subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:55

Vreme radi za Kurde

Autor: Dušan Spasojevićpetak, 01.08.2014. u 15:00

Dok pažnju čitavog sveta zaokuplja novoproglašeni kalifat, na severu današnjeg Iraka sve je spremno za rađanje jedne druge države – Republike Kurdistan. U Erbilu, budućoj prestonici, formirana je vlada nacionalnog jedinstva, a stručnjaci za ustavno pravo stigli su iz dalekog Kvebeka da predsednika Mahmuda Barzanija i kurdsku regionalnu vladu posavetuju kako ozakoniti već postojeću „realnost na terenu”. Da ne izostane međunarodni legitimitet, postarao se Benjamin Netanijahu. Izraelski premijer je, naime, krajem juna, u jednom programskom govoru o situaciji na Bliskom istoku, podržao nezavisnost Kurdistana, „ratničke nacije, koja je politički umerena i vredna državnosti”. Naravno, ima i prestonica koje u „malom Kurdistanu” danas vide svojevrsni Pijemont pan-kurdskog ujedinjenja sutra, i kod kojih ideja o kurdskoj nukleus-državi ne prestaje da izaziva grozničavu zabrinutost.

Preko tromeđe Iraka, Sirije i Turske, na teritoriji približnoj veličini nekadašnje Jugoslavije, prostire se Kurdistan. Na zemlji koja odvajkada daje najmekši pamuk i najpostojaniji mermer, a odskora naftu i prirodni gas, živi najveći narod bez svoje države – Kurdi. Prema većini relevantnih procena, njih četrdeset miliona. Prilika da vekovna borba za slobodu bude pretočena u nacionalnu državu Kurda, pretrpela je brodolom pre sto godina. I pored podrške tadašnjeg predsednika SAD Vudroa Vilsona da se po raspadu Osmanske imperije pravo na samoopredeljenje prizna i Kurdima, englesko-francuski kolonijalni sporazum podelio je ovaj narod u tri novonastale države. Osim u Iraku, Siriji i Turskoj, Kurda ima i u Iranu, na čijem severozapadu živi njih nekoliko miliona. Tokom čitavog 20. veka ovaj narod je protiv svoje volje držan u stezi. Zahvaljujući mukloj istočnjačkoj izdržljivosti i još sirovijoj nacionalnoj energiji, otporna snaga Kurda nije jenjavala, i na samom početku novog milenijuma ponovo im se ukazala šansa da ostvare davnašnji san.

Presudan uticaj da, od kraja Hladnog rata na ovamo, „mali Kurdistan” na severu današnjeg Iraka postane više java nego san imala su dva faktora: podrška najuticajnije velike sile i ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa. Blisko savezništvo sa SAD u zajedničkom poduhvatu obaranja Sadama Huseina omogućilo je iračkim Kurdima da u poslednjih četvrt veka, pod američkim kišobranom, nesmetano razvijaju sopstvene institucije, a da ih 2005. godine u novom ustavu zaokruže kroz najširu moguću autonomiju u okviru federalnog Iraka. Irački Kurdistan stasao je od tada u institucionalnu realnost, a danas u teritorijalnom, političkom i ekonomskom smislu ispunjava većinu uslova propisanih Konvencijom iz Montevidea o pravima i obavezama država.

Potencijal za izvoz tri miliona barela nafte dnevno i deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, doneo je Erbilu (pod čijom se kontrolom nalazi trećina ukupnih naftnih rezervi Iraka) fiskalnu nezavisnost u odnosu na centralnu vladu u Bagdadu. Finansijsku nezavisnost donele su investicije iz zemalja Persijskog zaliva, među kojima prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati. Međutim, ključni momenat za razumevanje smera u kojem će ići Kurdistan bio je potpisivanje sporazuma o zajedničkoj proizvodnji „crnog zlata” s „Ekson mobilom” 2011. godine. Posle ugovora s Teksašanima, jedan za drugim, u Kurdistan 2012. stižu „Ševron”, francuski „Total” i ruski „Gasprom njeft”. Dakle, četiri od deset najvećih svetskih naftnih kompanija, centara moći uticajnijih od dobrog broja država članica UN, suštinski je dalo snagu projektu „nezavisni Kurdistan”.

Kakav treba da bude srpski odgovor na kurdsko pitanje? Srpska diplomatija u projekciji svog nastupa na Bliskom istoku o kurdskom faktoru mora voditi računa, jer on predstavlja izvestan kvantum snage koji, u organskom procesu prekomponovanja ovoga regiona, ne može ostati bez osetnog dejstva. Pravilno tumačenje odnosa snaga na Bliskom istoku, mestu na kojem se tradicionalno prelamaju interesi velikih, a potom i te kako reflektuju na Balkan, predstavlja premisu za ozbiljno vođenje spoljne politike. Iz svih ovih razloga Srbija na ovo pitanje ne sme gledati s uskim, lokalnim, horizontom.

Za razliku od kosovskih Albanaca, Kurdima je teško osporiti moralno, istorijsko i etničko pravo u nastojanju da stvore svoju nezavisnu državu. Među poznavaocima prilika na Bliskom istoku nije retko mišljenje da bi nezavisnost Kurdistana predstavljala doprinos regionalnoj stabilnosti, jer bi nova država bila oaza mira i prosperiteta i, kao takva, svojevrsna brana nadirućem verskom fanatizmu među sunitskim muslimanima. Iako su i sami većinom suniti, etnička posebnost u odnosu na Arape učinila je Kurde neutralnim u odnosu na krvave sunitsko-šiitske sektaške sukobe. Da je irački Kurdistan ostrvo sekularizma i verske tolerancije, najbolje pokazuje činjenica da je u njemu utočište našla velika većina iračkih hrišćana koji nisu uspeli da pobegnu iz zemlje. Argument da bi nezavisnost Kurdistana destabilizovala Irak – nefunkcionalnu federaciju na čijoj je teritoriji proglašen kalifat, potpuno je izgubio smisao i ubedljivost.

U ovom trenutku, Srbija treba da nastavi s podrškom legitimnoj vladi iračkog premijera Nurija al-Malikija u njenim naporima da zajedno s iračkim Kurdima zaustavi ofanzivu ekstremnih džihadista okupljenih oko Islamske države Iraka i Sirije. Paralelno s tim, bilo bi korisno da Beograd uspostavi odnose s Kurdskom regionalnom vladom i ozbiljno razmotri mogućnost da na odgovarajućem nivou otvori svoje predstavništvo u Erbilu. Vreme radi za Kurde. To vreme Srbija bi morala da iskoristi da pažljivo sasluša i u obzir uzme stavove prijateljski nastrojenih zemalja koje takođe imaju legitimne interese u ovom regionu – primerice Izraela, UAE, Irana... Iako je reč o državama međusobno konfrontiranim po mnogim pitanjima, nije isključeno da njihovi interesi u ovoj stvari budu podudarni. Srpski odgovor na kurdsko pitanje valja temeljno pripremiti, jer će on podjednako govoriti i o nama i o Kurdima.

Ambasador Srbije u Turskoj 2010–2013.


Komentari7
ead7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

lazarevic ljubomir
Odlican clanak.Dodajem : Nijedna nato evropska,sila nije prikljcila amerima,da brani hriscane,izuzev,moralne podrske vaticana amerima. Ti isti evropejci su ludovali bombardovali srbiju -monte negro vise od 100d. ti ljudi su cuvali svoju religiju,vise 1500g.ipatnje po bespucu iraka sirije.Sta ce oni da cpasavaju hriscane kad su zamesali busovi2003 Ipak ameri su osetili grizu savesti,ili bisnis? Hvala im.Laku noc Lazarevic
velimir sokolovic
Kalifat nikad neće biti uspostavljen. To je besmisleno. Ali, kurdsko pravo na državu će se morati ostvariti. Pa, morate znati da je postojao Kurdistan i da su ga, na nagovor Engleske i drugih hohštaplerskih zemalja, ukinuli-odnosno podijelile muslimanske zemlje u okruženju (Turska, Sirija, Irak).
Milan Mladenovic
Valjda ambasador misli da bi mi trebali da formiramo nas stav,cisto gubljenje vremena,vec je sve rasprodano i zagradjeno.Do sada smo mozda i nagadjali sto je Amerika izvrsila invaziju Iraka i mrcnula Sadama,sad vise netrebamo.
Slađan Lazić
Odlična analiza! Znam dosta Kurda ovdje u Njemačkoj. To je narod sasvim drugačiji od etničkih Turaka koji za Evropom zaostaju 500 godina i Arapa koji zaostaju 1300 godina, Kurdi su moderan i sekularan narod, mnogi čak ljevičarski i marksistički orijentisani. Njih treba podržati jer su najbolja garancija protiv turske hegemonije i agresivne ekspanzionistčke neoosmanske politike ("Kosovo je Turska i Turska je Kosovo", "Ko mi dirne u 'Ḃošnjake', imaće 100 miliona Turaka protiv sebe", na znam samo odakle mu 100 miliona kada Turska ima 75 miliona stanovnika a od toga 20 mil. turski Kurdi i 20 mil. Aleviti, al ajd dobro). Grčka podržava Kurde, isto tako Kipar, Jermenija i Izrael. Srbija i Republika Srpska se moraju pridružiti.
nece biti nezavisnog Kurdistana
Vreme radi za Kurde sve dok traje rat izmedju Sunita i Siita u Iraku. Jednom kad rat prestane, prvi zadatak nove vlade ce biti da vrati Kurde u iracku drzavu. Kurdi mogu da ocekuju najvise siroku autonomiju ali nista vise od toga. Cak i ako dobiju autonomiju, malo je verovatno da ce Kurdi uspeti da zadrze teritorije i naftna polja koje su zauzeli koristeci sukob Sunita i Siita. Indikativno je da nijedna strana nije ponudila Kurdima nista da stanu na njihovu stranu, sto jasno govori da nijedna strana ne priznaje ni Kurde ni teritoriju koje su zauzeli. Turska nece nikad dozvoliti da Kurdi imaju svoju drzavu, niti ce to uciniti Amerika. Turska pomaze Kurdima tako sto im dozvoljava da preko njene teritorije izvoze naftu, ali tu su u pitanju ekonomski interesi i politicki samo u tome sto se Turska takmici sa Arapima oko primata u muslimanskom svetu. Turska zeli da bude zastitnik svih Kurda u okolnim drzavama da bi te drzave oslabila ali to nikako ne znaci da ce zeleti neku kurdsku drzavu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja