Predizborna kampanja u Turskoj ulazi u završnicu i više od 50 miliona građana, koliko ih ima pravo glasa, u nedelju će odlučivati ko će u sledećih pet godina biti stanovnik velelepnog predsedničkog zdanja na Čankaji, u elitnom delu Ankare.

Izbori izazivaju veliku znatiželju, pošto će građani 10. avgusta, prvi put u devet decenija dugoj istoriji republike, direktno glasati za šefa države. Dosad su to radili poslanici u parlamentu, čiji ishod je često zavisio od pogađanja stranaka.

Ko će biti 12. predsednik Turske Republike: premijer Tajip Erdogan, lider vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), Ekmeledin Ihsanoglu, kandidat dve vodeće opozicione stranke, ili Selahatin Demirtaš iza koga stoji prokurdska Narodna demokratska partija. Ako je verovati anketama, onda će novi šef države biti premijer Erdogan iako je svojim arogantnim nastupima podelio naciju. U njegovoj partiji su uvereni da će on već u prvom krugu osvojiti više od 50 odsto glasova.

Prema poslednjim anketama, Erdogan će dobiti 52 odsto glasova, Ihsanoglu 40, a Demirtaš manje od deset procenata.

U vodećim opozicionim partijama, koje stoje iza Ihsanoglua, diplomate i bivšeg generalnog sekretara Organizacije za islamsku saradnju (OIC), ipak se nadaju da će se sudbina šefa države odlučivati u drugom izbornom krugu i da će tada dobiti podršku Kurda i manjih stranaka. Oni se žale da premijer Erdogan zloupotrebljava funkciju i da svoju kampanju vodi parama poreskih obveznika, da su drugi kandidati neravnopravni.

„Ovo će biti početak nove ere. Ja neću biti neutralni predsednik. Turska će biti snažnija sa šefom države koga je izabrao narod”, samouveren je Erdogan koji najavljuje da će kada pobedi sazivati sednice vlade i da će on imati glavnu reč u spoljnoj politici zemlje, što je dosad činio, ali kao premijer.

Turska je parlamentarna demokratija u kojoj su predsednici dobrim delom bili proceduralne figure. Oni su se čak ustručavali da koriste sva svoja ovlašćenja pošto je važeći ustav donela hunta posle vojnog puča 1980. godine.

Turska je na velikom sistemskom raskršću. U kampanji u vladajućoj AKP najavili su da će promeniti ustav i uvesti predsednički sistem.

„Turskoj je potreban demokratski i moderni ustav poput onih u Francuskoj i Americi”, objašnjava zamenik premijera Bulent Arinč.

U opoziciji kažu da će pokušati da blokiraju tu inicijativu kako bi osujetili diktatorske ambicije sadašnjeg premijera.

„Turskoj ne treba novi sultan”, kažu u socijaldemokratskoj Republikanskoj narodnoj partiji.

U predizbornoj kampanji koplja su se lomila oko velikog korupcionaškog skandala u koji su, tvrde u opoziciji, do grla ogrezli i pojedini ministri i neki članovi premijerove familije. Erdogan je na to odgovorio na sebi svojstven način: poslednjih nedelja u pritvoru se našlo skoro sto policajaca, uključujući i visoke funkcionere, pod optužbom da su učestvovali u zaveri protiv vlade, premijera i države. Ranije su smenjeni i mnogi tužioci koji su pokrenuli taj slučaj iza koga se navodno krije masovni građanski pokret „Hizmet” uticajnog verskog propovednika Fetulaha Gulena, koji živi u SAD.

„Vlada na taj način pokušava da zataška skandal. Erdogan je šef te bande”, uporno tvrde u opoziciji.

Svi kandidati za šefa države u jednom se slažu: Turska konačno mora mirnim putem – dijalogom a ne puškama – da reši kurdski problem. Na taj način oni očevidno žele da privuku glasove više od deset miliona pripadnika tog naroda koji se godinama oružjem bori za autonomiju.

U spoljnoj politici zemlje se ne najavljuju zaokreti: Ankara će se boriti za trajni mir i stabilnost u regionu. Pod lupom je bila situacija u Gazi i osude Izraela zbog zločina nad Palestincima, u čemu je prednjačio premijer Erdogan.

-------------------------------------------------------------------------

Poslanik tužio Erdogana za govor mržnje

Ankara – Turski opozicioni poslanik Hursit Gunes podneo je danas krivičnu prijavu protiv premijera Redžepa Tajipa Erdogana optužujući ga za podsticanje rasne mržnje i ksenofobije, prenosi Tanjug. Prema navodima agencija, turski premijer rekao je preksinoć tokom televizijskog intervjua da su ga ljudi često vređali u prošlosti govoreći mu da je Gruzin ili Jermenin. „Nazivali su me Gruzinom. Izvinite što ovo govorim, ali govorili su mi još ružnije stvari. Nazivali su me Jermeninom. Koliko sam saznao od svog oca i dede, ja sam Turčin”, naveo je Erdogan. Predstavnici opozicije oštro su reagovali povodom izjave premijera, pa je Melda Onur iz Republikanske narodne partije pitala da li postoji etnička grupa koja može da izbegne Erdoganov govor mržnje.