nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.08.2014. u 15:00 Vladimir Krulj

Krila „Etihada” za „Er Srbiju”

U vreme kada se govori o tome kako spasiti što više preduzeća u restrukturiranju i pronaći im strateškog partnera, jedna uspešna priča – od „Jat ervejza” do „Er Srbije”, uz pomoć „Etihada”, ponovo je došla u žižu javnosti. I to povodom objavljivanja detalja potpisanog ugovora. Premijer Vučić obelodanio je ugovor i odgovorio na sva sporna pitanja u vezi s tim, jasno ukazujući na ono što je najvažnije – na ekonomske efekte.

Moramo prvo poći od činjenice gde je bio „Jat ervejz” u trenutku kada je potpisan ugovor sa „Etihadom”. Naime, „Jat” je samo u 2013. godini imao gubitak od 73 miliona evra, dok je gubitak u 2011. i 2012. ukupno bio oko 67 miliona evra. Ukupne obaveze „Jata” prema bankama, državi, i po drugim osnovama iz poslovanja iznosile su 230 miliona evra. Flota „Jata” bila je stara i izraubovana, s prosečnom starošću većom od 25 godina i s nefunkcionalnom mrežom destinacija. Jednostavno, „Jat” je bio pred stečajem i gašenjem, jer država godinama nije mogla da nađe strateškog partnera ili kompaniju koja bi ga kupila. I to u mnogo povoljnijim vremenima u segmentu avio-prevoza nego sada. Ugovor s „Etihadom” jednostavno je bio spas za srpskog nacionalnog avio-prevoznika i jedino rešenje za njegovo preživljavanje. Ovakav ugovor bio je i jedina mogućnost da „Jat” dobije veoma ozbiljnog i respektabilnog partnera koji može da obezbedi profitabilno poslovanje nacionalnog avio-prevoznika.

Ugovor s „Etihadom” doneo je i početak renesanse srpske nacionalne avio-kompanije. Za samo godinu dana saradnje, nova nacionalna avio-kompanija, u kojoj je Srbija vlasnik 51, a „Etihad” 49 odsto akcija, počela je da posluje u plusu, s očekivanim profitom od milion evra u ovoj godini. Broj putnika povećan je za 70 odsto i dostigao je nivo od oko 950.000 putnika u prvoj godini poslovanja. Ostvaren je i porast od 65 odsto u prevozu tereta. Uveden je i moderan model poslovanja, kakav se primenjuje i u „Etihadu”, jednoj od najbrže rastućih kompanija u avio-saobraćaju u svetu, zajedno s „Emirejtsom”. Modernizovana je flota, uvedeno je sedam novih linija, „Er Srbija” je ušla u mrežu „Etihada” i ostvaruje saradnju s avio-kompanijama koje posluju u sastavu ovog velikog svetskog avio-prevoznika. Treba reći i da „Er Srbija”, prema studiji „Oksford ekonomiksa”, doprinosi bruto društvenom proizvodu s više od 700 miliona dolara, odnosno sa 1,5 odsto BDP-a i indirektno doprinosi zapošljavanju 20.000 ljudi. Vidljiv je i doprinos „Er Srbije” rastu prometa na aerodromu „Nikola Tesla”, što stvara uslove da beogradski aerodrom postane regionalni centar avio-saobraćaja. „Er Srbija” je, za samo godinu dana, od velikog gubitaša, koji je državu veoma mnogo koštao, postala profitabilna kompanija s velikim perspektivama za dalji rast.

Na osnovu ugovora vidi se i da partneri imaju uglavnom ravnopravne finansijske obaveze. „Etihad” se obavezao da u novu kompaniju investira 100 miliona dolara, od toga 40 miliona kroz dokapitalizaciju, koja je urađena prošle godine, i kroz pozajmicu od 60 miliona dolara, koja još nije iskorišćena. Država Srbija je u obavezi da do 2016. u novu avio-kompaniju investira ukupno 82 miliona dolara, i to kroz gotovinske uplate ili kroz neplaćanje aerodromskih taksi u Srbiji. Iz ovoga se vidi da su obaveze države prema „Er Srbiji” na nivou gubitaka koje je „Jat” imao samo u 2013. godini. Isto tako, treba reći da je logično da je država na sebe preuzela stare dugove „Jat ervejza” (292 miliona evra), koji će se rešavati kao i drugi dugovi javnih preduzeća. U svakom slučaju, Srbija bi i bez „Etihada” morala da rešava stare dugove „Jata”. Naravno, ovi dugovi nemaju nikakve veze s novim strateškim partnerom.

Ovaj model ozdravljenja avio-kompanija u gubicima nije usamljen. Poslednji takav primer jeste nedavno preuzimanje 49 odsto kapitala gubitaša „Alitalije”, koji je takođe preuzeo „Etihad”. Ova transakcija podrazumeva kombinovanu investiciju „Etihada” u iznosu od 560 miliona evra, dok će akcionari „Alitalije” obezbediti dodatno kapitalno ulaganje od 300 miliona evra. Banke akcionari trebalo bi da obezbede još 600 miliona evra kroz finansijsko restrukturiranje i otpis dugova. Italijanske finansijske institucije odobriće nove linije kredita, u ukupnoj vrednosti od 300 miliona evra. Očigledno, cena ozdravljenja jedne avio-kompanije svuda mora da se plati.

I zbog toga osporavanje ugovora s „Etihadom” iz, pre svega, političkih razloga predstavlja lošu poruku investitorima. I stvara osećaj nesigurnosti za strane ulagače. To Srbiji ne treba. Srbiji treba što više investitora i strateških partnera kao što je „Etihad”. A upravo partnerstvo države i strateških investitora je model koji može biti spas za mnoga preduzeća.

Viši savetnik „Kreab & GavinAnderson”, Brisel

Komеntari16
0306d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentator Poslednji
Znaci kada gospodin savetnik savetuje klijente koji prodaju svoje firme, on im kaze da zadrze za sebe sve dugove firme (jer su ih oni sami stvorili) ? Genijalan koncept! Zasto se jednostavno ne kaze da je trebalo da se raspise neki tender na kome bi se jasno utvrdila cena JAT-a? Ovako se cena samo nagadja, jer JAT nije iznet na trziste, vec prodat u ovom direktnom dilu.
ekonomista -
Politika mora objektivno da pise o partnerstvu jata i Etihada a ne da bude glasilo vladajuce stranke. Ovako se javnosti baca prasina u oci; Poznato je da su jat upropastile stranke na vlasti u periodu 2001-2012; Doveli su je do bankrotstva; Ko je odgovoran u drzavi za to sistematsko upropascavanje avio prevoznika? Sistemska i politicka korupcija? Zasto se nije obnavljala flota iz fonda za razvoj Srbije ranijih godina? Ko odgovara za to sto je fond za razvoj pomagao tajkune? Centar za istrazivacko novinarstvo i nedeljnik Vreme su pisali o nejasnom ugovoru sa Etihadom. Ugovor nije povoljan jer je previse dato Etihadu, oni su uzeli deo trzista za 40 miliona dolara i sve obaveze od blizu 400 miliona dolara prebacili na drzavu Srbiju; To nije dobro gazdovanje drzavnom imovinom, drzavna imovina i resursi Srbije se tako rasipaju i daju ispod cene vec 20 godina.
gajo mitrovic
Kako Vucic zna sta treba narodu dati. Kao "Evo vam i ekonomiste, strucnjaka, evo vam i brojeve da vam sve izgleda jasno pa da vidite da su Radulovic i ekipa stetocine!"...a ne pomenu covek nigde u analizi imovinu JAT-a. A uz to, prica o dugovima u JAT-u u poslednje dve godine...ljudi ko bese na vlasti u to vreme? Iz tog vremena mi je ostala u pamcenju jedna skracenica - PPV
mike kos
Tvoja titular viseg saradnika sve pojasnjava....
Перица Перић
Желим да ЕрСербиа успе. Али не преко мог џепа. Пошто често летим до Лондона, ВизЕр-ом, оно што се дешава ће само мене коштати пар хиљада евра годишње. А није да не доприносим српској економији, чак шта више. То не погађа само мене него и многе друге који се за послове боре ван Србије и који су извозници онога што би сада сви да извозе - памети. Као што погађа и оне који повремено долазе у Србију да би потрошили новац. Уместо да се гаје све фирме, да се повећава промет и смањи цена, успоставља се принцип друмарине. Али шта очекивати од економски неписмених.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja