subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:55

Pajtić protiv Pajtića

Autor: Miroslav Parovićsubota, 23.08.2014. u 15:00

Kada kod drugih prepoznajemo svoje političke ideje, nije li već to uspeh i pravi smisao bavljenja politikom. Kada ih, međutim, prepoznajemo kod naših političkih protivnika, to je već uspehov uspeh, pred kojim se samo može isprečiti naša uskogrudost, osobina kadra da i velike politike učini malim. Uostalom, nema „ništa gluplje nego pobediti, prava je slava ubediti”, pisao je Viktor Igo.

Zato je dobro što Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke („Deset teza o Srbiji”, „Politika”, 18. avgusta), veruje kako je danas normalno boriti se za „srpsku Srbiju”. Još bolje je kad kaže kako nam, kao srpskom narodu i društvu, na prvom mestu moraju biti sopstveni interesi, umesto evropskih ili regionalnih. Naravno da je u pravu kad kaže kako su potomci Srba koji su severno od Save i Dunava došli s patrijarhom Čarnojevićem, zajedno s onim Srbima koji su tu već bili i onim koji su došli kasnije, uspešno radili da taj prostor bude prisajedinjen Srbiji. To je posebno lepo čuti od nekoga ko je, ne tako davno, u zvanične dokumente vojvođanske autonomije stavio da je ona nasleđe komunističke partije.

Više od svega Pajtić svedoči istinu kad kaže da Srbija ne može da postoji dok je tako snažno podeljena, kao i da je došlo vreme da se posle četvrt veka na srpskoj društvenoj i političkoj sceni dogodi smena generacija. No, samo ova poslednja istina nezamisliva je s Bojanom Pajtićem na političkoj sceni, a na vlasti u Vojvodini da se i ne govori. Sve što je rekao u svom inspirativnom tekstu moguće je, ali ništa od toga nije moguće s Bojanom Pajtićem i celom galerijom „pajtićevaca”, koji su raspoređeni praktično po svim porama naše javne scene i tu parazitiraju već decenijama. Jer, kako će Bojan Pajtić da izađe na srpski i, kako sam kaže, normalan put kad je gotovo dve decenije bio njegov najglasniji protivnik, od koketiranja sa stvaranjem veštačke vojvođanske nacije do pokušaja nametanja separatističkog statuta.

Ovde nije reč o mojoj zluradosti, već o prostim prirodnim i društvenim zakonima. Kako će, dakle, Bojan Pajtić i DS postati zaštitnici srednje klase u Srbiji kad su, presudno doprinoseći njenom siromašenju, učinili da srednji sloj gotovo potpuno nestane, praktično bez ikakve šanse da se u ovoj generaciji ponovo pojavi na društvenoj sceni. Dok su oni, DS, kako kaže sam Pajtić, otišli ka Evropi, srednji sloj je ostao na peronu. Dakle, oni u bečkim i pariskim restoranima, a srednji sloj sve bliže kazanu narodne kuhinje. Tako da bi možda bilo najsvrsishodnije da Pajtić i družina građane Srbije pre svega zaštite od sebe samih.

Ali, rekoh, uskogrudost nije partner mudrih, i zato Pajtiću, koji se javno ispovedio da je grešio i da je spreman na pokajanje, ruku treba prihvatiti obema. Kao sin pravoslavnog sveštenika, on zna da je za pokajanje, osim priznanja, potrebno i delo. Same reči nisu dovoljne. Zato za početak predlažem da na prvoj narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine, zajedno s njim, poništimo Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, čime bi DS na delu pokazao kako radi na „srpskoj Srbiji” i time nam svima dao dokaz da zaista ozbiljno misli ono što njegov lider javno govori.

Podsećanja radi, Pajtić je bio predlagač ove deklaracije u kojoj, između ostalog, stoji kako se Vojvodina u sastavu Srbije našla voljom naroda iskazanom na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 30–31.7.1945. godine. Uzalud smo mu tada poručivali da ne čini to i ukazivali kako je Vojvodina nastala vekovnim radom, pre svih, Srba, a da je misija Srpske Vojvodine bila da se prisajedini Srbiji u trajnu i neraskidivu vezu jer bi se na taj način sav slovenski živalj južnog dela tadašnje Austrougarske našao u zajednici s pijemontom slobode, Kraljevinom Srbijom. što se i desilo 24. i 25. novembra 1918. godine.

Poništenjem ove deklaracije, Pajtić bi se na dostojan način odužio i svom uzoru Milošu Crnjanskom, od koga je, kako sam kaže, učio kako je biti Srbin severno od Save i Dunava.

Predsednik Treće Srbije


Komentari18
d5038
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

deda vukasin iz klepaca stevanovic
ko bejase pajtic, da li je on SOLUNSKI ili BODRUMSKI.
moma Gacic
Узалуд су сви коментари јер нико не жели да се помери са свог станишта и ту нема помоћи. Зато нећи коментарисати текст Паровића јер не видим аргументоване коментаре већ као и увек "коментари по припадности". Читајући уваженог академика Кретића научио сам да се је војвођански проблем створио када смо добили и маршала. Чудна подударност. Аустроугарин одваја Војводину од Србије, отима јој Барању и предаје Хрватској као и источни Срем. Шта је Војводина? сигурно не оно што је данас. Војводина Милетића нема везе са овом ни у границама, ни у менталитету. Њена аутономност у Србији нема никакав смисао ни реалност. Сви манастири у њој су манастири српских владара. Језик је српски. Број националности је мањи него у Београду. Кога то представљају онда "Војвођани" па био тамо Пајтић, Чанак, ...? Није ли време да се та творевина из Јајца врати на одлучивање у Србију, у њен главни град-Београд.?
šovinista protiv nacinaliste
G. Pajtić je, kao Predsednik DS, izneo deset tačaka i pretrpeo žestoku kritiku u sto komentara. I od mene, takođe. (Slavko Petrov). Vi ste, Miroslave, kao potpredsednik TS, samo prividno pružili, kako kažete, čak dve ruke čoveku koji se kaje, mada iz svake vaše rečenice isijava cinizam i jednoumlje. Vi ne polemišete s njim i deset tačaka koji se odnose na srpsku političku scenu, uopšte, već sa svima koji o Vojvodini ne misle kao vi. Vi ste nacionalista, ostaje nejasno - da li onaj iz devedesetih ili tek probuđeni, koji priča o tuđim zabludama. A da li su samo DS i, ako baš hoćete, Bojan Pajtić krivi za loš put Srbije ? Privatizacija je njihovo čedo, tu su krivi i tu se slažemo, ali ništa manje od DSS. Nacionalistički pir po Vojvodini, i ne samo u njoj i ne samo on, tokom devedesetih je utro put pogrešnom putu Srbije. Za jednu deceniju je obezvređeno sve, pa i životi, a to je ekonomski nastavljeno. Nemojte se porediti sa DS, uvredljivo je za DS i ostavite g. Crnjanskog na miru.
dragan dukic
Svaka cast na tekstu
FEDERALIZACIJA ili DECENTRALIZACIJA
Nezavisno od toga što je "autonomija" latinska reč i znači NEZAVISNOST (ili samostalnost) , svi 'autonomaši' iz AP Vojvodine i njihovi agenti u Beogradu moraju hitno u političku penziju, a neki bogami i u zatvor. Za miran a ubrzani razvoj Srbije rešenje je u ravnopravnoj DECENTRALIZACIJI Srbije, koju predlaže A.Merkel za Ukrajinu (više ravnopravnih pokrajine bez autonomije), i koja je protivnik federalizacije (tj. više autonomnih pokrajina i republika, koje su samostalne u odnosu na centralnu vlast).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja