ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.08.2014. u 15:00 Ilija Plećaš

„Bolonja“, korak nazad u razvoju nauke

Vrhunski organizovan rad i vrhunska ostvarenja u naučnoj delatnosti treba shvatiti kao podlogu svih ostalih delatnosti bitnih za sadašnjost i mnogo više za budućnost. Suviše je uprošćeno shvatanje da sve ono što radi nauka mora da nađe mesto u praksi. Takav prakticistički odnos prema naučnom stvaralaštvu, koji je kod nas dosta izražen, uticao je na to da gubimo osnovno poimanje nauke. Često pritisnuti objektivnim potrebama, a neretko i iracionalnim htenjima, pod nauku smo svrstali sve i svašta, tako da se nije znalo šta je istraživanje i svrha istraživanja, a šta je razvoj i svrha razvoja, konačno šta je nauka, a šta je tehnika. Izlaz iz tako komplikovane situacije verovatno treba tražiti u razgraničenjima, preraspodeli, ali i u racionalnoj uzajamnosti.

Svetski kriterijumi kažu: ako se jedan do dva odsto od onoga što se radi u nauci i razvoju plasira u proizvodnju – postižu se takvi finansijski efekti koji opravdavaju sva ulaganja u nauku i razvoj.

Smatram da uvođenje bolonjske ideje nije bilo dobro za razvoj nauke u Srbiji. Uostalom, smisao „Bolonje“ u evropskim zemljama bio je da se mladi čovek što pre zaposli na odgovarajuće specijalizovano radno mesto. I nisu svi, pogotovo najpoznatiji evropski univerziteti, prihvatili master studije (tri plus dva). Šta se kod nas desilo? Uvođenjem „Bolonje“ izgubile su se magistrature, koje su bile onaj ključni stepenik, kad se, u stvari, postaje naučni radnik koji je drastično razdvajao mladog magistra od inženjera. I koji je od njega stvarao naučnog početnika, koji će tek nakon doktorata steći uslove da se zaista bavi naukom i da u svojoj oblasti pruži neki pojedinačni naučni doprinos.

Uvođenje „Bolonje“ u našim uslovima je dovelo do ekspanzije premladih i neiskusnih doktoranada, gde se uočava činjenica da ogromna većina mladih započinje doktorske studije, zato što nema novih radnih mesta, a ne zato što imaju predispozicije da se bave naukom. Rezultat svega je da je naučni nivo novih mladih doktora znatno niži nego pre desetak i više godina. Neka mi neko ospori ovaj zaključak!

Ipak sam optimista da nauka u Srbiji može da dostigne viši nivo ukoliko se veća pažnja posveti nekolikim našim naučnim institutima u kojima se u nekim oblastima gde Srbija daje evropske pa i svetske rezultate mogu oformiti pravi centri izvrsnosti. Aktivni pristup naših naučnika novom evropskom projektu „Horizont 2020“ može da bude ključna stepenica u razvoju srpske nauke.

U svetu se za nauku izdvaja četiri pa i više procenata nacionalnog dohotka. Srbija poslednjih desetak godina ulaže 0,3 odsto društvenog proizvoda. Posledica toga je i dobijeni rezultat primene naučnih rezultata. Ako Vlada Srbije, uz sve današnje teškoće, uspe da podigne nivo ulaganja u nauku makar na 0,6 odsto, tvrdim da će se ubrzo videti rezultati. Nama naučnim radnicima ostaje da se nadamo, ali i da aktivno predlažemo ideje koje će podići nivo nauke u Srbiji.

Naučni savetnik, Institut za nuklearne nauke Vinča“

Komеntari39
a7028
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Grozni
Ако је болоња негде уназадила факултете, онда су то основне студије. Докторати су на истом нивоу као и пре (у случају државних универзитета) ако нису чак и унапређени. Данашње генерације доктораната баратају светским језицима и ИТ вештинама, прате модерне трендове и не либе се да испробају и друге методе. Прочитајте мало магистарске радове и докторате из седамдесетих година у Универзитетској библиотеци - невероватан број медиокритетских радова (посебно из области друштвених наука). Библиографије огромне већине научних радника, који су започели своју каријеру пре 30так година, стану на пола А4 стране. О цитираности да не говорим. Појава приватних факултета је сасвим друга ствар. Због недовољне контроле њиховог рада, они би били овакви какви јесу и без болоње. Да нема новог система, наши научници би и даље били најстарији у Европи. На скуповима у иностранству би се појављивали докторанти од 40 година, без поштеног звања и плате, без породице и пребивалиштем код маме - на подсмех свих.
Erazmo Beogradski
Nije problem nikada bio u lošim studentima/magistrantima/doktorantima - nego u lošim profesorima i šefovima. Nek država malo proveri na šta se troši tih 0.3% - pa će joj biti jasnije zašto su nam mladi stručnjaci "loši"....
Mitar Minić
Bolonja jeste napravila prostor za malverzacije i snižavanje kriterijuma i našem visokom obrazovanju ali to nije najveći problem! Mnogo veći problem je legalizovana "prodaja" diploma na privatnim fakultetima!!! To je omogućeno našim Zakonom o visokom obrazovanju koji nema mehanizme za ujednačavanje kriterijuma na privatnim i državnim fakultetima. Poznato je da je prolaznost na ispitima privatnih fakulteta 80-90%, dok je na državnim prolaznost 20-40%. Poznato je da redovni profesori birani na privatnim fakultetima ne bi mogli da budu birani ni u zvanje docenta na državnim!!! Da ne pominjem kriterijume za disertacije i master studije!!! O svemu tome bi trebalo da misli naše Ministarstvo za obrazovanje i nauku ali nažalost svedoci smo da se tamo o tome ništa ne planira čak se može reći da su to tabu teme!!! Iz svega pomenutog može se opravdano sumnjati da se sve to u stvari namerno radi a sve u cilju potpunog urušavanja Srbije!!!!
Небески Соко - 2
Кад смо код Болоње и науке запитајмо се какав је однос наше науке према високом школству (али и обрнуто)? Где су тачке пресека „институтске“ и „универзитетске“ науке? Интересује ли то уопште ресорно министарство, тј. државу која све њих плаћа? Наши професори „беру кајмак“ тако што их сви, од дипломаца, доктораната па преко њихових асистената (и осталих) под морање дописују на своје радове – погледајте њихове астрономске коефицијенте. Наши миснистри за науку и њихови заменици и помоћници капом и шаком преливају средства Министарства на своје дотадашње (али и будуће) катедре, јер ће се наравно тамо вратити по истеку мандата. Је ли и за тај сукоб интереса крива Болоња? Ево, погледајмо случај Петнице, која је до скоро била пред гашењем... Зато се толико професора и доктора накупило по политичким партијама, и зато – усудио бих се да тврдим – сваки научни радник који се јавно оглашава у штампи – то чини из разлога своје личне промоције, а не науке или струке којом се бави!
Небески Соко - 1
Ја сам (не много, али ипак) против Болоње. Али... Болоња се ипак тиче највише организационих форми нашег високог школства, а суштина тиче нечег другог - квалитета универзитетских програма и наставе. Што би рекли - има везе, али далеко од тога да је исто. Какви су нам програми, такви ће нам бити и стручњаци и научници. Има она народна која каже од чега се све пита може направити... Због несавесне (или нестручне) контроле наших универзитетских програма (и наставе), квалитет је замењен квантитетом, што чини двоструку штету – непотребно се учи оно што није потребно. Интересантно, сви се жале – и студенти и професори (на Болоњу?). Не знам колико је познато, али некадашња пракса давања часова гимназијалцима је постала веома раширен и уносан бизнис за универзитетске наставнике. Нека је уносан, али можда ипак превише раширен. Да ли је за то Болоња крива?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja