rekama, na različitim lokacijama – svedoči nam Vladeta Alić.

Bez obzira na to što je Mihailo Alić preminuo 1937. nijedna ulica u glavnom gradu nije nazvana po njemu ni pre ni posle Drugog svetskog rata. To se desilo tek sedam decenija posle njegove smrti 2007 – i to na kraju Padinske Skele (bivša Ulica nova 13). Njegov sin ubeđen je da to neće pomoći da se ovaj branilac Beograda sačuva od zaborava.

– Mesto gde je danas njegova ulica nalazilo se u Austrougarskoj. On nije bio podanik te države već Srbije, rođen na srpskoj teritoriji, u Aleksincu 1885. godine. Most koji je oborio nije bio ni blizu Padinske Skele. Zato sam predložio da se jedna ulica na desnoj obali Save u starom delu Beograda nazove njegovim imenom. Obraćao sam se sadašnjem gradonačelniku Siniši Malom, gradskom Sekretarijatu za kulturu i Komisiji za dodelu naziva ulica, gde su mi odgovorili da razmatraju zahtev – zaključuje Vladeta Alić pokazujući zahteve i molbe koje je prosledio gradskim vlastima.

-------------------------------------

Fotografija demantovala bečke novine

Rušenje železničkog mosta 29. jula 1914. bilo je kobno za Austrougare i zbog gubitka veze sa Beogradom, ali i zbog toga što je oborena konstrukcija pala na mađarsku lađu „Alkotmanj”, usmrtivši posadu na ovom brodu. Velika detonacija najpre je izazvala strah u prestonici, čiji su žitelji tek ujutru saznali da je to bila akcija srpskih branilaca i da nisu stradali oni nego neprijateljski vojnici.

Bečki „Noje fraje prese” objavio je drugačiju informaciju, a netačne izvode iz ovog lista raskrinkala je „Politika” 27. jula 1914. po starom kalendaru, dokazujući da je u pitanju obmana austrijske štampe.

– Potcenjuju sposobnost naših minera i vele u prekjučerašnjem broju, da je most, posle pokušaja da ga naši dignu u vazduh, ostao nepovređen. Međutim, most je fotografisan, i sa fotografskog snimka može se konstatovati da je kod drugog stuba raskinut – stoji u odgovoru „Politike” na tvrdnju „Noje fraje prese”.

Tako su, slikajući se pored srušenog mosta, vojnici koje je Mihailo Alić poveo dokumentovali svoju akciju, čiji uspeh više niko nije mogao da ospori.

-------------------------------------

Mnoge ulice već rezervisane

Da bi po Mihailu Aliću bila nazvana ulica u blizini lokacije na kojoj je sa svojim odredom izveo uspešnu akciju, potrebno je da se Komisija za dodelu naziva ulica pozitivno izjasni o predlogu Vladete Alića, a potom da prosledi zahtev Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Ako i ta institucija povoljno oceni predlog, onda se on prosleđuje Skupštini grada na usvajanje.

Međutim, dosadašnja praksa, koja je aktuelna već godinama, jeste da nove nazive dobijaju do sada neimenovane ulice, ili one sa više razdvojenih delova zavedenih po brojevima, kao što je to bio slučaj sa Novom 13 u Padinskoj Skeli koja se sada zove po Mihailu Aliću. Po rečima nadležnih, često se dešava da predlagači zahtevaju da se po ličnosti koju istaknu nazove neki od bulevara ili značajnih ulica u centru, ali su do sada u ovakvim slučajevima iz Komisije za imenovanje na takve zahteve odgovarali da su sve centralne saobraćajnice i šetališta već odavno imenovani.


Komentari3
06a81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar M
Pa dobro, bar je dobio ulicu, ona je na teritoriji Beograda tako da je to OK. Koliko ima junaka koji nemaju nijedno spomen obelezje?
Valsimot Valsimot
Vec mi se smucilo od kukumavcenja o cuvanju tradicije. Ko je u Srbiji najodgovornijin da postuje Ustav? Predsednik Srbije. Koje je pismo nadvladalo cirilicu? Kako se postuju drzavna znamenja? Da pitamo Arcibalda Rajsa...
dane dane
Ma naravno da je trebalo dati ime ulice u cast EU ili nekog tamo Josipa Strossmayera,Peresa,Marka,Titova,Dubrovacka ili Zagrebacka bilo bi onad sve uredu ali za takvog srbina borca koji je prolio svoju krv za nasu slobodu nema jer se nemoze neka Zagrebacka,Dubrovacka,Splitska ,Titova preimenovati u casno ime ovakog junaka! zaista nemamo dusu za nase ratnike zasluzne i zato tako nam i je kakvi smo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja