ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:18

Očaravajući šarm Davida Bižića

Autor: Branka Radovićčetvrtak, 21.08.2014. u 22:00
Сцена из опере о пере „Дон Ђовани”

U Martin teatru u Čikagu održana je premijera opere „Don Đovani” V. A. Mocarta. Čikaškim simfonijskim orkestrom dirigovao je Džems Konlon. Pored našeg Davida Bižića u ulozi Leporela, nastupila je inostrana ekipa solista: Kristofer Maltman (Velika Britanija) u naslovnoj ulozi, Tamara Vilson (SAD) u ulozi Dona Ane, Aga Nikolaj (Poljska) kao Elvira, Ajlin Perez (SAD) kao Cerlina, Saimir Pirgu (Albanija) kao Don Otavio, Džonatan Miči kao Mazeto i drugi.

Izvođenje „Don Đovanija” na Festivalu Ravinija u Čikagu bilo je polukoncertno, kostimirano, uz minimalni mizanscen i s uverljivom glumom protagonista. Korišćen je i prostor gledališta, što je izvođenju dalo posebnu draž. U ovoj verziji predstave, bez scenografije i s orkestrom na sceni, potrebni su vrhunski pevači. Gledaocima ništa ne odvraća pažnju, ostaje čistota pevanja kao najveći kvalitet. Bazu izvođenja činio je sjajan orkestar, primeren Mocartu, skroman po broju instrumenata, nepovećavan u obimu, u potpunosti primeren zahtevima partiture. Džems Konlon, s velikim autoritetom koji ima, upravo je od svog orkestra načinio savršenu osnovu i potpunu podršku pevačima.

Kako je ova Mocartova partitura u pravom smislu „dramma giocoso”, tako su i likovi i parovi podeljeni po kategorijama opere serije i opere bufe, a najbufonskiji lik je Leporelo, koji je, u tumačenju Davida Bižića, izazivao glasan smeh u gledalištu. Svaki njegov pokret, mimika, raspolaganje scenskim prostorom, zajedno s prostorom gledališta, dozvolili su mu da razvije najpre svoje glumačke sposobnosti, a da zatim ulogu basa – baritona bufo posebno iznese u arijama (sjajno tumačena arija „Spisak”), ali i u duetima s Don Đovanijem i Dona Elvirom, u ansamblima i finalima kao nezamenljiva duboka zvučna osnova svih vokalnih partija.

David Bižić ima masivnu pojavu „čoveka s našeg podneblja”, šarmantno lice i veoma izražajnu gestikulaciju. Očigledno je da se u ulozi Leporela oseća „na svome”, komotno, slobodno i rasterećeno. Ne predstavlja pevača koji se nameće, sve što peva i pokazuje potpuno je i jedino u funkciji teksta, radnje i same muzike. Zato sve deluje tako logično, nepretenciozno, a beskrajno humorno. U Americi se inače ne neguju razorni i snažni glasovi, mada nisu bili preterano umiveni, ali ubedljivo ostvaruju duh i stil Mocartove muzike. Čini se da je ta dobra mera između virtuoziteta, osvojenih dubina, ali i pravih baritonskih valera deonice, u kombinaciji sa zavodljivom i funkcionalnom glumom, uslov uspeha u tumačenju ove uloge, kako je to Bižić i pokazao. On ne fascinira snagom glasa, čak su i njegove dubine ponekad sasvim utišane, ali upravo ukupna interpretacija, posebno lakoća pevanja brzih, kratkih pasaža koje nije lako izvesti, daje štimung Mocartovog načina i stila.

On ume da se poigrava na sceni, da se stavlja na raspolaganje drugim akterima, da pomno prati ruku dirigenta, da peva kao da se raduje svakoj frazi i svakom tonu. Nije li ta radost pevanja Mocarta ono što prosečne pevače izdiže do najboljih? Sve zvuči tako lagodno, prirodno i lepršavo, a tako je đavolski teško!

David Bižić, kao Leporelo, drži konce drame u svojim rukama, a samu deonicu savladava u velikom maniru najvećih umetnika. Bio je to njegov debi na Festivalu Ravinija u Čikagu.

Bez daha su ostavile sve tri dame, posebno Amerikanka Tamara Vilson kao Dona Ana, koja tako dobro peva svoju partiju da ubrzo zaboravite na njen izgled i tipično američke gabarite. Druge dve dame, posebno Poljakinja Aga Nikolaj (Dona Elvira), nosile su predstavu u najviše izražajne visine. Treća dama – seljančica Cerlina (Ajlina Perez), koja izgledom i ponašanjem priziva holivudsku scenu, izuzetne je pojave i glasovnih mogućnosti, kao i njen partner Mazeto. Ali, gde je tu skromni seoski par?

Ovacije je dobio i tenor iz Tirane Saimir Pirgu u ulozi Don Otavia, mladi umetnik raskošnog glasa, čini se i raskošnijeg nego što ova uloga traži. Pred njim je ozbiljna karijera.

U vreme prisustva probama prethodnih dana, Kristofer Maltman u ulozi Don Đovanija ostavljao je na nas izuzetan utisak, a to se na drugačiji način manifestovalo na premijeri. Veliki je umetnik i odličan pevač. Ambicije našeg Bižića svakako moraju ići u pravcu osvajanja i glavne uloge u ovoj operi.

Dirigent Džems Konlon jasno je postavljao zvučne odnose, držeći visoko ulogu orkestra i izgrađujući svaku vokalnu partiju, vodeći računa o masovnim scenama i ansamblima.

Toliko pokreta, smeha, radosti i uzbuđenja publika je nagradila stojećim ovacijama. Ispunjeni ponosom zbog burnih aplauza našem Bižiću, napustili smo ovaj divni teatar u Čikagu popunjen ove večeri do poslednjeg mesta.


Komentari0
e049a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Muzika

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja