utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.08.2014. u 15:00 Vladimir Dedić

Novi Zakon o PIO ne rešava problem penzija

Da li će penzioneri platiti ceh dugogodišnjeg lošeg upravljanja državnim finansijama, pitanje je koje već izvesno vreme lebdi kao Damoklov mač nad glavama više od 1,7 miliona stanovnika Srbije. Ljudi koji su završili svoj radni vek i godinama uplaćivali u penzioni fond, nisu ni slutili da će na njihova pleća pasti i pretežak teret izvlačenja države iz dubioze. U pokušaju da se reši gorući problem donet je novi Zakon o PIO, koji predviđa produženje radnog staža, promenjen je upravni odbor Fonda PIO (umesto 22, sada ima sedam članova), a najavljeno je i smanjenje penzija za deset odsto. Produženje radnog staža u ovom trenutku, ma koliko značajno, nije najbitnije za rešavanje problema nedostajućih sredstava, ali smanjenje broja članova UO, ma koliko na prvi pogled izgleda nevažno, ukazuje na to da je država de fakto preuzela upravljanje Fondom! Jer država u UO sada ima četiri predstavnika (većinu), što znači da neće biti problema u odlučivanju. Novim zakonom problem nedostatka sredstava neće se rešiti. Posebno ne smanjenjem penzija. Jer, već naredne godine isti problem ponovo će nam zakucati na vrata.

Potrebna nam je ozbiljna i sveobuhvatna reforma penzionog sistema, koja najpre podrazumeva restrukturiranje Fonda PIO. Fiskalnim pristupom samo se ozvaničava podržavljenje Fonda. Glavni problem ove zemlje leži u činjenici da je država obilato koristila sredstva penzionog fonda za mnoge, poznate i nepoznate namene. Priča o neophodnosti strukturne reforme penzionog sistema i položaja Fonda PIO nije od juče. Pre nekoliko godina stručnjaci u Fondu uradili su analizu s predlozima kratkoročnih mera radi smanjenja deficita u prihodima iz koje se vidi da je restrukturiranjem Fonda moguće ostvariti znatne uštede.

Ono što prvo pada u oči jeste činjenica da je Fond od pre nekoliko godina opterećen i vojnim penzionerima, koji su ranije bili na teretu budžeta Republike. Fond PIO pokriva izdravstveno osiguranje penzionera. Ovi rashodi su u 2011. godini „pojeli” više od deset odsto sredstava Fonda, a u 2012. skoro 60 milijardi dinara. Umesto što idu na račun Fonda, trebalo bi ih usmeriti ka zdravstvenom osiguranju, čime bi se Fond znatno rasteretio. Budžet Fonda opterećuju i rashodi za finansiranje naknada za tuđu negu i pomoć, telesna oštećenja i naknade iz invalidskog osiguranja,što bi trebalo da spada u domen socijalne zaštite. Fond bi se rasteretio i kada bi država preuzela finansiranje penzija po posebnim propisima (MIP, RMUP, službenici Vojske), dodatnog staža za treće dete, učesnika ratova koji su u domenu Ministarstva rada i socijalne zaštite. Doduše, problem generalnog nedostatka sredstava u budžetu ovim prebacivanjima ne bi bio rešen, ali bi celokupna slika bila mnogo jasnija. „Gubici” Fonda bili bi znatno manji.

Na drugoj strani, zašto ne omogućiti Fondu da upravlja imovinom kao dobar domaćin, da investira slobodna novčana sredstva i stiče prihode? Pogotovo bi trebalo rešiti pitanje sporne imovine Fonda PIO po osnovu finansiranja izgradnje mnogih objekata, poput zdravstvenih i rehabilitacionih centara u prošlosti. Paradoks je da je Zakonom o javnoj svojini iz oktobra 2011. utvrđeno da „stvari” Fonda PIO nisu u državnoj, odnosno javnoj svojini, već stvari na kojima isključivo pravo svojine ima Fond. Ogroman je broj zgrada, objekata i nepokretnosti koje pripadaju Fondu, a kojima Fond ne raspolaže. Na osnovu popisa iz 2012. godine utvrđeno je da je Fond u periodu od 1969. do 2000. ulagao u izgradnju mnogih objekata, na osnovu čega se može utvrditi da je reč o iznosu od oko 500 miliona evra. A na osnovu podataka o ulaganjima u izgradnju specijalnih bolnica, za proširenja, adaptacije, rekonstrukcije, nabavku opreme i sl., može se konstatovati da ukupna ulaganja dostižu sumu od više milijardi evra.Samo ulaganjau izgradnju Kliničkog centra Srbije, gde je Fond učestvovao kao suinvestitor,iznose 44.375.767,30 evra, prema valorizaciji od 7.juna 2011. godine. Takođe,prvom privatizacijom Luke Beograd 1997. Fondu je pripalo 40, a malim akcionarima 60 odsto akcija! Šta je sa tim akcijama danas?

Iskustva drugih zemalja mogu poslužiti kao polazna osnova, a to znači da rešenja postoje u sistemufondova koji posluju slobodno na tržištu, prikupljajući sredstva od osiguranika kao idrugi fondovi (banke):ulažu ih na tržištu, kupuju državne zapise, privlače ulagače i prihoduju, a kontrolišu ihdržavni organi. U Švedskoj, na primer, ima više penzijskih fondova, a zaposleni mogu da prenose uplate iz jednog u drugi fond, po svom nahođenju.

Jedno od mogućih održivih rešenja jestei osnivanje strukovnih fondova, ili centralizovanih, sačinjenih od više fondova, poput onih koji su postojali u Kraljevini Jugoslaviji, kao što su bili Blagajna beogradske trgovačke omladine, Blagajna saobraćajnih preduzeća, ili fond SUZOR (Središnji ured za osiguranje radnika), koji je okupljao osiguranike komunalnih preduzeća, radnike gradskih opština, državnih preduzeća i ustanova, radnike tehničkih ustanova i slično. I to bez opterećenja državnog budžeta.

Komеntari0
20698
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja