nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.08.2014. u 15:00 Bogdana Koljеvić

Raselov tribunal i osećaj za pravdu

Za nekoliko dana društveni aktivisti u Veneciji koji pripadaju pokretu Vlada Veneta održaće egzibicioni proces protiv američkog predsednika Baraka Obame, predsednika EU Hermana van Rompaja i predsednika Ukrajine Petra Porošenka. Njima će suditi Raselov tribunal, to jest sud koji su 1967. osnovali filozofi Bertrand Rasel i Žan-Pol Sartr, kao međunarodni sud za ratne zločine povodom rata koji su SAD vodile sa Vijetnamom (predsednik suda bio je Sartr, a jedan od sudija Vladimir Dedijer). Ova metoda izabrana je u cilju skretanja pažnje najšire javnosti na stvarne događaje i razmere humanitarne katastrofe u Donjecku i Lugansku. Ali i kao važno podsećanje da se, u situaciji u kojoj izostaju reakcije pravno obavezujućih instanci, osnivanje objektivnog i nezavisnog tribunala pojavljuje kao bazično okupljanje na temelju osećaja za pravdu. Raselov tribunal, po definiciji, sastoji se od istaknutih intelektualaca, stručnjaka i ljudi koji zastupaju različite političke poglede, ali koje spaja zahtev za istinom i pravednošću i kojima nije svejedno šta se dešava – u Ukrajini ili bilo gde drugde.

Pri razmatranju ove inicijative, pre svega, uočava se sledeći paralelizam: kada su filozofi osnovali Raselov sud 1967, bila je to u velikoj meri posledica činjenice da rat u Vijetnamu nikada nije spomenut u Ujedinjenim nacijama. Ova činjenica logički korespondira s nizom sličnih primera eksplicitnih ili implicitnih „humanitarnih” i drugih intervencija u svetu u protekle tri decenije – zaključno sa savremenim ratom u Ukrajini. Konstanta se, na taj način, pronalazi u imperijalnom političkom delovanju i u samim Ujedinjenim nacijama, koje nisu poslale mirovne snage u cilju sprečavanja izraelske ofanzive na Gazu ili sprečavanja dalje eskalacije ukrajinske krize. A razlozi za pasivnost najvažnije međunarodne institucije, po svemu sudeći, sežu dalje od birokratičnosti i neefikasnosti. Ili, preciznije, ni za protivpravno delovanje najvećih zapadnih sila ni i za izneveravanje prava od strane najviših svetskih institucija – ne postoji međunarodna instanca koja bi mogla da presuđuje. Već se, naime, uvek pretpostavlja temeljna izuzetost od pravila ili izuzetnost koja je takvog karaktera da nadilazi sve norme. U tom svetlu, Raselov sud – posebno ako bi se ova ideja proširila – pojavljuje se kao prvi korak ka formiranju instance iz koje bi s vremenom mogle da izrastu nove strukture obavezujućeg karaktera koje bi se ne samo u teoriji već i u praksi rukovodile načelom ravnopravnosti i principom istine.

Svakako, ovaj proces blisko je u vezi sa idejom promene, to jest podizanja civilizacijskog nivoa u različitim tzv. progresivnim državama, što je u Evropi delimično počelo da se događa. Istovremeno, u SAD se pojačavaju dve tendencije, jedna „odozdo”, koja govori o sve manjem stepenu podrške za nasilne intervencije, i druga „odozgo”, koja ukazuje na osnažen militaristički diskurs. Tako preostaje pitanje da li je osnovano očekivati da je istinska transformacija civilizacijske i kulturne paradigme ostvariva u političkom vremenu koje nastupa ili je vreme za takvu promenu već isteklo.

Ipak, koncepcija o postavljanju temelja za Raselov tribunal – ili, još pre, mnoštva tribunala ove vrste na različitim mestima – upućuje na značaj uključivanja u javni život istaknutih pravnika, filozofa, pisaca i naučnika na sasvim nov način. Jer spremnost da se objektivno kaže istina – nezavisno od neobavezujućeg karaktera presude – predstavlja početnu tačku za povratak etike u politiku, to jest za konstituisanje i političke etike i za obnavljanje delatnosti javnih intelektualaca koje ima rezonancu u društvenom telu. Štaviše, reč je i o izrazitom koraku ka pravoj demokratiji, jer njen neizostavni deo sadržan je u prevazilaženju jaza između naroda, s jedne, i političkih i ekonomskih elita, sa druge strane.

Fakultet za medije i komunikacije

Komеntari3
6a5a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

неукротиви бунтовник
идеја је само идеја у визији док се не оствари у стварности и добије облик који јој високоумне особе дају,суд непристрасности је само онај суд,чији су аксиоми чисти до најузвишенијих стремљења једног стратума свијести који се не обазире на било какво индуковање политичких прерогатива,него га савјест води ,и само,искључиво води истини и чињеницама које ту истину оваплоћују,да ли би у данашњем времену тај суд могао да се оформи,чисто симњам,зашто,зато што ми данас у западној култури немамо такве менталне корифеје,какви су били расел и сартр,друго,онај фактор који даје снагу и извориште раскошних идеја је неприкосновена омладина,она је данас затурена негдје на периферији свих збивања или се ушушкала у својој лагодности,некада је франциска имала ДЕ ГОЛА,који је био протутежа америчкој империјалној моћи,дубоко је поштовао сартра,данас имате политичке насилнике који свијет окупирају оружјем,данас имате АНРИЈА ЛЕВИЈА,самозваног филозофа који је највећи хушкач за војно дјеловање по свијету,шта
nikola andric
Cudna filozofija saznanja. Istina nije osobina osoba nego iskaza. Mi smo vec imali Aristotela i Marksa koji su imali ''osobinu'' da sve sto kazu ''to ti je istina''. Za moral i etiku mi upotrebljavamo vrednosne odnosno ''normativne iskaze''. Za takve iskaze ne vaze istinonosne vrednosti : istina ili neistina. Osim toga ''spremnost da se objektivno kaze istina'' je cudna jezicka konstrukcija. Kad se jedan iskaz ''kaze'' odnosno objavi on postaje deo javnog saznanja pa je kao takav prinicipijalno dostupan svakome. Ko bi mogao da zapamti sve naucnike i sve njihove iskaze? Kako svaki naucnik zna ''spremnost da se kaze istina'' nije dovoljan uslov za istinu .Istina se pronalazi , otkriva itd. mukotrpim istrazivanjima.
dušan silni
Ko će da finansira rad raselovog suda? Odakle dolaze pare? Zar nije jasno da i za pravdu i za demokratiju važi: koliko para, toliko muzike.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja