subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 02.08.2014. u 11:03 M. Avakumović

Male firme nisu imale šansu

(Фото Бобекс)

– Imam malu proizvodnu firmu i pre jedanaest godina sam od Fonda za razvoj dobio milion dinara kredita. Vratio sam ga dve godine pre roka. Kod banke sam 2008. godine podigao kredit, kupio poslovni prostor i na istom placu izgradio montažni proizvodni pogon. Sve to sam završio za dva meseca i najzad prestao da plaćam kiriju. Međutim, počela je ekonomska kriza i od Fonda sam zatražio kredit za refinansiranje. Imao sam osam radnika i hteo sam još tri da zaposlim. Odbijen sam sa obrazloženjem da oni finansiraju samo nove projekte, a ne one koji su završeni.

Ovo je iskustvo jednog od naših čitalaca koji ga je podelio sa javnošću na sajtu „Politike” podstaknut tvrdnjama Saveta za borbu protiv korupcije da su pare iz ovog Fonda umesto malim firmama u nerazvijenim krajevima Srbije deljene po političkoj liniji uglavnom velikim kompanijama poznatih biznismena Miroslava Miškovića, Željka Mitrovića, Vojina Lazarevića, Nenada Popovića, Toplice Spasojevića, Nebojše Čovića, Zorana Drakulića, Mila Đuraškovića, Đorđa Antelja, Gorana Perčevića, Predraga Rankovića Peconija i to u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Isto donekle potvrđuje i iskustvo vlasnice jedne male firme koja nije dobila povoljan kredit. „Za moju malu firmu tražila sam 120.000 dinara u selu 100 kilometara od Beograda u nerazvijenom delu opštine Šabac. Nisam dobila ni dinara. Bitno je da ima za odabrane”, požalila se na našem sajtu.

„Pokušao sam da razgovaram sa Fondom oko investicije 800.000 evra u nove mašine pre dve godine. Sastanak je završen za deset minuta. Nisu pokazali interes čak ni da me saslušaju. Te pare su očigledno oduvek bile rezervisane za prijateljske firme. Fond treba ugasiti, a sve koji su učestvovali u ovoj strašnoj korupciji pohapsiti”, piše naš čitalac, koji takođe nije dobio povoljan kredit.

Ljubomir Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, deli utisak naših čitalaca i smatra da je veći deo novca iz Fonda za razvoj otišao u pogrešne ruke, to jest ruke najbogatijih Srba.

– To su bile pozamašne sume, koje naši tajkuni jedno vreme uopšte nisu vraćali. Izgleda da su tek u poslednje vreme počeli da otplaćuju kredite – dodaje Savić.

On kaže da je Fond kompromitovan i da je izgubio suštinu zbog čega je osnovan. Samo ime mu kaže da novac treba distribuirati u nerazvijena područja gde nema kapitala i gde treba razvijati preduzetništvo i zapošljavati ljude.

– Na čelu Upravnog odbora ranije je bio premijer, dok su članovi bili ministri. Poslednjih godina to je obično ministar finansija ili privrede, a članovi su takođe ministri. To je dokaz da su pare deljene po političkoj liniji, a ne po ekonomskim interesima – kaže Savić.

Na sve ove kritike Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj, odgovara da je velikim firmama poznatih biznismena kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije (Miroslava Miškovića, Nenada Popovića, Vojina Lazarevića, Miodraga Kotića, Zorana Drakulića…)  odobreno 3,7 milijardi dinara, a to je manje od tri odsto ukupno odobrenih kredita.

Ona navodi da je u periodu od 2007. do kraja 2013. godine (koji je analizirao Savet za borbu protiv korupcije) zaključeno 5.049 ugovora o kreditima, ukupne vrednosti 91,9 milijardi.

Na zajmove privrednim društvima otpada 75 milijardi dinara, od čega su 22 plasirane privredi u najnerazvijenijim opštinama. Krediti dati preduzetnicima ukupno iznose 3,8 milijardi od čega je 0,8 milijardi plasirano u najnerazvijenijim opštinama. Ona ističe da je Fond, u funkciji razvoja nedovoljno razvijenih područja, na toj teritoriji, kredite davao pod najpovoljnijim uslovima – najnižim kamatnim stopama od samo 0,5-2,5 odsto godišnje i sa sredstvima obezbeđenja kredita, čija vrednost je u odnosu na iznos odobrenih sredstava bila u proporciji 1:1.

Kako god i ovlašan pregled ove statistike govori da pare Fonda ipak nisu pretežno odlazile tamo gde je trebalo – u nerazvijena područja.

Komеntari0
8cf2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja