petak, 24.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:37

Forum država za poštovanje humanitarnog prava

Autor: Didije Burkhalter, Peter Maurerpetak, 22.08.2014. u 15:00
Дидије Буркхалтер, председник Швајцарске Конфедерације

Peter Maurer, predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta

Prva ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenika u oružanim snagama u ratu potpisana je na današnji dan, pre tačno 150 godina. U okviru međunarodnog prava, zastupana je zamisao da je čak i u ratno vreme neophodno očuvati minimum humanosti. Švajcarska i Međunarodni komitet Crvenog krsta, koji su tada doprineli porastu uloge međunarodnog humanitarnog prava na međunarodnoj sceni, danas deluju kako bi se ovaj princip što efikasnije poštovao širom sveta. Jer činjenica je da još nema efikasnih mehanizama kojima bi se u ovoj oblasti bilo šta garantovalo.

Činjenica je i da se savremeni ratovi u mnogome razlikuju od onih iz 19. veka. Nekada su se borbe odvijale na precizno definisanim bojnim poljima, danas se dejstva sve više pomeraju ka naseljenim zonama. Klasični rat između armija zaraćenih država postao je izuzetak, a civili su glavne žrtve oružanih sukoba.

Međunarodno humanitarno pravo se prilagođava ovakvoj evoluciji. Zatečene patnjama i destruktivnim ludilom Drugog svetskog rata, države su se 1949. godine sporazumele kako bi u četiri ženevske konvencije unele temeljnu zaštitu svih lica koja nisu, ili više ne učestvuju u konfliktima, kao što su ranjeni ili bolesni vojnici, ratni zatvorenici i civili. Tri dodatna protokola iz 1977. i 2005. godine upotpunila su ovu ključnu podršku međunarodnom humanitarnom pravu. Upotreba specifičnog naoružanja, kao što su biološko i hemijsko oružje, naoružanje sa „tepih municijom” i mine protiv delovanja ljudske sile, danas se uveliko osuđuju. Zakonom je pokušano da se najugroženija lica zaštite od ratnih brutalnosti. Zapažen je napredak u sprovođenju ovih mera, na primer – obukom vojnika ili krivičnim gonjenjem najtežih ratnih zločina, između ostalog, i osnivanjem Međunarodnog krivičnog suda.

Uprkos svemu, svakodnevno iz raznih delova sveta dobijamo jezive izveštaje i slike koje svedoče o neopisivim patnjama izazvanim oružanim sukobima. Prečesto su te patnje posledica kršenja međunarodnog humanitarnog prava, kršenja koje nastaje zbog kolektivnih propusta. U prvom članu, koji je zajednički za sve četiri ženevske konvencije iz 1949, države su se obavezale da će poštovati njihove odredbe i pobrinuti se da te odredbe u svim okolnostima budu poštovane. Međutim, do sada nisu definisana sredstva potrebna za ispunjenje ove obaveze. Od samog početka međunarodno humanitarno pravo nije raspolagalo mehanizmima koji bi omogućili njegovo efektivno poštovanje. Ovakva neefikasnost često prouzrokuje smrt i tugu stanovništva pogođenog ratom.

Principi međunarodnog humanitarnog prava imaju univerzalno značenje. Njihovo postojanje, međutim, nije zauvek zagarantovano i podrazumeva stalne napore. Pravo koje se redovno krši, a da pri tom izostaje istinska reakcija, postepeno gubi na značaju. Teško je zamisliti kakve posledice to ima za žrtve oružanih sukoba.

To je razlog zbog kojeg se Švajcarska i Međunarodni komitet Crvenog krsta od 2012. godine konsultuju sa svim državama kako bi poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, bazirajući se na mandatu 31. Međunarodne konferencije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, bilo veće. Postoji uverenje da je državama potreban forum u okviru kojeg bi zajedno odredile mere potrebne za doslednije poštovanje međunarodnog humanitarnog prava. Taj forum bi uticao na države da redovno i sistematski razmatraju način izvršavanja svojih obaveza. Polazeći od toga, države bi napokon preduzele mere kako bi primena humanitarnog prava bila veća. Tome bi, na primer, doprinela uzajamna podrška u razvijanju potrebnih nadležnosti i veština radi poštovanja preuzetih obaveza. Međusobno obaveštavanje i promovisanje najefikasnijih mera za sprovođenje ovog složenog zadatka takođe se podrazumeva.

Forum država bi omogućavao i stvaranje garancija da novi oblici ratovanja (na primer, uz upotrebu novih tenhnologija naoružanja) budu pravno kontrolisani. Stoga je neophodno uspostavljanje redovnog dijaloga o aktuelnim pitanjima međunarodnog humanitarnog prava. Važno je i da države raspolažu odgovarajućim instrumentima da bi reagovale u slučajevima značajnog kršenja međunarodnog humanitarnog prava, da bi se izbeglo ponavljanje takvih zločina i da bi se civili zaštitili od novih patnji. Posebno bi bilo važno uvesti mehanizam kojim bi se omogućila istraga o uzrocima takvih kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

U skladu sa njihovim mandatom, Švajcarska i Međunarodni komitet Crvenog krsta podneće tokom održavanja 32. međunarodne konferencije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, krajem 2015. godine u Ženevi, konkretne preporuke u prilog osnivanju takvog foruma. Tom prilikom će države odlučiti o daljem toku svog delovanja.

Još od usvajanja Prve ženevske konvencije pre 150 godina, međunarodno humanitarno pravo postalo je centralni stub međunarodnog prava. Cilj međunarodnog humanitarnog prava je očuvanje bitnog svojstva ljudskog bića, a to je njegova ljudskost. To pravo je neopozivo i počiva na ubeđenju nastalom tokom vekova: neophodno je odrediti pravila ako želimo da izbegnemo da ratovi postanu varvarski. Naša generacija je u obavezi da ova ubeđenja podrži tako što će stvoriti institucionalni okvir za njihovo poštovanje. Odgovarajući instrumenti omogućiće potpunu primenu tog prava. Čini se da je u čitavoj svojoj istoriji čovečanstvo sada najbliže adekvatnom rešenju. Naša je dužnost da ovu priliku iskoristimo. 


Komentari1
a3d5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jedan Funkcioner
Kad bi se SVAKA upotreba nasilja smatrala onim što jeste:kriminalnim aktom, onda bi i medjunarodno humanitarno pravo moralo da se iz osnove promeni. Ovakvo kavo je sad, dozvoljava rat kao sredstvo za ostvarenje političkih i drugih ciljeva i time čak dozvoljava "pravedan" rat.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja