ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 20.08.2014. u 15:00 Željko Cvijanović

Pajtić i srpsko stanovište

Ko je pre samo dva dana mogao da pomisli da će lider Demokratske stranke Bojan Pajtić biti taj koji će na naslovnoj strani „Politike” („Deset teza o Srbiji“, 18. avgust 2014) afirmisati ideju o „srpskom stanovištu”? Podsećanja radi, pišući u časopisu „Ideje“ 1934. godine o krizi u jugoslovenskoj državi, gde se „svaki problem postavlja (...) u znaku slovenštine i hrvatstva“, dok je „zabranjeno (...) gledati ga sa srpskog stanovišta“, Miloš Crnjanski tu sintagmu definiše kao pomeranje težišta sa jugoslovenskog na srpski interes, kao politiku „koja bi bila ni malo nametljiva, ni malo nasilna, ali čisto srpska”, posvećena „ne Srbijancima, nego Srbima”. Crnjanski zbog „Ideja” biva ideološki napadnut, etiketiran i proskribovan, bez mesta u javnom prostoru adekvatnom njegovom talentu i značaju. Gotovo 80 godina kasnije, ponovo afirmišući „srpsko stanovište“, u mainstream medijima slično prolazi i knjiga „Duh samoporicanja” (2011) Mila Lompara, objavljena za vladavine Pajtićevog DS-a. Umesto pažnje i debate, Lomparovo „srpsko stanovište“ vladajući ideološki diskurs diskvalifikuje kao izraz „borbenog nacionalizma“ u jagnjećoj koži i „narcisoidnog aksiološkog izolacionizma“ (M. Belančić).

Dok Lompar „srpsko stanovište“ definiše pre svega kao impuls kulturne politike, Pajtić je čak bliži izvornom političkom značenju Crnjanskog, uveren da „prvo treba da uredimo srpsku Srbiju da bi to sutra bila evropska Srbija“. Takav stav može se tumačiti zaokretom u politici DS-a. Naime, njen bivši lider Boris Tadić je nacionalni aspekt politike i kosovski mit, kao jedno od njegovih istorijskih uporišta, smatrao preprekom na evropskom putu Srbije, čak zagovarajući jednu vrstu preumnjenja javne svesti. Ne treba zaboraviti da je i po silasku s vlasti za jedan od najvećih uspeha svoje vladavine imenovao marginalizaciju Vojislava Koštunice, najautentičnijeg zagovornika „srpskog stanovišta“ u savremenoj politici. Takođe, vreme vladavine DS-a ostaće zapamćeno po svojevrsnom „evrofanatizmu“ i po tome što su zagovornici „srpskog stanovišta“ bili izloženi stalnom diskreditovanju u medijima.

Ova podsećanja nemaju nameru da Pajtiću politički ili moralno ospore pravo da se zalaže za „srpsku Srbiju”, već da ilustruju dubinu političkog zaokreta koji je svojim tekstom najavio. Uostalom, glavna odlika većeg dela epohe Petog oktobra, kojoj je DS dao osnovni ton, jeste isključivo tretiranje srpskog pitanja kao demokratskog, nasuprot njegovog tretiranja kao nacionalnog u devedesetim. Kriza smislenosti tog stava nastupa 2008., kada su Kosovo i Metohija zvanično oteti verovatno najdemokratskijoj srpskoj vladi u poslednjih 60 godina, da bi se srpsko pitanje u međuvremenu kristalisalo u ono što jedino i jeste – geopolitičko pitanje. Najmanje što se može u takvom stavu jeste ono što predlaže Pajtić: obrisati i izmišljeni titoistički opozit nacionalnog i građanskog i njegovo čedo iz dvehiljaditih – opozit srpskog i evropskog.

Iako, po svoj prilici, nije želeo da ide tako daleko, Pajtić nam pokazuje da ni srpska istorija nije zauvek završena pobedom savremenih interpretacija liberalnih vrednosti, koje danas najčešće zovemo evropskim. Jer „srpsko stanovište“, prema Lomparu, jeste, pored ostalog, i zahtev za razlikovanje evropskih vrednosti od evropskih interesa. Na toj liniji mišljenja nije teško razumeti kako je briselska orijentacija u Srbiji od ideje o vekovnom miru, civilizacijskom napretku, ekonomskom rastu i socijalnom blagostanju evoluirala u ogoljenu geopolitičku ideju, koja danas pred Srbijom stoji u prvom redu kao pitanje bezbednosti zemlje. Za to ne treba tražiti pouzdanije svedoke od Viktora Janukoviča i Ukrajine, čiji su slom i tragedija počeli zastojem u evropskim integracijama.

Otuda odanost „srpskom stanovištu“ nalaže ozbiljnu i opreznu debatu o EU. Ono čemu u javnom prostoru prisustvujemo danas svakako se može opisati kao oprezno, ali ne i kao debata.

Vraćajući se Pajtiću, teško je i nepouzdano razmatrati iskrenost njegovih reči o „srpskom stanovištu“ i „srpskoj Srbiji“ pre evropske. Umesto toga, mnogo je pouzdanije uzdati se u njegovo poznavanje političkog tržišta. Naime, Pajtić je svestan političke neophodnosti srpskog stanovišta, kao i toga da to političko polje danas ne „pokriva“ vlast, od koje se to ipak više očekivalo nego od DS-a. „Gradili smo evropsku, a zapostavili srpsku Srbiju. To isto danas radi SNS“, samokritičan je i kritičan Pajtić. Politički inženjering, koji je svoj zamah doživeo 2008. godine, doveo je do toga da danas u srpskom parlamentu sedi 250 zastupnika „evropske Srbije“ i nijedan zastupnik „srpske Srbije“. Prateća pojava tog inženjeringa jeste u tome da su intelektualni zagovornici „srpskog stanovišta“ uglavnom smešteni na marginama javnog prostora.

Najnovija srpska politička istorija uči nas da su kod nas mogući svakakvi obrti, pa i takav da Bojan Pajtić sutra na čelu nekog „patriotskog bloka“ postane opasnost za vlast, koja danas svoje „srpsko stanovište“ drži tek na tankoj niti odbijanja da uvede sankcije Rusiji. To bi, međutim, bila mala opasnost prema onoj da, u momentu kada se mnogo toga u Srbiji rešava, njen politički život i javni prostor budu bez glasa zagovornika „srpskog stanovišta“.

Komеntari16
31484
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Knezevic
Kazite Crnjanskom da nema vise problema sa hrvatskim niti slovenskim stanovistem.Nek se srbuje do mile volje.
mima man
Od pojave Pajtića i organozovane pljačke Banata,omrzao sam pesme " u tem Somboru ",Bački ručak i "Lale" iz Novoga Sada. Novokomponovanm RTS u poručujem,pored mnogo,mnogo neznanja i nekulture da u Novom Sadu mogu naići i na "Lalu" koji je došao U GOSTE.Kako baš od svih novosadjana uvek "nalete" na Lalu pa ga pitaju kako vi lale u Novom Sadu...? Mnogo je toga a i Pajtićevi "zaokreti" nisu ništa novo za poznavaoce prilika medjutim,kako uvek dodju neki novi i sve manje informisani novinari kada je država Srbija u pitanju a o "DRŽAVI" Vojvodini se odnose kao ba je ona na Mesecu, Banat na Marsu a Pajtić kapetan podmornice. Blago nama sa Vama.
Teoфил Од Византије
Цвијановић је одличан као и увек. Коментари Милоша Станковића и Сање Петровић погодили су суштину.
Sanja Petrovic
Ovaj potpuni zaokret DS i Pajtica je stvar politickog marketinga. Lepo je sto su setili da promovisu srpsko stanoviste, ali ostaje gorak ukus posle decenija njihove borbe protiv tog istog stanovista. Pomalo plasi sto takvi zloupotrebljavaju tu, ne samo uzvisenu i svetlu ideju, vec nadasve razumnu i racionalnu. Plasi i to sto su oni koji su posvetili zivot promociji tih stavova i dalje iskljuceni iz javnog zivota. Njih su KP, DS, pa i SNS iz tog prostora isterali.
dx d
eto, zato cvijanovic ne dira vucica he

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja