nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:02

Rusija i takozvani odgovor na energetsko pitanje

Autor: Prof. dr Konstantinos Filisčetvrtak, 14.08.2014. u 15:00

Aktuelna ukrajinska kriza ponovo je pokrenula raspravu o sigurnosti energetskog snabdevanja na evropskom tržištu. Krugovi unutar i van Evropske unije predlažu da se svi problemi koji su u vezi s energijom reše smanjivanjem stepena zavisnosti od Rusije. Međutim, ukoliko bliže sagledamo ključne izazove s kojima se suočavaju zemlje članice, zaključićemo da uspostavljanje dugoročnog funkcionalnog odnosa s Moskvom ipak predstavlja daleko optimalniji izbor.

Razloga je nekoliko:

Prvo, Evropska unija još nije u mogućnosti da obezbedi značajnije količine gasa iz drugih izvora. Konkretnije rečeno – a na temelju aktuelne statistike – čak i kada bismo sabrali azerbejdžanski gas, severnoamerički gas iz škriljaca i uvoz iz istočnog Mediterana, postalo bi jasno da ukupne količine ne prelaze 50 bcm na godišnjem nivou – što predstavlja samo trećinu količine gasa koju dobijamo iz Rusije ili oko 10 odsto potrošnje cele Evrope.

Drugo, evropski uvoz prirodnog gasa kao procenat ukupne potrošnje skočiće sa sadašnjih 66 na 84 odsto u 2035. godini. Ova činjenica, u kombinaciji sa opadajućim rezervama u Severnom moru, stvara pritisak na evropskom tržištu i nesumnjivo obeshrabruje bilo kakvo eksperimentisanje.

Treće, trenutno stanje u Iraku i Libiji potpuno je haotično, pa su tako ove dve zemlje daleko van energetskog okvira. Turkmenistan je očigledno orijentisan na azijsko tržište, a Iran – naš potencijalni najveći snabdevač – nastavlja da trpi međunarodnu izolaciju, uz disfunkcionalnu infrastrukturu koja zahteva dugotrajna unapređivanja koja bi omogućila da ova država ostvari svoj ogromni potencijal.

Evropska komisija je, sa svoje strane, zauzela neobično krut stav prema „Južnom toku”. Uzrok tome su ili spoljni i unutrašnji pritisci da se demonstrira snaga u očima Moskve ili trenutna situacija u Ukrajini. Šta god da je razlog, reč je o neodgovornom stavu u odnosu na velike izazove koji stoje pred Evropom. A s tim izazovima možemo da se efikasnije suočimo kroz saradnju sa Rusijom.

„Južni tok” suštinski upotpunjava „Severni tok”, koji Rusiju direktno spaja s Nemačkom. Štaviše, ruska gasovodna veza s Bugarskom ni u jednom delu ne prelazi preko neevropskog kontinentalnog tla. Trase su, dakle, diverzifikovane, predvidljivost je veća, rizik je umanjen i obezbeđuje se jasan pravni status kvo – čime se eliminišu dugotrajni pregovori i poteškoće u prilagođavanju na različite regulatorne okvire.

Pored svega navedenog, izgradnja „Južnog toka” predstavlja vid delimičnog povratka pravde za jugoistočne evropske zemlje, koje – za razliku od svojih partnera u centralnoj Evropi – u potpunosti zavise od energije koja prolazi kroz Ukrajinu i koje će pretrpeti prekid snabdevanja u slučaju krize. „Južni tok” ostvaruje upravo ovu neophodnu promenu – barem u početku – nadoknađivanjem količina koje prolaze kroz ukrajinsku teritoriju, umesto da samo snabdeva Evropu dodatnim ruskim gasom.

Ovaj konkretni razvoj događaja neupitno će učvrstiti ulogu Moskve kao snabdevača Evrope. Ipak, trebalo bi da imamo na umu to da je, s jedne strane, kredibilitet Rusije kao snabdevača – uz nekoliko izuzetnih slučajeva – nepobitan već nekoliko decenija i, s druge strane, to da većini alternativa nedostaju kapacitet ili konkurentne cene, ili to da one mogu da uzrokuju veću geopolitičku nesigurnost. Na nama je da napravimo razliku između pustih želja i neizbežnih potreba, kao i da definišemo svoje izbore na osnovu odgovornog i realističnog plana.

Direktor Odeljenja za istraživanje na Institutu za međunarodne odnose pri Univerzitetu Pandio u Atini


Komentari5
5e093
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

samo moje i EU misljenje
Evropa je vise puta isticala da njenu nezavisnost od ruskog gasa nece povecati "Juzni tok". To je jos uvek ruski gas a Putin moze kad hoce zavrnuti ventile na svim gasovodima koji snabdevaju Evropu, ako to bude hteo. Svrha "Juznog toka" je da zaobidje Ukrajinu a ne da pomogne nekakvu "pravdu" za balkanske zemlje. Uostalom, Rusija vidi balkanske zemlje kao buduce clanice EU i NATO-a i na duge staze nije zainteresaovana ni za kakvu balkansku pravdu. Druga je stvar sto sadasnja srpska politika ima interesa da ignorise ovu sasvim predvidljuivu buducnost.
nikola andric
Mada se misao izrazava iskazima (recenicama) postoji takozvani ''pojmovni okviri'' za nasu orijentaciju prema stvarnosti. Objekata u stvarnosti ima previse i bez ikakvog reda pa je njihovo pojmovno uredjenje potrebno kao redukcija komplekisteta. Ali pojmovi imaju i znacenja u psiholoskom smislu (emotive meaning) te usmeravanje naseg fokusa. Politicari zbog toga biraju ''sugestivne pojmove'' za zavaravanje svojih podanika odnosno biraca. ''Smanjnje zavisnosti od Rusije'' u globalnoj ekonomiji gde su medjuzavisnosti ekonomija ne samo ocevidne nego i korisne (Ricardova teorija jos uvek vazi) je vrlo cudna jezicka sugestija. Jezicka sugestija je da je ta ''zavisnost'' nesto lose sto treba da se spreci. Ali jednostavna ''algebra'' pokazuje da koliko vise Rusija proda toliko vise Rusija moze da kupi od drugih ekonomija. Posle ovih glupih sankcija kojima je Evropa ''udesila'' sopstvena preduzeca i narocito agrare pokazuje cemu vode politicke ''jezicke igre'': kompenzaciji stete.
mimi moraca
Gospodine Filis dopao mi se vas clanak pa vas molim da mi odgovorite na pitanje: -kako je moguce da Evropa udje u ovako zapletene sankcije Rusiji da bi podrzala Ameriku i -kako Evropa nije unapred znala sta joj znaci ruski gas i gde je vode potezi koje cini? Kako niko nije umeo da proceni stetu koja ce nastati od ovakvih poteza nje same nego se i dalje pridrzava svega sto Amerika traze??? To me jako interesuje, veliki pozdrav sa Novog Zelanda.
Kipreos Kiprianou
a sta ako ameri sad uskoce i proguraju trans atlanski sporazum, kao da pomognu ostecenim evropskim snabdevacima ruske sankcije? opet konjica dolazi u zadnji cas, i puni dzepove sačici industrijalaca? sve veci ambis izmedju istoka i zapada? 21. vek je u znaku Azije i Afrike, tako da se pitam ko tu mirnije spava, a ko iz ocaja vadi planove D i F
Kalimero Nesvrstani
Evropa tj.EU,treba da se distancira od administracija SAD, jer su postale zadnjih 30 god.najvece ljudsko zlo na ovoj maloj planeti zvanoj Zemlja.. Na njoj bi trebalo da budu 4-5 ekonomskih zona, jedinstvena svetska valuta, pod zajednickom kontrolom tih zona-zemalja... Tolika upornost da Rusiju uvuku u ratnu intervenciju i to preko drugih drzava, sada cak i uvlacenja cele EU..! Realno ko bi to u NATOu,- tj. koje zemlje clanice bi oruzano napale Rusiju..i ZASTO.. Radi administ.SAD koje pujdaju deo ,,vlade,,nepromisljenih Ukrajinaca na bratski narod...da izazovu gradjanski rat..kao kod nas i kao oslabe Rusiju.. Ali ne dao bog, dodje li do tog pa vecina Ukrajinaca ce stati uz Ruse kao i nekadasnje zemlje SSSR Ali nek se sete svoje 1861 god. moguce.! brzo ce i tamo goreti, nazalost njihovih obicnih gradjana a nisu daleko od toga posle ovakvih rovarenjem i zlocina po celom Svetu..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja