nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.08.2014. u 15:00 Branko Radun

Smederevski lov na Crveni oktobar

Rešavanje problema velikih privrednih gubitaša jedan je od prioriteta ove vlade. Neoliberalna škola mišljenja ima „genijalno” rešenje za sve te probleme – zatvaranje firmi. To bi bila privredna katastrofa od koje se Srbija ne bi oporavila narednih nekoliko decenija, ali oni svoj stav obrazlažu time da je održavanje trenutno nerentabilnih kompanija nedopustiv luksuz za prazan srpski budžet. Te da sredstva koja dobijaju ove kompanije dobrim delom odlaze kroz korupcijske kanale u privatne džepove. Sve je to, nažalost, tačno, osim stava da država principijelno ne treba i ne sme da se meša u privredni život. Takve države nema, barem ne među bogatijim i uspešnijim nacijama.

Pored zatvaranja, kao najgore opcije, i čisto državnog vlasništva, što se danas smatra neprihvatljivim – šta još preostaje? Rešenje je u dovođenju ozbiljnih investitora kojima ne bi smela da se prepusti potpuna kontrola, da nam se ne bi ponovio „Magnohrom”, već bi se insistiralo na partnerskom odnosu s definisanim pravima i obavezama. Tako bi se radilo na dugoročnoj konsolidaciji i razvoju srpske privrede. Najozbiljniji kandidat za takvo rešenje, ako se bude radilo pametno, trenutno je „Železara Smederevo”, kompanija za koju je premijer rekao da „boga molimo da nekome platimo ako treba i godišnji i dvogodišnji gubitak, samo da to jednom preuzme”. Za ulazak u „Železaru” s kapitalom za sada se iskristalisalo nekoliko kompanija. Jedna od njih je „Junajted grup”, kompanija koja ima solidne reference. Najveći deo imovine poseduje u Češkoj i Rusiji, pa se vodi kao rusko-češka firma. Druga je „Esmark”, velika američka kompanija iz oblasti proizvodnje i prerade čelika, iza koje stoji finansijski džin „JP Morgan”. O njima, kao ozbiljnim kandidatima, već se pisalo po novinama.

Novi igrač zainteresovan za „Železaru” jeste indijski „Mital”, koji kod nas nema renome jer je član te „grupe” ojadio „Magnohrom”. Pored „Mitala” pojavljuje se i ruski „Crveni oktobar” iz Volgograda. On je odjednom, prema pisanju nekih medija, postao najozbiljniji kandidat za kupca „Smedereva”. Iako sam lično sklon da budemo blagonakloni prema kapitalu koji dolazi iz Rusije, kompanija „Crveni oktobar”, što se tiče poslovanja, nalazi se u „crvenoj zoni”. Dovoljno je pogledati šta se u ruskim medijima piše o toj „perspektivnoj” kompaniji. Ona se, prema pisanju ruskog lista „Komersant”, nekoliko godina nalazi u stečaju i pod spoljašnjom je kontrolom stečajnog menadžmenta. Tri godine ne plaća penzijske i druge doprinose PIO fondu Rusije. Ruski analitičari veruju da je reč o marifetluku stečajnog menadžmenta da na taj i druge načine smanji troškove i novu kompaniju koju osniva stavi na noge s malo finansijskih obaveza.

„Crveni oktobar”, kompanija koja se zainteresovala za „Železaru Smederevo”, takođe je gubitaš a problem je, šta god o tome mislili, što je ta kompanija pod sankcijama SAD. Međutim, verovatno iz nečijeg interesa, kod nas je u medijima predstavljeno da je „Crveni oktobar” ćerka-firma velike ruske vojnoindustrijske kompanije „Uralvagonzavod”, te da je zbog toga respektabilna. Ruski gigant to demantuje i kaže da je samo uključen u finansijsko restrukturiranje fabrike u stečaju. Tako je barem na formalnopravnom nivou, koji je izuzetno važan ukoliko dođe do spora. Kad smo već kod toga, trenutno se u Rusiji vode krivični i upravni postupci protiv stečajnog menadžmenta firme „Crveni oktobar” zbog neplaćanja poreza državi i mahinacija u stečajnom postupku.

Zaključak je da ta kompanija, koja se i sama nalazi u situaciji kao „Smederevo”, nije adresa na kojoj možemo dobiti pomoć za našeg bolesnika na Dunavu. Potencijalni partner mora biti solidna kompanija s renomeom i kapitalom dovoljnim da se pokrene optimalna proizvodnja, što je red veličina od nekoliko stotina miliona evra. Vlada mora pažljivo da odabere strateškog partnera da ne bi bila saučesnik u još jednom ubistvu kompanije kakav je bio slučaju „Magnohroma”. A od neoliberala srpskoj privredi veću štetu mogu da nanesu jedino razni naši mešetari koji svoje političke veze koriste kako bi lobirali za razne svetske špekulante i tako profitirali na izvlačenju ono malo preostalih životnih sokova iz naše privrede. To vlast s reformskim pretenzijama ne bi smela da dopusti!

Politički analitičar

Komеntari9
706d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ali zasto samo Zelezaru treba zatvorit?
Zelezara je samo jedan od gubitasa u Srbiji. Ima samo oko 5000 gubitnika. Zasto ne zatvoriti vladine sluzbe koje imaju, kazu, bar 700 hiljada nepotrebno zaposlenih. Kakvu vrstu razuma koriste ovi koji bi zeleli da zatvore samo Zelezaru?
@ pera perić
Poreski obveznici ne izdrzavaju Zelezaru a najveci broj njih ne izdrzavaju ni sami sebe svojim radom, jer posao koji oni imaju najcesce nije nikom potreban, osim njima. U tome se oni nimalo ne razlikuju od radniak zelezara, u kojoj veci broj ljudi nesto korisno i vredno cak i radi. Rad u Zelezari i rad Zelezare, su korisniji drustvu iako takav rad stvara gubitke, kad se uporedi sa radom i rezultatima rada ljudi zaposlenih po vladinim kancelarijama sirom Srbije. I Zelezaru i poreske obveznike izdrzavaju krediti koje vlada zajmi po svetu.
Katarina Krstic
Da, bas tako kako kaze Boba P. i jos da dodam da je zalezara bila prvo akcionarsko preduzece Srbije, Srpsko akcionarsko rudarsko topionicko industrijsko drustvo, i ove godine 20. februara napunila je 101 godinu. Ruda gvozdja u Srbiji se kopala jos u predistorijsko vreme, valjda smo culi za Vincu i Vincance. Da li znamo sta je Rudna Glava i Crnajka, a sta Rudnik i Kucajna? I znamo li zbog cega su komunisti pre 60 godina zatvorili te rudnike, nekako u isto vreme kada su celu srpsku industriju preselili u Hrvatsku, Sloveniju i BiH? Zbog cega geologe i rudarske inzenjere teramo iz zemlje vec vise od 20 godina? Uostalom, i zelezara se mora vratiti njenim vlasnicima, bas kao i sve drugo oteto i unisteno.
Боба П
Није чудно да већина људи уопште не разуме шта је железара и колико значи за привреду једне земље у целини и цео ланац металске производње који почиње од ње. То показују и коментари овде. Чудно је што то у потпуности не разумеју ни аналитичари а камоли економски неписмена политичка каста за коју је једини рецепт - приватизуј, уништи распродај. Ми смо уништили сопствену ауто индустрију која је запошљавала преко сто хиљада људи у Србији да би данас само пар хиљада радило у шрафцигер Фијат индустрији. За њих је железара био битан фактор у прављењу каросерије. Фијат нема тај проблем јер све увози. Србија га има јер нема своју индустрију. Још увек међутим имамо војну индустрију која користи производе исте железаре а која може бити као и аграр мотор развоја економије само што јој то политика не допушта. Паметна држава ако треба и дотира челичане само да би одржавала цео ланац запослености. Странци све искористе па затворе и оду као ус стил. Наивни и неупућени би све да затворе и онда певају.
Miic M. Ilic
Oni sa malo bojlim pamcenjem setice se koje bio otac Zelezare. Veliki strucnjak sa Rudarsko- Metalurskog Fakultrta, Fabriku je trebalo zatvoriti pri prvoj krizi a to je bilo negde pre 40g.Naknadno cu bacene velike pare I nikad nije bila profitabilna.Narodski receno 'STO SE GRBAVO RODI NEISRAVI SE'.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja