ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.08.2014. u 15:00 Lorna Štrbac

Krajnosti i zablude Balkana

U vreme slabljenja Otomanskog i Austrougarskog carstva, na Balkanu su se pojavila dva procesa: proces stvaranja nacionalnih država i proces interetničkog povezivanja, koji je išao u smeru stvaranja države sastavljene od više etničkih grupa. Ideja interetničkog povezivanja artikulisala se kroz koncept jugoslovenstva i koncept balkanske (kon)federacije.

Koncept balkanske (kon)federacije imao je pristalice tokom 19. i prve polovine 20. veka kod Srba, Bugara, Grka itd. Sledbenici ove ideje bili su iste orijentacije kao i sledbenici jugoslovenstva – levičari: socijalisti, socijaldemokrate, na kraju i komunisti. Kroz ideju jugoslovenstva ili balkanske (kon)federacije artikulisala se svest o potrebi povezivanja balkanskih naroda u cilju oslobađanja od okupacije, kao i svest o postojanju zajedničkog interesa svih balkanskih naroda u odnosu na druge.

Ideje jugoslovenstva i balkanske (kon)federacije pojavile su se u to vreme kao neizbežne reakcije na stanje okupacije. No, one su u izvesnom smislu predstavljale i krajnost u poimanju međuetničkih odnosa na Balkanu. Ovi odnosi, kroz prizmu koncepta jugoslovenstva i balkanske (kon)federacije, viđeni su isključivo kao odnosi kulturnog zajedništva i srodnosti. Oba koncepta podrazumevala su maksimalnu relativizaciju značaja etničkih identiteta, verskih i kulturnih razlika.

Ideja balkanske (kon)federacije nikada nije ostvarena. Ali ideja jugoslovenstva jeste. Tok događaja, od osnivanja Kraljevine SHS (1918) pa sve do poslednje Jugoslavije (2003), pokazao je da je teza kako su svi južnoslovenski narodi „isto” opovrgnuta samom stvarnošću, protkanom čestim etničkim nesporazumima, sukobima i antagonizmima. Od međuetničkih sukoba tokom Drugog svetskog rata, preko etničkih tenzija krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, pa sve do sukoba koji su eskalirali tokom devedesetih godina 20. veka. Bila je zabluda da su razlike između jugoslovenskih naroda nebitne.

Ali, pošto razbiju iluziju o zajedništvu i iskuse međusobne sukobe, balkanski narodi odlaze u drugu krajnost – insistiranje na razlikama, poricanje postojanja minimalnog zajedničkog interesa. Rešenje se vidi u autohtonom postojanju. Odnosi sa susedima uspostavljaju se samo u onoj meri u kojoj je to neizbežno, dok se sopstvena gepolitička pozicija i moć države, kao i njena ekonomija, jačaju kroz vezivanje za jednu od velikih sila.

Zabluda koja prati ovu krajnost jeste mišljenje da je moguće imati državu u jednom regionu, a ignorisati ekonomska, politička, idejna i kulturna kretanja koja se odvijaju na tom prostoru. Takođe je prati zabluda da je vezivanje za jednu od velikih sila izlaz i rešenje za sve probleme u sopstvenom društvu.

Kada ovakvi odnosi latentne ili manifestne netrpeljivosti preovladaju na Balkanu, velike sile lako uspostavljaju kontrolu nad celim regionom. U sferi ekonomije, to znači svođenje svih balkanskih država na kolonije, a njihovog stanovništva na socijalno i politički obespravljene ljude.

Između teze da su svi balkanski narodi „isto”, iz koje proističe teza o nevažnosti identitetskih razlika, i teze da su radikalno različiti, srednja pozicija u viđenju etničkih grupa i njihovih odnosa je najrazumnija. Ta srednja pozicija podrazumeva postojanje svesti o sopstvenom identitetu, poštovanje identiteta susednih naroda i, na kraju, svest o postojanju minimalnog zajedničkog interesa svih balkanskih naroda.

Stabilnost Balkana zavisi od ekonomske razvijenosti regiona, od odnosa među balkanskim državama i, na kraju, od globalnih političkih i ekonomskih procesa. Nužni uslovi stabilnosti i razvoja Balkana jesu: 1. uspostavljanje stabilnih interetničkih odnosa, što je moguće jedino ukoliko se izbegnu prethodno navedene krajnosti i zablude koje ih prate; 2. ekonomski i tehnološki razvoj, jačanje uloge nauke i obrazovanja, kao i uspostavljanje vrednosnog sistema u kojem će radna etika zameniti hedonizam; 3. dugoročni mir.

Doktorand na FPN

Komеntari0
75675
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja