ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:01

Krajnosti i zablude Balkana

Autor: Lorna Štrbacpetak, 08.08.2014. u 15:00

U vreme slabljenja Otomanskog i Austrougarskog carstva, na Balkanu su se pojavila dva procesa: proces stvaranja nacionalnih država i proces interetničkog povezivanja, koji je išao u smeru stvaranja države sastavljene od više etničkih grupa. Ideja interetničkog povezivanja artikulisala se kroz koncept jugoslovenstva i koncept balkanske (kon)federacije.

Koncept balkanske (kon)federacije imao je pristalice tokom 19. i prve polovine 20. veka kod Srba, Bugara, Grka itd. Sledbenici ove ideje bili su iste orijentacije kao i sledbenici jugoslovenstva – levičari: socijalisti, socijaldemokrate, na kraju i komunisti. Kroz ideju jugoslovenstva ili balkanske (kon)federacije artikulisala se svest o potrebi povezivanja balkanskih naroda u cilju oslobađanja od okupacije, kao i svest o postojanju zajedničkog interesa svih balkanskih naroda u odnosu na druge.

Ideje jugoslovenstva i balkanske (kon)federacije pojavile su se u to vreme kao neizbežne reakcije na stanje okupacije. No, one su u izvesnom smislu predstavljale i krajnost u poimanju međuetničkih odnosa na Balkanu. Ovi odnosi, kroz prizmu koncepta jugoslovenstva i balkanske (kon)federacije, viđeni su isključivo kao odnosi kulturnog zajedništva i srodnosti. Oba koncepta podrazumevala su maksimalnu relativizaciju značaja etničkih identiteta, verskih i kulturnih razlika.

Ideja balkanske (kon)federacije nikada nije ostvarena. Ali ideja jugoslovenstva jeste. Tok događaja, od osnivanja Kraljevine SHS (1918) pa sve do poslednje Jugoslavije (2003), pokazao je da je teza kako su svi južnoslovenski narodi „isto” opovrgnuta samom stvarnošću, protkanom čestim etničkim nesporazumima, sukobima i antagonizmima. Od međuetničkih sukoba tokom Drugog svetskog rata, preko etničkih tenzija krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, pa sve do sukoba koji su eskalirali tokom devedesetih godina 20. veka. Bila je zabluda da su razlike između jugoslovenskih naroda nebitne.

Ali, pošto razbiju iluziju o zajedništvu i iskuse međusobne sukobe, balkanski narodi odlaze u drugu krajnost – insistiranje na razlikama, poricanje postojanja minimalnog zajedničkog interesa. Rešenje se vidi u autohtonom postojanju. Odnosi sa susedima uspostavljaju se samo u onoj meri u kojoj je to neizbežno, dok se sopstvena gepolitička pozicija i moć države, kao i njena ekonomija, jačaju kroz vezivanje za jednu od velikih sila.

Zabluda koja prati ovu krajnost jeste mišljenje da je moguće imati državu u jednom regionu, a ignorisati ekonomska, politička, idejna i kulturna kretanja koja se odvijaju na tom prostoru. Takođe je prati zabluda da je vezivanje za jednu od velikih sila izlaz i rešenje za sve probleme u sopstvenom društvu.

Kada ovakvi odnosi latentne ili manifestne netrpeljivosti preovladaju na Balkanu, velike sile lako uspostavljaju kontrolu nad celim regionom. U sferi ekonomije, to znači svođenje svih balkanskih država na kolonije, a njihovog stanovništva na socijalno i politički obespravljene ljude.

Između teze da su svi balkanski narodi „isto”, iz koje proističe teza o nevažnosti identitetskih razlika, i teze da su radikalno različiti, srednja pozicija u viđenju etničkih grupa i njihovih odnosa je najrazumnija. Ta srednja pozicija podrazumeva postojanje svesti o sopstvenom identitetu, poštovanje identiteta susednih naroda i, na kraju, svest o postojanju minimalnog zajedničkog interesa svih balkanskih naroda.

Stabilnost Balkana zavisi od ekonomske razvijenosti regiona, od odnosa među balkanskim državama i, na kraju, od globalnih političkih i ekonomskih procesa. Nužni uslovi stabilnosti i razvoja Balkana jesu: 1. uspostavljanje stabilnih interetničkih odnosa, što je moguće jedino ukoliko se izbegnu prethodno navedene krajnosti i zablude koje ih prate; 2. ekonomski i tehnološki razvoj, jačanje uloge nauke i obrazovanja, kao i uspostavljanje vrednosnog sistema u kojem će radna etika zameniti hedonizam; 3. dugoročni mir.

Doktorand na FPN


Komentari4
15e15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lj K-Taylor
Izvanredan tekst, propracen sjajnim komentarima. Bravo za autorku i komentatore!
Čika Dragan
Balkanski prostor je, zbog ćestih sukobljavanja istoka i zapada na njemu, etnički veoma heterogen. Danas vidimo da svaka etnička grupa misli da su oni prvi naselili taj prostor, a potom su došle amebe i drugi jednoćelijski organizmi pa tek onda druge etničke grupe. Iz toga izvlače zaključak da su oni autohtono stanovništvo i da su svi ostali došljaci. Problem je uvećan i postojanjem tri veoma različite religije na uskom prostoru i uverenje da je bas „naša“ vera prava a da je „njihova vera“ neka vrsta „izdaje vere“. Ta zloupotreba religije dovodi do viševekovnih tenzija. Određeni politički i ekonomski interesi u svetu to vešto koriste i održavaju tenzije znajući da svaka tenzija dovodi do pomanjkanja roba i povećeanja njihovih cena, a tada se najbolje može zaraditi. Komunisti su pokušali religiju gurnuti ustranu, ali narod na prostoru čitave ex Yu ih, nažalost, nije poslušao. Posle pada komunizma religija je nabujala kao pečurke posle kiše. A sa tim i njena zloupotreba.
Aleksandar Milosevic
Clanak Lorne Strbac je izvanredan. Trebao bi da bude azbuka za sve nas koji slucajno zivimo na ovim prostorima, balkanu, a komentar Tomislava Hrvatskog je sjajan doprinos ovom clanku.Svi sledeci komentari, pa i moj je ovde suvisan.
Tomislav Hrvatski
Za ovaj tekst mogu samo izreći samo sve moguće pohvale! Autorica je zaista na vrlo utemeljen i koncizan način kazala..."sve", postavila pravu "dijagnozu" stanja i na kraju, ispravno definirala i perspektivne smjernice i uvjete koji bi bili na dobrobit svih. Ono što mene u svemu tome brine je kompetentnost balkanskih "političkih elita! Stvarnost je da su postojeće "elite" povijesno i promovirane na mjesto "elita", prije svega na temelju destruktivnog dijelovanja u odnosu na ostale "etnose". Uostalom, dovoljno je otići na Youtube pa pogledati izjave i stavove npr. g. Vučića ili g. Nikolića od prije dvadesetak i više godina, pa to onda usporediti s onim što danas govore i čine, pa da se vidi kakvi su se sve "zaokreti" dešavali na Balkanu. Volio bih da nisam u pravu, ali osobno sam vrlo skeptičan u odnosu na moć (i volju) postojećih političkih elita na određene civilizacijske "iskorake", koji su opet i pretpostavka i uvjet da se izađe iz začaranog kruga balkanskih svađa i prijepora.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja