petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Miroslav

Autor: Čedomir Antićčetvrtak, 14.08.2014. u 15:00

U našoj javnosti česte su tvrdnje da savremena Srbija nema dovoljno dobrih i učenih ljudi. Odzvanjaju reči hora ogorčenih nezadovoljnika uverenih da su najbolji ostali u prošlosti ili pobegli u inostranstvo. U jednoj zemlji u kojoj se ne pita za zasluge, već za usluge. Gde je poštenje postalo obezvređena opšta priča i, zamislite, lična diskvalifikacija... U demokratiji u kojoj su državnici nestali da bi političari postali, a bogatstva nadoknadila nedostatak plemenitosti; gde naučni stepen smatraju titulom, a titulu upotrebljavaju kao nakit... Teško je govoriti o ličnom radu i vrlini.

Kod nas je politika postala marketing, biznis se sveo na špekulaciju, ekonomija se pretvorila u iluzionizam, prosveta je postala socijala, kultura se preselila u klanove ili tržišnim putem premetnula u šund. Čak i su pesme kod Srba postale projekti. Ako prvog političara nije moguće pitati za diplomu, najvažnijeg za kuma, bogataša za prvi milion... Zašto bi onda nekoga čestitog, radnog i uspešnog– a nepodobnog svetu politikantstva, proračunate podrške ili frustrirane kritike – uopšte predstavljali javnosti?

Reformator drevne Atine, mudri Solon, tvrdio je da najsrećniji čovek na svetu nije bio prebogati car Krez, već jedan običan čovek koji je doživeo ličnu sreću. Ne znam da li je moj prijatelj Miroslav Svirčević bio srećan. Sreća je lični doživljaj. Poznavao sam inteligentne, lepe, voljene, bogate ljude koje je neka čudna unutrašnja sila vodila u samouništenje... Slušao sam o čoveku koji je pre četrdesetak godina dugo živeo zarobljen ispod ogromnog aparata „veštačkih pluća” i pisao pesme, slaveći svaki tren svog života o kojem nemam pravo da iskažem sopstveno mišljenje kakav mi se čini da je bio... Miroslav je bio čestit čovek. Ovaj pravnik i istoričar posvetio je život nauci – istoriji prava, ustavnosti Balkana i srpskog naroda. Svirčevićeva monografija o istoriji lokalne samouprave u novovekovnoj Srbiji na mene je ostavila dubok utisak kao jedna od najtemeljnijih i najučenijih knjiga koje sam pročitao. Posvećen istoriji Balkana, napisao je i obimnu knjigu u kojoj poredi razvoj lokalne samouprave u Srbiji i Bugarskoj tokom 19. i prvih decenija 20. veka. Zapažena je bila i Miroslavljeva briljantna knjiga o odnosu domova britanskog parlamenta u vremenu velikih reformi između 1832. i 1911. godine. U širokom spektru zanimanja Svirčević je proučavao teme iz istorije ustavnosti jugoslovenske monarhije, ali i razvoj savremenog libertarijanstva i liberalizma.

Miroslav Svirčević bio je neumoran u jednoj od najvažnijih dužnosti intelektualca – on je neprekidno i posvećeno učestvovao u javnom životu. Svoja velika znanja neprekidno je predstavljao javnosti, nenametljivo nastojeći da pruži doprinos razvoju demokratije, širenju novih znanja i javnoj debati koja se u društvima kakvo je naše, nažalost, vodi na marginama politike. Miroslav je godinama neumorno pisao, ne prezirući nijednu priliku i ne potcenjujući nijednu temu o kojoj je znao nešto, po pravilu, sažeto, tačno i učeno da kaže ili napiše. Poslednjih godina u našim medijima, pre svega novinama, informativnim portalima, ali i na društvenim mrežama, predstavio se i afirmisao ne samo kao uzorni naučnik, već i kao uticajni i cenjeni intelektualac. Miroslav je bio i iskreni rodoljub. U izvornom smislu te sintagme, bio je posvećeni „nacionalni radnik” – onaj koji bez lične koristi, nadahnut odanošću prema svom narodu, želi da velike ideale u koje veruje podeli sa svojim sunarodnicima. Podoban idealnoj slici starih Banaćana, sin stare i junačke srpske zemlje, Miroslav je postojano i hrabro zastupao uverenja za koja je verovao da su istinita i pravedna. Zalagao se za narodna prava, čak i kada se taj rad činio uzaludnim i bio opasan.

Život Miroslava Svirčevića imao je još jednu dimenziju koja njegov predani rad i dostignuća predstavlja u donekle drugačijem svetlu. Kao dečak, Miroslav je oboleo od teške bolesti. Tokom dugih godina, mučnim lečenjem, uspeo je da prezdravi, ali su ostale teške posledice po njegovo zdravlje koje je bilo nemoguće prevazići... Lišen mnogih životnih prilika, nadanja i radosti, Svirčević je kroz život prolazio stoički, hrabro, strpljivo i uporno. Pre godinu dana izgubio je vid na jednom oku. Ipak, nastavio je da radi vredno i neumorno. Radio je i u nedelju, 10. avgusta, kad se suočio sa smrću.

Radovan Samardžić je govorio da su početkom 20. veka „malom Srbijom hodali veliki ljudi” i da je to bio razlog njenog trijumfa. Život, rad i hrabrost Miroslava Svirčevića daju nadu da velikani postoje i u dobu u kojem su zacarili zlo i prosečnost. Dužnost nas, njegovih prijatelja i kolega, jeste da negujemo spomen na njega.

Napredni klub


Komentari17
29629
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Нестор комшија
Господина Миродлава Свирчевића сам познавао и ценио. Дуго га нисам видео, а последњи пут са његовим радом сам се срео када сам читао текст о првом Србину у Америци који је г. Свирчевић објавио у Сведоку. Са колико пажње, енергије и родољубља је тај човек писао и говорио... Колико сам чуо од познаника, требало је да путује у Америку поводом 200 година од када је први Србин крочио тамо. Г. Антић нам је на најбољи начин приказао слику и прилику родољуба и честитог човека. Верујем да је још људи јаког карактера и узвишених идеала попут г. Свирчевића. Нема краја док се не одустане. Господин Свирчевић и људи из његовог окружења нису одустали. Докле год је таквих - Србија живи! Хвала и г. Свирчевићу и г. Антићу и њима сличним. Захваљујући таквом свету с поносом и оптимизмом можемо да кажемо - живела Србија!
Нисмо ми те среће и памети
Замислите да овај човек представља нашу државу у свету и да се обраћа нама искрено како јеи васпитан.
Milos Jankovic
Nažalost, 99% ljudi (uključujući i mene moram da priznam) nije čulo za ovog gospodina. Ali, zato su svi čuli za Staniju, Soraju i ostalu kompaniju.
Nebojsa Zdravkovic
Gospodine Anticu .Ne znam gospodina Miroslava ali na pocetku teksta se genijalno opisali zemlju srbiju kakva ona danas jeste.Svaka cast.
Barkley .
Панчевац сам. Виђао сам господина Свирчевића ту и тамо по граду, нисмо се познавали, али сам чуо све похвално о њему од човека који га је добро знао. Пар пута сам гледао његова гостовања на телевизији, прочитао пар коментара, али не могу да кажем да сам био детаљно упознат са његовим радом. Међутим, оно што сам видео и прочитао ми је било довољно да видим да се ради о изузетном човеку. Зато је и отишао тако рано. Нисам ни знао да је преминуо. Растужило ме је у ионако тешком дану. Предиван текст, верујем да је заслужио свако написано слово. Нека му је вечна слава и хвала, а била му лака банатска црница.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja